Tajna u dosijeu "Tesla"
  13.10.2002

Piše: Dragana Savić

NIKOLA Tesla je jedan od najblistavijih umova čovečanstva, uz sva svoja priznata dostignuća (elektrifikaciju, radio i mnoga druga), u nasleđe je ostavio mnogo nepoznanica. Za celokupnu javnost najzanimljivije su tri tajne. Da li je njegov neostvareni koncept bežičnog prenošenja energije kroz Zemlju ipak moguć? Šta je, u stvari, radio kada je eksperimentisao sa svojim, razornim zracima smrti? I, na kraju, šta se zapravo dogodilo sa njegovim nepatentiranim radovima i zabeleškama posle njegove smrti?
Odgovori na ova pitanja nalaze se u knjizi "Tesla - dosije FBI", u izdanju Beoknjige. Autor ovog štiva Aleksandar Milinković, novinar istraživač, priredio je dokumente kojima se dokazuje da je Federalni istražni biro SAD pomno i u stopu pratio Nikolu Teslu do njegove smrti 1943. godine, ali i mnogo godina kasnije svaki papirić iz njegove zaostavštine morao je da završi na stolu šefa FBI Edgara DŽona Huvera.
Ko je Huveru naložio da Teslu drži pod prismotrom, do danas je ostala tajna. On to nikada nije priznavao. Ali, posle Huverove smrti, kada je pod pritiskom Amandmana o slobodi informisanja obelodanjen i deo dosijea "Tesla", jasno je da u FBI nisu smeli da dozvole da Teslini genijalni pronalasci slučajno dospeju u ruke njihovih neprijatelja.

CENZURA AGENATA
DA sve bude još zapetljanije, Tesla je za sobom ostavio tone papira, ali nikakvu oporuku o tome koga ovlašćuje da ih preuzme i čuva. NJegov nećak Sava Kosanović na kraju je sakupio sve do čega je mogao da dođe i dopremio u Teslin muzej. Ali, kao što sve nije zapečaćeno posle Tesline smrti, tako ni mnogo toga što je spakovano nije stiglo u Beograd, Kako slavni naučnik nije mnogo mario ako mu neko uzima papire, a dvaput su mu obijali hotelske sobe u kojima je živeo, Postoji sumnja da u nekim tajnim depoima još stoje njegove genijalne zamisli i čekaju da ih neko iskoristi. Pojavljivanje novih dokumenata, kao što je 256 FBI izveštaja, samo podgreva nadu da će i ono ostalo - uskoro biti obelodanjeno.
FBI istina o Tesli izgleda da će još biti tajna, jer veliki deo dokumenta koje su javnosti stavljene na uvid je prilično "cenzurisan" crnim debelim flomasterom. Pažljivim iščitavanjem i analizom dokumenata autor knjige o Tesli je došao do veoma zanimljivih sadržaja.
Razvojem svemirskih istraživanja ponovo je naraslo interesovanje za Teslino delo, posebno za područje mikrotalasa i "talasa smrti". U Kanadi, SAD, Sovjetskom Savezu i drugim zemljama sveta počela su istraživanja oslonjena na Tesline pionirske radove, od kontrole vremenskih prilika do nuklearne fuzije. Neka istraživanja obavljaju usamljeni pojedinci, ali druga su označena kao strogo poverljiva i nalaze se pod kontrolom državnih institucija. Istraživači čuvene "Zone 51", u kojoj Pentagon navodno obavlja istraživanja od najveće tajnosti (NLO, slučaj Rouzvel, "leteće krilo" i slično), bez dvoumljenja tvrde da je tamo razvoj Teslinih radova centralna oblast interesovanja. Jedan od naučnika iz čuvene tajne baze Nemaca u Drugom svetskom ratu, u Penemindeu, Ernst Štulinger, takođe je u jednom intervju potvrdio da su u to vreme posebno istraživali Teslina ostvarenja u području bežičnog upravljanja i prenosa energije.
Decenijama od tada neprekidno se doliva i novo ulje na staro vatreno uverenje da bi negde moralo postojati još nešto, neki drugi dokumenti u kojima je Tesla, eventualno, dovršio započete misli. Povremeno pojavljivanje novih dokumenata, naravno, još više podupire takvu nadu.

