Poštovanje razlika

Vrlo često potpuno nesvesno očekujemo da naša partnerka reaguje poput nas i pogrešno pretpostavljamo da će se ona, ako nas zaista voli, ponašati i reagovati onako kako se i sami ponašamo i reagujemo kada nekoga volimo. Muškarci često sasvim pogrešno očekuju da žene misle, govore i reaguju na način na koji mi to činimo. Zauzvrat, žene pogrešno očekuju da muškarci osećaju, razgovaraju i uzvraćaju na način na koji to one same rade. Da li je reč o potpunom nerazumevanju?

Ovakvi stavovi vode iz razočaranja u razočaranje, sprečavajući nas da zajedno, s puno ljubavi i razumevanja, uočimo i iskoristimo prirodne razlike koje nas krase. I mi i one pravimo velike greške: muškarci greše pokušavajući da izmene ženska osećanja, dok su žene uvek pune kritika na račun muškaraca koji ne prihvataju njihove savete. Ni nama ni njima to nije potrebno, ali je pitanje ko će to pre shvatiti i da li će se tako nešto ikada dogoditi. Muškarci prolaze kroz stresne situacije tako što se povlače u sebe i u tišini razmišljaju o onome što ih tišti. Žene pak osećaju potrebu da s nekim porazgovaraju o onome što ih muči. Muškarci su motivisani da pokažu ljubav onda kada osećaju da su potrebni partnerki, a žene kada osećaju da muškarac nežno brine o njima.

Zbog toga je za muškarca najveći izazov da prevaziđe otpor prema pružanju ljubavi, dok žena treba da se izbori s otporom u primanju te ljubavi. Jasno je da muškarci i žene imaju potpuno različite poglede na bliskost i često greše pružajući onu vrstu ljubavi koja je potrebna njima, umesto onoga što je potrebno njihovom partneru. Muškarcima je neophodna ljubav ispunjena poverenjem, prihvatanjem i poštovanjem, a ženama ona u kojoj se jasno iskazuje briga, razumevanje i uvažavanje

Izvor: Krstarica

uzajamno razumevanje i kompromis...u tome je poenta.

Ali, ne vredi ako se dve osobe toliko razlikuju, da ne mogu da se razumeju. Ne razumeju potrebe onog drugog....

Muškarac i žena razgovaraju istim jezikom, ali način na koji upotrebljavaju reči daje im potpuno različit smisao. Kad izražavaju svoja osećanja, žene su opširnije i koriste uopštavanja i metafore, dok su muškarci skloniji kratkim iskazima i ćutanju kada zapadnu u probleme. To je u neku ruku i logično jer ni intimni ciklus muškarca i žene nije isti. Metaforično rečeno, muškarci su kao lastiš - približavaju se, udaljavaju i ponovo približavaju partnerki. To je nagonski, prirodan ciklus koji ženu zbunjuje i izaziva pogrešna tumačenja. S druge strane, ženin intimni ciklus nalikuje na talas. Kada se oseća voljenom, njeno samopoštovanje raste, a kada dostigne vrh, ono se naglo menja, kao talas koji se razbija o obalu. Tada opada njena moć da voli i sebe i drugog.

U oba slučaja reč je o povremenim stanjima, jer pre ili kasnije emocije ponovo počinju da rastu. Ako muškarac ne prepoznaje ovaj ciklus kod žena, iznenadnu promenu raspoloženja svoje partnerke tumačiće kao posledicu sopstvenog ponašanja, što je, ako malo bolje razmislite, bespotrebna frustracija, a frustracije nisu potrebne ni muškarcima ni ženama i treba ih po svaku cenu izbegavati. Prepoznajući i poštujući ove, kao i mnogobrojne druge razlike koje postoje između polova, možemo ne samo da smanjimo naše nedoumice i nesporazume već i da stvorimo uspešnu, plodnu i dugotrajnu ljubavnu vezu. Na kraju krajeva, to je razlog zbog kojeg smo se u nekoj vezi i našli.

Dakle, razmevanje i uvažavanje ne smeju da budu u isključivoj nadležnosti jednog pola. Da bismo živeli u skladu s partnerom, moramo prihvatiti samo jednu stvar: muškarci (kao jači pol) i žene (kao slabiji) razlikuju se na jako mnogo polja. Bez prihvatanja te činjenice uvek ćemo biti u neskladu koji ugrožava emotivnu vezu između dve osobe.

Izvor: Krstarica

Postovanje je na prvom mestu,mada mislim da kada postoje velike razlike od veze nema nista...tu nema pomoci.

Da,ako su razlike prevelike,ne valja.

postoje i razlike koje nijesu premostive.

razlike među polovima,čini mi se,jesu i prirodne i nužne da bi smo se voljeli i imali potrebu da budemo zajedno.
međutim,razlike među nama kao ličnostima mogu da budu smetnja.

ne mogu se sve razlike objasniti sa..."ona je žena...on je muškarac."

generalno, ne volim ovakve podele na muške i ženske reakcije, razmišljanja, stavove, potrebe...
kao da su svi muški slični i sve žene slične (da ne kažem isti)

svako je jedinka za sebe
što bi bilo čudno da jedna žena ima razmišljanja koja su, po ovome, svojstvena muškom rodu
i obrnuto

imala sam tipa koji je sve što mu se dešava pričao (i dalje priča  ) svojoj najboljoj drugarici
meni to ni malo nije smetalo, to je bio on i ja sam ga takvog i prihvatila
i pritom je bio vrlo muškarac 

Pa naravno da je neko ostao muskarac,cak iako se ispoveda kao zena.

Autobiografski post ?