Potrefi kijamet na pazarni dan

Reporter Glasa po mećavi na Pešterskoj visoravni, na sjeničkoj pijaci koja je zimi u ovom kraju - događaj koji se ne propušta

Čitavo pre podne, prekjuče u Sjenici, sneg je sipao kao iz rukavice. Stari Murat Musić stajao je kraj tezge na sjeničkoj pijaci i toliko drhtao od zime, da se činilo da odskače od zemlje.

- Potrefi voliki kijamet baš na pazarni dan - mrmljao je neraspoložen, zaklanjajući se kragnom tanke bunde od severca koji je sneg terao pravo u oči. Šatorskim krilom branio je od vejavice ono malo robe na tezgi. Poređao jedno za drugim, najpre potkovice za konje, onda jedan raonik, pa dva tri oštra kosijera za cepanje drva, iza kosijera mašice za vatru, pa još neke sitnice koje sam pravi u svojoj kovačnici. Ruke mu poplavele od mraza kao tek iskovani raonik i konjske potkovice na tezgi... Oluja se na gradić na Pešterskoj visoravni prekjuče ujutru spustila brzo.

Niti se znalo kad je pocrnelo nebo iza Jadovnika i sela Trijebine, niti kada je mećava počela da briše sjeničkim ulicama, a vetar da zavija među drvenim ogradama. Za čas sve je bilo belo, kola, konji, narod koji je zamicao niz ulice i sklanjao se od snega na sve strane. Četvrtak je u Sjenici pazarni dan. Radi i stočna i ona druga, obična pijaca. Sa cele Pešterske visoravni siđe narod u grad, u prodavnice, na pijac, u kafane. Silni špeditori ili saonice sa upregnutim konjima za čas naprave saobraćajnu gužvu, i za taj jedan dan prođe kroz Sjenicu tri puta više naroda no u ostalih šest dana u nedelji.

Pobego zaleđen

Pijace i pazarnog dana četvrtkom u Sjenici mora biti taman nebo i zemlja da gore. Bilo ih je i kada su 1999. godine bombe padale na nekoliko kilometara udaljeni aerodrom, bilo ih je i pre dve sedmice, kada se temperatura u Sjenici spustila na minus 35 stepeni i kada se sve okolo u trenu ledilo.

- Osamdeset i četiri godine imam i nijedan mi pijačni dan nije promako - pričao je uzgred stari Murat Musić i vajkao se pred jednim od mušterija, belim od mećave kao smet u planini, što je jutros, kad je polazio od kuće, zaboravio da ponese klince za potkivanje konja.

I onaj se mušterija vajkao, šta će i kako će nazad kući, obosio mu konj, ko će čekati do sledećeg četvrtka, može da se desi da njegovom doratu nalče skroz pospadaju sa kopita...

- Ne znam šta me jutros smete - zavlačio je Murat ruku pod kapu i češao se po glavi, i mimogred nastavljao priču o zimi.
- Jes da danas vjetar ćera snijeg u oči, ali, nomad je bilo grdnije, kad je ono bilo minus tries i nešta stepeni... Zaledio sam se za deset minuta, a onda sam pobjego kući, ni jednu nalču nisam prodo...

Na tezgi do Muratove, mlađi prodavac zaklon od vejavice pronašao je iza velikog komada suve ovčije stelje. Naišao je odnekud i Halil Tajić pa su zajedno, Halil i prodavac, po mećavi stali da raspravljaju valja li stelja, je li dobro osušena, je li sedam evra za kilogram stelje malo ili mnogo...

Halil je u Sjenicu na pijacu stigao iz Raždaginje, sela udaljenog sedam-osam kilometara, koje je ispod planine Giljeve.
- Sve mogu propuštiti, četvrtkom da ne dođem u Sjenicu, to nikako. Đeca se razišla, jedan mi je sin policajac u Sjenici, drugi radi isti poso u Beogradu, treći je u Francuskoj i mene je ovo sva razonoda, siđem da se vidim sa ispisnicima, da čujem šta je novo u dunjaluku - pričao je Halil. Ova zima jeste da je hladna, ali, nastavlja Halil, za njega je - ništa.

