Никола Видовић (рођ. 1917), партизански борац и народни херој Југославије.

Биографија 

Никола Видовић рођен је у селу Стипану код Вргинмоста. Био је у периоду од 1936. до 1938. браварски помоћник у Загребу. Тада иде на одслужење војног рока, а послије одслужења 1939. године, запошљава се у Војно-техничком заводу у Крагујевцу, гдје ради до априла 1941. године.

Одмах послије окупације земље, долази на Кордун. Ту се укључује у рад партијске организације на припреми народа на устанак. Ради на прикупљању оружја, а врло брзо и на организацији првих партизанских одреда. 23. јула 1941. године, заједно са Милом Кличковићем, испаљује прво зрно на Кордуну, и том приликом убија једног усташу, а два карабињера заробљава. Убрзо организује партизански одред Стипан, који у свом саставу има 25 бораца. Са својим одредом, 13. августа 1941. године, напада у селу Лукинићи усташку посаду, и у том нападу бива рањен. Пошто број бораца расте, Никола ускоро командује четом, а у октобру мјесецу постаје командир 4. батаљона 1. кордунашког партизанског одреда. Децембра 1941. године његов батаљон је у десетодневним борбама имао кључну улогу у спасавању и повлачењу око 15.000 жене, дјеце и стараца на ослобођену територију у унутрашњост Петрове горе. 20. августа 1942. године, Никола је командант 1. кордунашке бригаде. По наређењу Главног штаба НОВ, бригада је 20. августа кренула на специјални задатак на подручју Жумберка, да шири народноослободилачки покрет са Кордуна у друге крајеве. 26. августа, напали су логор Јастребарско и при томе ослободили и спасили 727 дјеце са Козаре, Кордуна и Баније.

22. септембра 1942. године, ова бригада дочекује италијанску колону и потпуно је уништава, убивши 120 италијанских војника. За овај војни подухват, бригада и њен командант добили су признање од Главног штаба Хрватске. Никола даље, са својом бригадом, води непрекидне борбе и послије борбе за ослобођење Бихаћа одлази на десетодневни официрски војни курс. 5. децембра 1942. године, формирана је 15. партизанска бригада, а Никола постаје њен командант. Са овом бригадом прошао је многе борбе у четвртој непријатељској офанзиви, и за успјехе које је остварила у овој офанзиви, бригада је проглашена је ударном, а њен командант је поново похваљен од штаба 4. корпуса НОВЈ.

Јануара 1944. године, Никола је оперативни официр 8. кордунашке ударне дивизије. У прољеће 1944. године, постављен је за команданта 2. бригаде 8. кордунашке дивизије, а затим постаје командант првог кордунашког партизанског подручја до 9. маја 1945. године, када је постављен за управника Војно-техничког завода у Сарајеву. У току рата био је и члан котарског комитета КПХ за Вргинмост, члан котарског народноослободилачког одбора за Вргинмост, члан окружног народноослободилачког одбора за Кордун, вијећник I, II и III засиједања ЗАВНОХ-а и вијећник Другог засиједања АВНОЈ-а.

Послије рата, Никола је начелник Персоналне управе II, а затим и I армије, начелник одјељења Генералштаба ЈНА и помоћник команданта Подручја за позадину. 1945. године је био савезни посланик за Вргинмост, члан предсједништва СУБНОР-а. Живио је у Београду као пензионисани генерал-подпуковник.

Izvor: Wikipedia