DEMANTI HUVERA
TESLA je za sobom ostavio tone papira, ali nikakvu oporuku o tome koga ovlašćuje da ih preuzme i čuva. Kao prvi potencijalni naslednici mogli su biti njegovih pet nećakinja i nećaka, od kojih je dvoje tada živelo u Americi.
Neobično je, međutim, da je FBI dozvolio da njegovu ostavštinu zapečati i primi na čuvanje Biro za imovinu stranaca (OAP). S obzirom da je Tesla imao američko državljanstvo, takav potez se teško mogao objasniti.
Svizi, koji se pripremao da napiše Teslinu biografiju (smrt ga je u tome omela, a mnogi danas veruju da automobilska nesreća u kojoj je stradao nije bila slučajna), primio je 1963. pismo od nekadašnjeg Kosanovićevog saradnika:
"Te 1943... kada je Tesla umro, Kosanović je za vrlo kratko vreme od AOP-a dobio potvrdu kojom mu se stavlja na raspolaganje sva Teslina imovina koja se tamo nalazila. On je sve to upakovao i poslao u jedno skladište (Manhattan storage and varehouse co) na Menhetnu, gde je imovina i ostala sve do otpreme za Jugoslaviju 1952. godine. Kosanović je snosio troškove nadoknade za čuvanje. Sve to vreme potvrda OAP-a nalazila se kod mene, za svaki slučaj".
"Vi se verovatno sećate da je Kosanović često pominjao da je čuo od čuvara skladišta da su ljudi iz američke vlade dolazili da naprave mikrofilmove nekih dokumenata... Kada smo otvorili sef, u sadašnjoj zgradi muzeja (u Beogradu), svežanj ključeva, poslednje što je Kosanović ostavio u sefu 'NJujorker' hotela, a pre nego što je izmenjao kombinacije za otvaranje, nije bio u sefu, već u sasvim drugom sanduku. Takođe je nedostajala medalja (Edisonova medalja)... U svakom slučaju, Kosanović je godinama strahovao da su neki Teslini radovi nestali, i neposredno pre odlaska iz Vašingtona 1950. odlučio je da na moj predlog pozove Edgara Huvera, i raspita se o tome. Gospodin Huver je kategorički odgovorio da FBI ne zna ništa o Teslinoj dokumentaciji..."

DUGOVI HOTELU
SARADNIK je podsetio i na Teslinu oporuku svom nećaku Kosanoviću: "Tesla je izrazio želju da se svi njegovi radovi i imovina prenesu u domovinu".
Na vest o Teslinoj smrti (umro je u hotelskoj sobi, zvanično od srčane tromboze) razmenjeno je nekoliko telegrama između agenata FBI-a, Foksvorta, i direktora njujorškog biroa. Sledećeg dana pošto je utvrđena Teslina smrt, Foksvort je izveštavao:
"Nikola Tesla, istaknuti naučnik u oblasti elektrotehnike, umro je sedmog januara 1943. u hotelu 'NJujorker' u NJujorku. Tokom života obavio je mnoge eksperimente u vezi sa bežičnim prenosom električne energije i... sa tzv. zracima smrti. Prema izveštaju koji je sačinio iz NJujorka, beleške i objašnjenja Teslinih eksperimenata i formula, zajedno sa nacrtima uređaja, nalaze se sa ostalom Teslinom svojinom i do sada nije ništa učinjeno da se sklone i sačuvaju od ljudi - koji su neprijateljski raspoloženi prema ratnim naporima Ujedinjenih naroda..."(FBI je u to vreme primio poruku potpredsednika SAD Henrija Valasa, u kojoj se kaže da je vlada "vitalno zainteresovana za Tesline radove.
FBI je tada raspolagao informacijama da je Tesla već bio sasvim završio sve eksperimente sa bežičnim prenosom električne energije i jednom "revolucionarno novom vrstom torpeda". Smatralo se da je uspeo da napravi i neke funkcionalne modele "čija izrada ga je koštala deset hiljada dolara", koji se čuvaju u hotelu "Guverner Klinton" i imaju veze sa "zracima smrti" ili bežičnim prenosom električne energije. O tome je u arhivama Agencije sačuvana i sledeća beleška:
"...Prema našem saradniku Fitcdžeraldu, u sefu hotela 'Guverner Klinton', u NJujorku, nalazi se radni model jednog Teslinog pronalaska. Model je založio Tesla kao garanciju hotela da će izmiriti dugovanje u visini od 400 dolara. Uprava hotela je voljna da ustupi model svakome ko je spreman da izmiri Teslino dugovanje. Ukoliko neko pokuša da otkupi model, bićete blagovremeno obavešteni..." Posle toga, ne postoji nijedan trag šta se dogodilo sa ovim modelom i drugim materijalima.

