Možda ima nešto čega ste svesni da ne treba raditi pa i dalje radite , šta god to bilo ,

iste greške u odnosima sa partnerom prijateljima, porocima.........


(unapred se izvinjavam Ako tema već postoji ili joj nije mesto ovde)

<hr />

Ufff... mislim da nema tog ljudskog bica koji radi bas sve sto mu iskljucivo prija. Zivot je cudan, kratak, tezak... pa i lep, srecan... svaki dan nam donosi neke nove izazove... i one lepe, a i one ruzne. Nekada smo jednostavno primorani da nacinimo korak koji ne zelimo, da kazemo/uradimo nesto sto bismo precutali. Svesni svojih gresaka, mozemo ih ispraviti, sledeci put zaobici... medjutim, nekada je covek primoran da napravi istu/slicnu gresku, kako bi mozda eventualno resio veci problem.

Kazu da nam je prilikom problema, resenje/izlaz ispred nosa, ali ga ne vidimo...

Treba biti jak, bez obzira na pad, neophodno je pridici se i s ponosom nastaviti dalje.

e slažem se olačak ali mene i sitnice kao i većinu predpostavljam vraćaju da radim ono što ne treba

Hiljadu pita sam se zaklela kad smo kod nekoga ili neko dođe na klopu ili odemo nije bitno da neću opominjati one koji pričaju sa punim ustima izdržaću pa sam morala

još gore to sam počela da radim i nepoznatima  a glasi ovako:

" jao molim te nemoj da pričaš punih usta odvratno je "

rekla sam neću ali opet

al više neću stvarno    ili    ........ :-kmožda stvarno

Hoces...  to je nesto sto te iritira. Mi tezimo da nasi voljeni budu savrseni (mislim... savreno bice ne postoji, ali...), pa kvocamo/zvocamo za svaku sitnicu, koja je u neku ruku potpuno normalna. Pricanje nakon progutane, sazvakane hrane se podrazumeva, medjutim... neko se bas rasprica tokom obroka, pa ne zna sta ce pre... tacno, sve polazi/dolazi od kuce... stvar vaspitanja, bontona. Ukoliko se radi o deci, ima vremena, savladace i to 

pa deca moja mala su ali kaže moja ćera ona jeca vaspitačica me nervira

zašto


mama sto puta sm joj rekla da nije lepo da priča punih usta 

sa decom uspela ali sa nekima velikima nikako

Zilion puta sam rekla necu vikati na mamu pred drugim ljudima i dzaba.Vise ni ne krivim nju sta prica,sad krivim sebe jer ne mogu da izdrzim tj da se iskontrolisem .

Isto tako kazem uvek sebi da se necu toliko opterecivati zdravljem ,ali dzaba ,na najmanji moguci simptom ,ja se latim knjiga i interneta i trazim svoju dijagnozu.

Sta sam jos rekla 

Da se nerviram zbog gluposti

нећу причати само о себи и својој јединој себи 
и нећу прекидати друге док причају...

selim u psihologiju

ja sam porocna  mnogo ali volim