Cool, ako je teorija o velikom prasku tačna, onda svemir ima granice. Mislim da je veličina svemira i izračunata. Nakon big bang-a svemir je počeo da se širi, to širenje se nastavlja. Čim nešto raste mora imati neke granice, ali i neko mesto u kome će rasti, nelogično je da se širi u ničemu. Ali ostaje pitanje šta je to. Šta god da je sigurno ne podleže nama poznatim zakonima pa je teško o tome govoriti.   Silvanus, ako si pod više big banga mislio na teoriju po kojoj se svemir nakon praska širi do određene granice, nakon čega se sažima do početne tačke da bi ponovo eksplodirao, izgleda da nije tačna. Nova istraživanja pokazuju, da svemir umesto da usporava, još više ubrzava pod dejstvom neke moćne sile. Po ovoj teoriji u dalekoj budućnosti, nakon gašenja svih zvezda (sve je manje materijala za nastanak novih), nakon smrti crnih rupa, ni one ne mogu živeti bez hrane, atomi će se raspasti. Ali ni to neće biti ništa, ipak nešto će postojati.

Mислио сам на ово, знам да се свемир шири...
Али и по овој теорији, поставило би се питање одакле онај ,,старији'' космос...

Interesantno. Ali uvek se namece novo pitanje.

cool, evo nesto o granicama

http://astrosvet.tripod.com/fizika_mehanika/starost_velicina.htm

Ma nije sporna teorija, matematika, fizika, termodinamika, proracuni i slicno.

Ja opet govorim o mogucnostima naseg uma da se nesto pojmi i nacinu razmisljanja. Da banalizujem, staro verovanje o zemlji kao ploci... dodjes do kraja zemlje i padnes... ali gde padnes, u sta? U nista? Kako mozes da padnes u nista?

Nekako mi je ideja o konacnom svemiru dosta bliska ideji ogranicene zemlje u smislu zemlje ploce. I mislim da smo mi sto se mogucnosti razumevanja tih stvari u odnosu na svemir nalazimo na istom stupnju na kojem su bili ljudi kada su zemlju smatrali plocom.

Ni jedan naucni proracun ne moze niti se bavi racunanjem nicega. Kako da proracunaju nista? A opet, konacnot, ponavljam se, podrazumeva kraj a nasa percepcija za vecinu stvari koje imaju kraj (da li u vidu granice ili prestanka) jeste nista.

A opet (i opet se ponavljam) ako je nesto beskonacno, kako je moguce da je ni u cemu? Da li to znaci da ustvari pravila ne vaze kakva znamo i da nesto proizvodi nista? Odnosno, kako se svemir siri a neogranicen je, on stvara novo nista oko sebe. Ili sirenjem unistava obim nicega koji ga okruzuje, ali kako "unistiti" nista?

Pitanja, pitanja i jos pitanja. Kako ova pitanja bez odgovora cine zivot zanimljivim

Svemir ima granicu i nema granicu. Kako? Pa vecina vas razmishlja samo u prostoru, niko ne uzima u obzir vreme. Kako je svemir (univerzum) skup svega onda na granici svemira ne postoji ni vreme. Tako da svemir nema granice. To se zove horizont dogadjaja. Iza horizonta dogadjaja niko ne moze da kaze shta se deshava niti chega ima jer se josh uvek nije desilo. A nishta, to je nepostojanje bilo chega pa i same misli. To se u matematici naziva singularitet.

Ако сам вас добро схватио, ви мислите да је та  граница чисто условна и важи само за посматрача, а не и у стварности (па би то онда било оно и има и нема границе, зависно од угла гледања), јер ми не знамо шта је ,,са друге стране хоризонта догађаја'')

Мада, сами кажете:


Сам појам ,,границе'' показује да ви ипак ,,видите'' овде неки прелаз, баријеру, а и спомињање хоризонта догађаја на то упућује, што онда имплицира да границе има, а не да је нема.

А како је црна рупа окружена хоризонтом догађаја, да ли ви имплицирате да на ,,граници'' свемира постоје црне рупе?

И још 1 питање: Да ли мислите да у црним рупама или ван ,,границе'', нема простора и времена? Карактеристика свемира јесте да ,,има'' простор и време, а ми не знамо шта је иза хоризонта догађаја, нити знамо да ли тамо има времена  и простора (мада би било занимљиво спекулисати о нашој егзистенцији која не би укључивала простор и време)

Karakteristika svemira nije da ima prostor i vreme to je njegova definicija, drugachije se naziva prostor-vreme. Ako nema jedne od ove 4 komponente ili ti dimenzije onda po definiciji nije svemir. Horizont dogadjaja sam povukao samo zato da bih rekao kako ne možemo znati šta se došava van granice svemira, jer se to još uvek nije ni dogodilo, bar ne što se nas tiče. I granica svemira se ne može vizualno niti bilo kako drugo prikazati osim matematičkim putem. Kako se horizont dogadjaja pomera od posmatrača brzinom svetlosti (za koju se misli da je najveća moguća brzina) mi nikada nećemo moći da dodjemo u blizinu horizonta. E sad crne rupe su skroz druga priča. Sama naša egzistencija nije moguća bez vremena kako možes da kažeš da nešto egzistira ako to ne gledaš u odnosu na vreme? Što se tiče prostora tu ionako koristimo 3 dimenzije i lako je pojmiti da bi mogli da postojimo bez neke od njih. Naš univerzum je 4 dimenzionalni (opšte prihvaćena teorija) a krećemo se svojom voljom samo kroz 3. Najviši stepen evolucije čoveka kao bića bi bio kad bi on savladao kretanje i kroz 4 dimenziju: vreme. samo tad bi moga da zna apsolutnu istinu svega.
Malo sam offovao...

Joш је Кант констатовао да сви носимо просторно-временске наочаре и да све ,,видимо'' кроз њих. А мислим да није лако појмити постојање без било које димензије. па чак ни без једне од просторних димензија (чак ни у глави није могуће замислити 1-димензинално биће или 2-димензионално (типа, има дужину и висину, а наводно нема ширину, јер ипак има неку ширину, макар она износила 1 атом ...), чак и када цртамо слику нечега, то је више конвенција да има само 2 димензије, јер у суштини она има 3, само због тога што је 1 од њих мала, ми је водимо као 0).

Tachno, zato je ne postojanje nichega ni jedne dimenzije ustvari to nishta, jer nema vremena da postoji a kako nema vremena onda su dimenzije beznachajne. Opet ovo se odnosi na ljudska bica, matematika je chudo i realno postoji jako veci broj dimenzija od ove nashe svakodnevne 3.