Medalja bez traga
  14.10.2002

Piše: Dragana Savić
VELIKA jagma za Teslinom zaostavštinom nastala je odmah nakon njegove smrti. O tome je svedočio i nećak Nikole Tesle, Sava Kosanović, koji je u Birou za imovinu stranaca, gde je kasnije čuvano "brdo" dokumentacije slavnog naučnika, ispričao tamošnjem službeniku Volteru Gosaču, šta je učinio kad je saznao za Teslinu smrt.
Prema njegovom svedočenju, u Teslinu sobu je došao sa G. Klarkom, Kenetom Svizijem i predstavnikom "Šo Volker ko", nadajući se da će pronaći Teslinu oporuku. Pretraživanju su prisustvovala i tri pomoćnika direktora hotela "NJujorker". Među prisutnima bio je i predstavnik FBI-a, pa se već sutradan na Huverovom stolu nalazio detaljan izveštaj o svemu što se te večeri događalo u Teslinoj sobi.
Pošto je sef otvoren, Kenet Svizi je uzeo knjigu sa posvetom koju je poslao Tesli na njegov sedamdeset peti rođendan. Kosanović je poneo iz sobe tri Tesline fotografije, od kojih su dve bile uvećane fotografije iz novina. Prema predstavnicima hotela i Kosanovićevoj izjavi, ništa drugo nije odneto. Sef je zatvoren, a Kosanović je postavio novu kombinaciju za koju je samo on znao.

SEF - OTVARAN
Devetog januara, Gorsač i Bojs Ficdžerald, elektroinženjer i Teslin blizak prijatelj, zapečatili su svu njegovu imovinu i u dva kamiona prevezli je u skladište na Menhetnu, gde se već nalazilo, od 1934. trideset paketa sa Teslinim stvarima. I oni su, tada, zapečaćeni po naređenju suda.
Radi potpunije slike o tih ključnih nekoliko dana po Teslinoj smrti, navodimo i svedočenje Šarlote Mjuzar, još jednog značajnog učesnika ovog događaja.
"Kada sam stigla, u sobi sam zatekla Kosanovića, Keneta Svizija, bravara (za koga će kasnije utvrditi da ne zna ko ga je pozvao) i jednu drugu osobu, mislim da je to bio DŽordž Klark, ali on nije ostao duže. Saznala sam da su predstavnici policije i razni "vladini činovnici" bili tu ranije... Bravar je ponovo nameštao prekidače za novu kombinaciju koju je napisao i predao Nikoli Kosanoviću. Ova kombinacija mi je data kasnije na čuvanje i nije bila korišćena do 12. jula 1952. godine, kada je Kosanović ponovo otvorio sef u zgradi, u Beogradu, koja će postati Teslin muzej..."
Sef je prvi put otvoren kombinacijom koju sam sada predala komitetu preko Save Kosanovića, budući da se pretpostavljalo da sadrži ključeve koji bi bili potrebni za otvaranje raznih drugih kutija, sanduka itd. Međutim, svežanj ključeva nije bio u fioci u koju je odložen 8. januara 1943. Ključevi nisu nađeni nigde u sefu. Nakon pretraživanja, nađeni su u jednom od brojnih sanduka sa dokumentima. Edisonove zlatne medalje, koja je dodeljena Tesli 1917. god., takođe, nije bilo u odeljku. Medalja je nestala i nikada nije nađena, o čemu svedoči i FBI dokument 168. i 169.
Prema Mjuzarovoj, pre nego što je napustio SAD, 25. jula 1945, Kosanović je još jednom želeo da se uveri da je sve u redu sa Teslinom imovinom koja se nalazila u Menhetn skladištu. Isto je učinio i sa Teslinom urnom, koja je najpre sačinjena od oniksa, a kasnije u Beogradu zamenjena loptastom, srebrno-metalnom urnom, u krematorijumu u Fernklifu.

FBI - SNIMA
DOK je bio u skladištu, kaže Šarlota Mjuzar, Kosanović je zatražio da vidi Teslinu imovinu. Tada je od radnika prvi put saznao:"Nekoliko ljudi iz FBI je došlo noću i napravili su mnogo snimaka".
Kasnije u Vašingtonu, 1950. Kosanović je od Edgara Huvera, tadašnjeg direktora FBI, tražio objašnjenje za ovaj postupak. Ali, kao što smo već naveli, dobio je odgovor da se tako nešto nije dogodilo.
Tih januarskih dana 1943. vašingtonski biro FBI-a išao je čak tako daleko da je njujorškom birou savetovao da diskretno preduzme korake sa javnim tužiocem da se Kosanović pritvori zbog navodne provale i da se dođe do različitih dokumenata koje je, pretpostavljali su, Kosanović uzeo iz Teslinog sefa.
Međutim, u centrali u Vašingtonu uskoro je doneta neobična odluka. Edvard Tam iz FBI-a u Vašingtonu, javio je D. M. Ledu iz njujorškog biroa da je čitav predmet predat u nadleštvo OAP-a, i zbog toga, pisao je Tam, "nema više razloga da se petlja oko toga".
Uskoro je poznati američki inženjer dr DŽon Tramp, koji je tada radio u istraživačkom komitetu Biroa za naučna istraživanja i razvoj pri Ministarstvu za nacionalnu odbranu, pozvan da učestvuje u ispitivanju Teslinih naučnih radova. Zajedno s njim ispitivanju su prisustvovali i drugi stručnjaci: Vilis DŽordž, Edvard Palmer i DŽon Korbet.