- Sjećam se ja mećava, napada snijeg, pa turim motku preko prtine, a ispod motke prolaze goveda... Ovoliki je znao da napada - podizao je Halil ruku i šakom pokazivao u visini očiju.
Na ulici, preko puta ulaza u pijacu, na mećavi koja je iz minuta u minut bivala sve jača, savijao se pod severcom i momak Kovan Aničić iz sela Bare, sa samog kraja Pešterske visoravni, nadnet nad ručnim kolicima punim borovog luča. Stoji, kaže, tako već bezmalo tri sata nad lučom, a prodao samo jedan svežanj i zaradio 50 dinara. Došao, nastavlja, ako koji dinar uzme od luča koji zimus cepa u planini, da kupi malo kafe i šećera, i još neke potrepštine za kuću... Od Bara do Sjenice, put dug tridesetak kilometara prevalio ruskim "gazom", druga kola na taj kraj teško mogu, a i "gaz" zna da se zaglavi u smetovima kad napada pa još dune vetar.

- E, neke godine, krenemo ti mi u Bare, kad iza Trijebina smetovi do pojasa. Zaglave nam se kola, ni napred ni nazad, kad, srećom, eto ti iza nas jednog sa "gazom". Krenu napred, zaglavi se i on, jedva ga iščupamo. Ostavimo ona naša kola u smetu, posedamo nas trinaestoro u "gaz" i jedva se nekako dokopamo Sjenice - svedočio je ispred pijace Kovanov komšija Mile Aničić i sekirao se kako će se Kovan, ako mećava nastavi, po podne vratiti u Bare.

Nekoliko kilometara dalje, na samom kraju Sjenice, na stočnoj pijaci, Džemo Tarić iz Ponorca, sela kraj Kladnice, uzalud je nutkao kravu kupcima. Džaba što je mećava oslabila, kako je dan odmicao, kupaca je bilo sve manje.
- Ne gine mi, izgleda, ponovo kravu za ular pa nazad u Ponorac, 20 kilometara pješke, ko i jutros - vajkao se Džemo.

Istu kravu dovodi drugi put na pijacu. Dovodio je i pre 15 dana, kad je bilo skoro minus 40 u Karajukića Bunarima, a tek nekoliko stepeni "toplije" u Sjenici. Poranio, u pola četiri ujutru, dok je u planini iznad njegove kuće od mraza pucalo drveće i praštalo kao da se šenluči iz pištolja, uzeo kravu za ular pa polako peške ka Sjenici. U Sjenicu došli zaleđeni, i on i krava. Ona jadna, pričao je Džemo, kad su došli na pijacu, počela od zime da se trese, umalo se nije smrzla.

- Samo sam odjednom počeo da se pušim, kad sam stao, ko da sam iz kupatila. Dohvatim rukom kapu, kad odnekud, na vrh kape - ledenica... Bile mi i obrve zaledile, jedva sam ih otopio - opisivao je Džemo svoje putešestvije od Ponorca do Sjenice na minus 35 - 36 stepeni.
- Da vidiš ti čuda... Dva dana posle onog mraza od minus 35, otopli na minus 15. Uveče čitava Sjenica izašla na korzo... Da si samo bio to da gledaš... - uključivao se u priču jedan od meštana.

Pošto Musa prodaje kozu

Par koraka dalje, Musa je prodavao kozu.
- Pošto?
- Pedeset evra!
- More li za 40?
- Ne mere...
- More li za 45?
- Ne mere...
- Je li se tekla, oće biti jarića na proleće?
- Jes, ja gledo...

Posle je Musa prodao kozu za 50 evra. Pukao je dlan o dlan na sred stočne pijace, Musa je uzeo 50 evra, kupac je za ular odvukao kozu kroz gungulu...
Bili su juče na pijaci u Sjenici i Dragovan Gemaljević i Numan Karišik i Šaban Ekcamović i Dobrivoje Pavlović... Svi su nešto ili prodavali ili kupovali, ili su došli tek onako, da ne propuste pijac. Muamer Kolašinac na sred pijace kleo se nekima, koji su ga opkolili i čudili se, da u životu i po najvećem mrazu u gumene čizme nije na noge obuo vunene čarape, nego samo obične, tanke, i da mu se noge još ni jednom nisu smrzle...

Na izlazu iz Sjenice, između pešterske prestonice i Zlatara, kroz mećavu koja se ponovo spustila na visoravan probijala se još jedna zaprega. Predrag Vučković iz sela Šušure pratio je u školu malog Milojicu Vučkovića. Sva gora iznad tresla se od mećave, a njih dvojica, rumeni i veseli, proleteli su mimo nas na kolima koje su vukli vranci kao da ih se mećava i vejavica ni najmanje ne tiču...


Izvor: Glas Javnosti \ Zoran Šaponjić