Nisam lud da idem kod psihijatra
Iako gotovo svaki drugi građanin Srbije ima depresivne simptome, svega pet odsto ljudi ide redovno kod psihijatra. Pomoć stručnjaka nikad nije tražilo čak 77 odsto stanovništva

BEOGRAD - Oko 47 odsto stanovnika Srbije ima depresivne simptome, rezultati su najnovijeg istraživanja o stavu našeg življa prema psihijatriji, koje je na uzorku od oko 1.000 ispitanika sprovela agencija "Faktor plus".

I pored ovakve činjenice, kao i već objavljenih podataka o tome da je čak 37 odsto stanovništva pod stresom, kao i upozorenja Svetske zdravstvene organizacije da će depresija već 2020. godine biti vodeći uzrok smrtnosti, kod nas svega pet odsto ljudi ide redovno kod psihijatra.
- Ovo istraživanje je, takođe, pokazalo da kod psihijatra ponekad ide 17,6 odsto ljudi, a njegovu pomoć nikad nije tražilo čak 77 odsto stanovništva - navodi u razgovoru za Glas dr sci med. dr Milan Milić, idejni tvorac ovog projekta.
   
      

U Srbiji bromazepan najprodavaniji lek

Po nekim ranijim istraživanjima, stanovništvo Srbije je najveći konzument lekova za smirenje. Po zvaničnoj statistici, bromazepan je najprodavaniji lek u našoj republici, a neki raniji podaci su govorili da se u našoj zemlji popije godišnje oko 140 miliona lekova za smirenje. Prema ovom istraživanju, u Srbiji sedative svakodnevno uzima četiri odsto anketiranih, 9,6 odsto ponekad, 22 odsto samo u stresnim situacijama, a 64 odsto ih ne uzima nikad. Istraživanje je takođe pokazalo da žene i manje obrazovani češće koriste lekove za smirenje, a najmanje ih koriste nezaposleni, koji su pod manjim stresom u odnosu na zaposlene.
      
      
      
   

Iako je dve trećine ljudi reklo da nikad ne ide kod psihijatra, a čak 76,3 odsto na to čak nikad nije ni pomislilo, kad im je ponuđeno pitanje da li bi odlazili na organizovane psihoterapijske tretmane, 60 odsto je reklo "da".
- Oni koji su rekli da bi išli već su znali i da kažu zbog čega bi išli i to je u najvećem broju slučajeva bila depresija, strahovi i na trećem mestu drugi psihički poremećaji. Kada smo ih pitali zbog čega ne idu kod psihijatra, polovina njih je reklo da nema vremena, 30 odsto da ih je sramota, a 20 odsto da ne zna kako da ga nađe. Ovo nam govori o tome da u Srbiji, za razliku od Zapada gde je imati psihijatra "in", još postoje predrasude o onima koji odlaze kod psihijatra - smatra dr Milić, napomenuvši i da je odgovor da nemaju vremena u stvari izgovor, jer bi za zubara svakako našli vremena kad ih boli zub.

Prema rečima našeg sagovornika, naši ljudi neopravdano izbegavaju da odu kod psihijatra, a razlog tome, kako on kaže, osim sramote, može da bude i to što oni nisu dovoljno svesni svog problema.
- Depresija je, recimo, često prikrivena i nije uočljiva kao strahovi i razne fobije. Osećamo je, ali ne osećamo se toliko loše da ne možemo da funkcionišemo. Taj problem kod nekih može da prođe, ako im sve krene naruku, ali ako se depresija zapusti, posle je njeno lečenje mnogo mučnije i neprijatnije - ističe dr Milić.

On kaže da je ovo istraživanje pokazalo da naš narod od psihijatra ne očekuje isto što i od drugih lekara. Očekuju najpre savet, zatim razumevanje, pomoć oko otkrivanja i rešavanja problema, pa tek onda lek.
- Ova činjenica mnogo znači i za našu psihijatrijsku praksu u kojoj se više neguje strogo medicinski pristup, a ljudi, ipak, očekuju psihoterapeutski pristup. Oni ne očekuju toliko lekove, koliko razumevanje - dodaje dr Milić.

Naš sagovornik smatra da neopravdano izbegavamo da tražimo pomoć psihijatra, čija je pomoć, prema ovom istraživanju, bila efikasna u potpunosti u oko 58 odsto slučajeva i u 32 odsto donekle.
D. Stanimirovi

polazim od sebe, za zubara bih nasla vremena, prvo, jer traje krace (bar u mom slucaju, pola sata popravke, jednom u ...godinu-dve, mozda ni toliko), drugo, radi se o fizickoj boli, znaci, zaboli me, odem na polucasovni tretman, i prodje.
za psihijatra stvarno tesko, jedino da, umesto da odem da se vidim sa prijateljima, odem da se vidim sa psihjatrom, a to nekako nije moj izbor.