"NIŠTA VAŽNO..."
DR DŽ.Tramp je ispričao da su tada pregledali samo one materijale koji su se zatekli kod Tesle u trenutku smrti. Svi su oni bili zauzeti zadacima koje je nalagalo ratno stanje, pa su verovali da će uvidom u poslednje Tesline radove moći da donesu valjanu procenu za eventualne druge mere.
"Posle pomnog ispitivanja", pisao je Tramp, "moje je mišljenje da u naučnoj zaostavštini dr Nikole Tesle ne postoji ništa vredno za dalja istraživanja ili što bi moglo da se upotrebi protiv nas ako bi dopalo u ruke neprijatelja..."
Veoma opširnom dosijeu dr DŽ.Trampa priložene su i fotografije i mikrofilmovi ispitivanog materijala. Originalni dokumenti koje je Tramp tada pregledao danas se nalaze u Muzeju Nikole Tesle, u Beogradu. Posle toga, ostatak Tesline zaostavštine, februara 1943. godine, stavljen je na raspolaganje Savi Kosanoviću, o čemu svedoči i dokument FBI br. 174. i 181.

TESLINO TORPEDO
U JEDNOM od dokumenata FBI piše: "Ficdžerald (misli se na Brojsa D. Ficdžeralda, elektroinženjera, koji je bio blizak Tesli) je, takođe, znao da je Tesla zamislio i projektovao revolucionarni tip torpeda, koji trenutno ne koristi nijedna nacija. Ficdžerald veruje da do sada do ovog projekta nije došla nijedna država i da su kompletni planovi, specifikacije i objašnjenja u vezi s tim među Teslinim ličnim stvarima. Tesla je ranije,takođe, rekao Ficdžeraldu da ima nekih osamdeset kovčega, na različitim mestima koji sadrže nacrte i planove u vezi s eksperimentima koje je izvodio. Od FBI se traži da smesta kaže kakve akcije, ako su uopšte potrebne, treba da preduzme njujorško odeljenje FBI, u vezi s ovim predmetom".

Svizijeva iznenadna smrt
  15.10.2002

Piše: Dragana Savić
Kenet Svizi, Teslin veliki prijatelj i možda jedan od najboljih poznavalaca njegove ličnosti i dela, nikada nije napisao Teslinu biografiju, iako je to silno želeo.
Nakon njegove smrti, uporno je sakupljao sve što bi išlo u prilog istorijskim dokumentima o Tesli, ali, to nije stigao da učini. Pod vrlo sumnjivim okolnostima sprečila ga je iznenadna smrt pod točkovima nepoznatog automobila. Među Teslinim i Svizijevim prijateljima, njegova smrt je tumačena kao "zatvaranje usta". Očito da je Kenet Svizi o Tesli najviše znao.
U jednom od svedočenja Svizi kaže:
"Tesla je bio izuzetno produktivan desetak godina pre kraja prošlog i isto toliko posle početka novog veka. Ono što je kasnije radio možda je nosio klice ranog stvaralaštva, ali nikada nije dovedeno do praktičnog ostvarenja..."
Možda je to donekle tačno. Naime, Tesla je zaista 1928. podneo poslednju patentnu prijavu, 112. u SAD, od ukupno oko 800 patenata na Teslino ime. Međutim, između 1945. i 1947. Komanda Vazdušno-tehničke službe (ATSC) u Rajt Fildu, u Ohaju, u kojoj su obavljana neka najstrože čuvana ispitivanja, Vojna obaveštajna služba (MI) u Vašingtonu i Biro za imovinu stranaca (OAP) razmenili su nekoliko zanimljivih pisama i telegrama iz kojih je jasno da nisu delili Svizijevo mišljenje.

