Niste prišli simpatiji...

Skoro da i nema onoga kome se nikad nije desilo da ne priđe osobi koja mu se dopala. Jednostavno, ne sakupi hrabrost da joj priđe. Posle toga usledi kajanje, prebacivanje sebi... A od toga baš i nema neke koristi.

Sad, ako se radi o slatkom dečku ili simpatičnoj devojci s kojima idete u istu školu ili koji vam žive u komšiluku, tu još ništa nije propalo - još uvek možete da skupite hrabrost i da mu/joj priđete. Međutim, šta s onim slučajnim susretima?

Recimo, otišli ste u bioskop. Bez društva, niko nije mogao s vama, a baš vam se gledao taj film. Tamo vidite osobu koja vam se dopadne na prvi pogled. Malo duže zadržite pogled na njoj, i ona malo duže zadrži pogled na vama, ali niko nikom ne priđe. U skoro praznoj sali ta osoba sedne u isti red u kome ste i vi, ali nekoliko mesta dalje - jasno vam stavi do znanja da je zainteresovana, a ostavi vam i dovoljno prostora da se izvučete ako se predomislite ili ako vas je pogrešno razumela. Znate da, ako priđete, nećete biti odbijeni, ne morate da se plašite toga. Ipak se plašite, verovatno baš toga što nećete biti odbijeni. Zato sve vreme gledate pred sebe, pravo na bioskopsko platno, i nakon filma pobegnete.

Kasnije prebacujete sebi. Koji ste vi (ubacite nekoliko negativnih reči po sopstvenom nahođenju)! Pa baš ste mogli da priđete, makar samo malo da razgovarate - ako ispadne da ta osoba nije toliko simpatična kao što vam se na prvi pogled učinilo, mogli ste da odete. Ali, ne, niste smeli ni da priđete. Takvo prebacivanje sebi može da potraje danima, nedeljama, čak i godinama - a ne bi trebalo.

Niste prišli osobi koja vam se dopala, pa šta? U redu, baš ste mogli i da joj priđete, ali kad već niste, zaista nema smisla da zbog toga prebacujete sebi ostatak života. Na kraju krajeva, nije ta osoba jedina na svetu; niti možete biti sigurni da biste s njom živeli srećno do kraja života.

Dobro je upamtiti to što vam se desilo. I dobro je setiti se toga kad vam se sledeći put desi da vam se neko dopadne - setiti se da i propuštena prilika ume prilično da zaboli, baš kao što zaboli i kad vas odbiju. Setite se i toga da ste, ako ste pokušali, a odbili su vas, makar imali šansu da uspete, dok ako i ne pokušate, nemate nikakvu šansu. Što znači, ako i ne probate, boleće vas sigurno (znate i koliko), a ako probate, možda će vas zaboleti, a možda će i rezultat biti super i bićete s osobom koja vam se dopada.

Ukratko: ako ne priđete simpatiji ili osobi koja vam se dopala, nemojte ostatak života (a ni ostatak nedelje) da straćite prebacujući sebi zbog toga - samo to iskustvo iskoristite da nešto naučite, kako ne biste iznova ponavljali istu grešku.

Izvor: Krstarica

Uh, imao sam sličan slučaj juče... i baš se sad pitam i grize me savest... ali kad sam pročitao, već mi je lakše... hvala! 

...ne gubim ni jedan trenutak...sta da me posle udari autobus pa da zalim sto nisam pokusala...

u...to ume da bude zeznuto...

ne znam sta da kazem ovde, osim da je tema za tinejdzere....

To mi se desava stalno...ali popijem dva piva i onda je... 

ne prilazim...pokazalo se da nije delotvorno.

    

Ja upravo menjam taktiku,ako uskoro ne budete vidjali po forumu,da znate da sam pokusala i dobila korpu,pa sam crkla popreko od blama