DOKUMENTA NA REVERS
Avgusta 21. 1945, ATSC je i zatražila dozvolu od komande u Vašingtonu da na sedam dana uputi u Vašington Blojsa Ficdžeralda "da obezbedi neka dokumenta za koje strane sile pokazuju interesovanje".
Petog septembra 1945., pukovnik Holidej iz ATSC-a pisao je Lojdu Šaulisu iz OAP-a da potvrđuje dogovor sa Ficdžeraldom i moli za fotografije iz Trampovog dosijea, "jer su potrebne u jednom projektu za nacionalnu odbranu, i obećava da će ih vratiti u dogledno vreme. Prema navodima iz dosijea FBI-a o Telsi, bio je to poslednji put da OAP ili bilo koja druga savezna agencija SAD priznaje da poseduje Tesline dokumente o "zracima smrti".
Šaulis je odgovorio Holideju 11. septembra 1945: "Materijal koji ste tražili upućen je pukovniku Robertu Houliju iz ATSC-a. Ova dokumenta stavljena su na raspolaganje Vojnim vazdušnim snagama radi određenih eksperimenata; molimo da ih vratite". Nisu nikada vraćena, piše u dokumentima FBI.
Neobično je, međutim, da četiri meseca pošto su fotografije dokumenata poslate u Rajt Fild, Ralf Doti, šef Vojne obaveštajne službe u Vašingtonu, obaveštava DŽejmsa Markama iz OAP-a, da nikada nisu stigle u odredište i zbog "izuzetnog značaja za ovu službu molimo da se pošalju i zahtevamo da nas obavestite ukoliko se bilo koja druga služba bude interesovala za ove materijale".
I Biro za imovinu stranaca je kasnije imao dosta muke da objasni svoju ulogu u vezi sa ovom dokumentacijom. U njihovim objašnjenjima vidi se velika kontradiktornost:

VAN NADLEŽNOSTI
"Dok je ova služba učestvovala u ispitivanju određenih dokumenata pokojnog dr Tesle, obaveštavamo vas da ovde ništa od tog materijala nije u našoj nadležnosti..."
"Ovaj biro nikada nije imao mogućnost uvida u bilo šta od svojine Nikole Tesle..."
"... Dok smo mi imali uvid u Teslina dokumenta..."
Slično se dogodilo i kada je Uprava odeljenja za aeronautičke sisteme zatražila od FBI Tesline radove. Oni su obavestili "da, s obzirom da u nasleđenoj dokumentaciji nije pronađen nijedan od Teslinih radova, pretpostavljamo da su uništeni u vreme zatvaranja laboratorije u Rajt Fildu", piše u dokumentu br. 108 Federalnog istražnog biroa.
Ni ranija ni novija istraživanja nisu pomogla da se definitivno uđe u trag svim Teslinim dokumentima i njegovim uređajima koje za života nije pokazivao. Za poslednjih desetak godina, jedan za drugim, dospevali su rokovi, kada je prema američkom ustavnom amandmanu o slobodi informisanja počelo skidanje embarga sa većine dokumenta FBI o čuvenom srpskom naučniku.
Naglo interesovanje za Tesline radove poraslo je posle smrti prvog čoveka FBI Edgara DŽona Huvera. Devet godina kasnije, 1981, iz odeljenja za Strateške i svemirske sisteme Vaduhoplovnih snaga SAD, upućeno je FBI-u pismo sledeće sadržine:
"Predmet: Dokumenta pronađena posle smrti Nikole Tesle
Prema našem saznanju FBI je verovatno u posedu više dokumenata pronađenih posle smrti Nikole Tesle, 1943.

TRI PROJEKTA
Nikola Tesla je bio briljantan elektroinženjer i pionir u različitim aspektima prenosa električne energije.
Verujemo da jedan deo Teslinih dokumenata sadrži osnovne principe koji bi bili od ogromnog značaja za neka tekuća istraživanja u okviru DOD-a. Veoma bi nam pomoglo da imamo uvid u ta dokumenta.
"S obzirom da ne znamo koliki je obim dokumentacije, spremni smo da vam ustupimo istraživača koji bi pomogao da se skrati posao oko izbora onog dela dokumentacije koji nas posebno zanima. Ukoliko su vam potrebna dopunska objašnjenja, molim da mi se javite na telefon 695 6364 ili 695 7417.
Alen Meklaren"
Ovo pismo sačuvano je u dokumentaciji FBI i nije jedino sa istim zahtevima.
U nizu mogućih odgovora šta su tražili naučnici od FBI, čini se da su posebno privlačna Teslina tri projekta, kada je bio na vrhuncu svog stvaralaštva, krajem 19. i početkom 20. veka. Najpre - veštačka kuglasta munja koja je u kasnimi straživanjima trebala da posluži za rešenje kontrole termonuklearne fuzije. Drugo, Teslini eksperimenti na kontroli elektroprocesa u "Šumanovoj šupljini", prostoru između zemlje i jonosfere, koji je, pokazalo se kasnije, jako koristio nosiocima vojnog projekta "Harfa". I treće, naučnike je jako zanimala raznovrsna mogućnost korišćenja Teslinog oscilatora, koji je mogao da izaziva zemljotrese, a Tesla je govorio da uz malo veći napor može i zemlju da prepolovi.

Moćna muzika "harfe"
  16.10.2002

Piše: Dragana Savić
NAJVEĆE interesovanje za Tesline pronalaske izazvao je njegov "Dnevnik iz Kolorado Springsa". U njemu su opisana istraživanja 1899. Tesla je imao za cilj da sprovede svoju grandioznu ideju i delo - da bežično prenese električnu energiju. U tim pokušajima uspeo je da stvori veštačku kuglastu munju, veličine loptice za golf.
Prema kasnijim istraživanjima, pokazalo se da je tako trebalo tražiti idealno rešenje za kontrolisanu termonuklearnu fuziju.
Te iste godine, Tesla je uspeo i da u prostoru između zemlje i jonosfere kontroliše elektroprocese. Ta "Šumanova šupljina" pokazalo se, bila je zapravo povod da mnogo godina kasnije u Vazduhoplovnim snagama SAD nastane čuveni projekat "Harfa". Zanimljivo je da su dokumenta o Teslinim istraživanjima za ovaj projekat nađena u Teslinom muzeju u Beogradu.

ŠALE SA TVENOM
MEĐUTIM, pre nego što su Amerikanci došli do dotad nepoznatih Teslinih dokumenata, Sovjeti su bili brži. Od jugoslovenske vlade dobili su ova dokumenta, u razmenu za ugovor o nenapadanju. Od tada, 1976. godine, širom sveta mogu se registrovati neobične emisije na frekvencijama od 4 do 26 ciklusa u sekundi. Vazdušna špijunaža Pentagona je potvrdila da su izvori tih emisija raspoređeni u oblasti Lutve, Kijeva i Sibira. Istovremenim delovanjem oni su stvarali xinovski stojeći talas, dužine oko 1.500 kilometara, ali se i do danas o prirodi ovih emisija samo nagađa.
Ova, do danas, velika enigma, koju su odgonetnule velike sile, podjednako intrigira naučnike širom sveta koliko i Teslini zapisi o demonstracijama raznovrsne mogućnosti primene njegovog oscilatora. Tesla je, poznato je, više puta u šali, sa njegovim prijateljem, poznatim piscem Markom Tvenom, izazivao blage zemljotrese na Menhentu, gde je tada bila njegova laboratorija. NJegov uređaj mogao je da izazove vibracije tla na kontrolisanoj frekvenciji. Tesla je govorio da je mogao i zemlju da prepolovi, što su mnogi smatrali preteranom izjavom.
Ali, sudeći po dokumentima koje je FBI nedavno otvorio za javnost, Teslin oscilator mogao je da ima veoma različitu upotrebu, i zato nije čudno što ga jedan od autora pisama koja su završila u arhivama FBI, naziva "zracima smrti" ili "Teslinim vazdušnim štitom".
Nažalost, sada već izgleda izvesno da su ova i neka druga Teslina dostignuća vremenom potpuno prešla u posed vrlo sumnjivih istraživača. Možemo samo da nagađamo da li je to posledica nečijeg znanja i upornosti koja im je pomogla da isčitaju Tesline zapise između redova ili su, o čemu je i Tesla govorio, uspeli da uoče tajne veze između Teslinih patenata i da ih, kao kocke za mozaik, slože u potpuno nove slike. Iz jedne od takvih slika moglo bi da nastane i "oružje za uništavanje na daljinu". Tesla se, doduše, nadao da se tako nešto nikada neće dogoditi.

ČESTIČNI TOP
JEDAN od tih velikih "obožavalaca" Teslinog dela, Bernard J. Istland, izgleda da se najviše primakao Tesilnom tajnom zaveštanju. NJegova istraživanja istovremeno pokazuju da su i Tramp i Svizi bili u velikoj zabludi.
Neki Istlandovi patenti vrlo direktno podsećaju na Tesline projekte, dok se ponegde, kao u sledećem primeru, čak eksplicitno navodi da se oslanjao na Teslina istraživanja.
NJegov patent, registrovan je u SAD, broj 4.686.605, prijavljen je 11. avgusta 1987, pod nazivom "Metode i aparatura za izmene regionalnih klimatskih uslova, jonosfere ili magnetosfere", godinu dana je bio klasifikovan kao "strogo poverljivo". Istland je ovde prvi put došao do načina kako da se energija u jonosferi, čije je stvaranje podstaknuto transmiterima sa Zemlje, koncentriše, a ne rasipa, kao u ranijim eksperimentima. U prijavi se citiraju publikacije koje su poslužile kao osnova za istraživanje: članci koji su se odnosili na Tesline radove s početka veka i članci objavljeni u "NJujork Tajmsu", 8. decembra 1915. i 22. septembra 1940.
Još jedan njegov patent broj 5.038.664, prijavljen 13. avgusta 1991. "Metod za stvaranje štita od relativističkih čestica na visinama iznad Zemljine površine", neodoljivo podseća na Teslu. Prema patentnoj prijavi, uređaj se može koristiti i kao čestični top ogromne energije za uništavanje neprijateljskih raketa, a u pasivnom obliku kao zaštita od prodora neprijateljskih projektila. Zbog korišćenja izuzetno velike snage, uređaj može da izazove destabilizaciju prirodnog jonosferskog sistema.

PRIZNANJE BARDENA
ISTLAND verovatno nije i jedini koji je uspeo da u pustinji nabasa na Tesline izvore. Jedan od, kažu, ključnih ljudi u projektu "Harfa", Piter Koert sa saradnikom Xejmsonom Čaom podneo je patentnu prijavu broj 5.068.669, 26. novembra 1991. "Sistem čestičnog snopa", očigledno zasnovan na nekoj od onih arhiva do kojih se dolazi samo u filmovima sa Molderom i Skali. Čestični snop je sistem koji se kao serija Teslinih patenata više puta pominje i u Istlandovom delu - komentariše u knjizi "Tesla - Dosije FBI" Aleksandar Milinković.
Još jedan od ovih Amerikanaca "na pravom mestu u pravom trenutku", Tom Barden, pukovnik u penziji i magistar nuklearne fizike, otvoreno je priznao: "Sve što sam do sada radio i uradio zasniva se na patentima Nikole Tesle, koje sam pomno proučavao preko tri decenije.
Koliko mu je to značilo govore i podaci da je direktno učestvovao u razvoju američkih projektila "ajaks", "herkules" i "patriot" i godinama sarađuje u mega-projektu "Rat zvezda".

ENERGIJA BEZ GUBITAKA
U AMERICI je 2000. godine objavljena knjiga "Dan posle Rouzvela", Vilijama Birnsa i pokojnog pukovnika Filipa Korsa, koja se bavi čuvenim slučajem NLO-a koji je navodno pao u blizini gradića Rouzvela. Birns se u jednom nedavnom razgovoru o knjizi priseća šta su njih dvojica tada mislili i znali o Teslinom doprinosu vojnim istraživanjima.
"Korso je smatrao da je Tesla verovatno najviše od svih naučnika uticao na posleratna istraživanja u američkoj vojsci. Bio je fasciniran Teslom. Mi smo znali da je još tokom Drugog svetskog rata general Natan Tvining čuvao u svojoj dokumentaciji Tesline beleške o usmerenom čestičnom snopu, koje su, po uputstvima FBI, iz Tesline sobe uzeli agenti službe za imovinu stranaca, dan posle njegove smrti. Ta dokumenta su pažljivo čuvali, uključujući i Teslinu čuvenu monografiju "Nov način slanja energije kroz prirodne medije bez gubitaka".

Razorna moć kugli
  17.10.2002

Piše: Dragana Savić
FEDERALNI istražni biro SAD dugo je, na brojne zahteve naučnika iz čitavog sveta, odbijao bilo kakvu vezu sa Teslinim dosijeom. Za pola veka službovanja u FBI Edgar DŽon Huver ama baš nikada nije priznao da je Nikola Tesla bio praćen "kao državni neprijatelj" i izumitelj opasnih naprava.
Međutim, u tek otvorenim novim dokumentima FBI, datiranim od 10. novembra 1975. godine jasno je da je posle Huverovog odlaska iz službe bilo više nemoguće čuvati ovu tajnu.
Federalni istražni biro sada menja taktiku i u izbegavanju odgovora na pitanja šta je sa Teslinim dokumentima, dovodi u sumnju sve koji se obraćaju, da Teslin dosije još postoji i da se puni novim podacima, četrdesetak godina posle njegove smrti.
- U skladu sa pravom svake ličnosti na privatnost... FBI je odlučio da više neće obaveštavati da li poseduje ili ne poseduje određene informacije u svojim arhivama. Ukoliko ste u mogućnosti da obezbedite ovlašćenje neposrednog srodnika gospodina Tesle, kojim se Agenciji nalaže da vam stavi na raspolaganje sve relevantne informacije, rado ćemo vam izaći u susret (!). Kao potpisnik ovog pisma, novi direktor Biroa, Klarens Keli, sada prvi put otvoreno priznaje da Biro poseduje dokumentaciju o Tesli i eventualno njegova dokumenta - citira u svojoj knjizi "Tesla - dosije FBI" Aleksandar Milinković.

DOKUMENTA FBI
U DOKUMENTIMA 107. i 108. Federalnog istražnog biroa, koji su doprli do javnosti, je i pismo naučnika FBI, kojim želi da obavesti o svojim otkrićima u vezi sa Teslinim pronalascima. Naučnik čije ime je precrtano crnim flomasterom obavetšava FBI da moraju da obrate posebnu pažnju na čuvanje Teslinih dokumenata, "jer se radi o pitanjima od ogromnog značaja za nacionalni prestiž i bezbednost".
Međutim, kako u ostalim dokumentima FBI i na osnovu poznatih naučnih radova može da se pretpostavi da se radi o pismu dr Roberta Golke, ovaj dokument se kod pažljivog analitičara otvorenog dosijea pripisuje samo njemu.
Robert Golka je 1968. godine posetio Teslin muzej u Beogradu da bi istražio Teslin dnevnik iz Kolorado Springsa. Nalazi, fotografije i dokumenti pomogli su mu da rekonstruiše Teslin visoko-frekventni aparat ali je on uspeo da mu udvostruči izlaznu snagu.
Golka je čuo za neke eksperimente u vojnoj vazduhoplovnoj bazi Hil i to ga je podstaklo da se javi FBI. Priroda ovih eksperimenata učvrstila je njegovo uverenje da su neka neobjavljena Teslina dokumenta korišćena u vojne svrhe. Direktor Muzeja "Nikola Tesla", u Beogradu, pokojni dr Veljko Korać mu je rekao da su Sovjeti "napravili kopije nekih dokumenata i da sada imaju otvoren pristup čitavoj arhivi Muzeja". Od 500 strana dnevnika iz Kolorado Springsa Golka je iskopirao 40 strana koje se direktno odnose na kuglaste munje i konstrukciju opreme, ali veruje da mu nije pokazano sve što se odnosi na ovaj eksperiment.

TRI PROJEKTA
POSEBNO je zanimljivo Golkino obaveštenje da je nedavno dobio neobjavljene delove rukopisa za knjigu DŽona O'Nila "Neprevaziđeni genije". Ova dokumenta su ga konačno uverila da su vojni projekti naučno osnovani i mogući za ostvarenje. Naročito skreće pažnju na tri Teslina moguća vojna projekta:
Prvo, Tesline kuglaste munje mogle bi se koristiti za uništavanje aviona. Drugo, kuglaste munje sa ubrizganim litijumom omogućavaju proizvodnju vrlo jeftine fuzione bombe. Treće, propulzioni sistem kuglaste munje, zasnovan na interaktivnoj elektrogravitaciji, omogućio bi stvaranje revolucionarno novih tipova vazduhoplova.
Prema našim saznanjima, bombarder vazduhoplovnih snaga SAD B-2 već koristi jednu vrstu ovakvog propulzionog sistema. Elektromotori aviona prozivode, duž ivica krila i oko izduvne cevi aviona, elektrostatički naboj od nekoliko miliona volti. Kada se u određenom momentu uključi, obično pri brzini od dva maha, sistem omogućava da avion stvori veće ubrzanje i da sa manjom potrošnjom goriva dostigne brzinu od tri maha.
Sam Golka je pokrenuo "Projekat Tesla" sa ciljem da stvori kuglastu munju, na isti način kao i Tesla, i da eksperimentalno proveri da li može da se koristi kao omotač od plazme u fuzionim reaktorima. Golkino pismo nosi datum 20. april 1976, a prema službenoj belešci vidi se da je jedna kopija upućena i CIA.

SNOP ILI TALAS?
DO poverljivih Teslinih radova, pretpostavlja se iz dosad poznatih dokumenata, došao je i američki naučnik dr Kenet Korm. Korm je inače naslednik Tesline laboratorije u Kolorado Springsu, koji je zajedno sa njegovim bratom DŽejmsom uspeo čak da ponovi Teslinu kuglastu munju. Tokom boravka u Jugoslaviji, 1993. dr Kenet je pričao i kako je, sa opremom iz 1935. sličnom onoj koju je koristio i Tesla - uspeo da ponovi Teslin eksperiment. "Sa malim aparatom izazvali smo vatrene loopte prečnika dva santimetra. Ove kuglice su često bučno prskale ili bešumno nestajale. Efekat je trajao od tri do pet sekundi, a retko i čitavih deset. Ispitivanja su nas dovela do nečeg novog: otkrili smo da se pražnjenje odvija u pravoj liniji, od čestice do čestice, kao zrak, koji bi sa podešavanjem intenziteta mogao da ima strahovitu ubojnu moć, pa i da se koristi kao oružje pominjano pod imenom "zraci smrti". Ovakav zrak može da putuje velikom brzinom, probijajući sve na putu. Naš zrak je dostizao brzinu zvuka, a Teslin čak 11 kilometara u sekundi".
I dalje je nepoznato šta je Tesla podrazumevao pod antimagnetnim štitom. Golka i Korm se slažu da postoje dve mogućnosti: ili se radi o "čestičnom snopu" ili su u pitanju takozvani "stojeći talasi".
Tesla je govorio da je za kuglaste munje neophodno "iznenadno i snažno pražnjenje", a pre nego što je zatvorio laboratoriju u Koloradu, u dnevnik je zapisao: "Bolje znanje ovih pojava dobiće se u eksperimentima sa moćnijim aparatima koji su već i sada u velikoj meri isplanirani i biće izrađeni čim to dopuste vreme i sredstva".

Tajna kod Sovjeta?
  18.10.2002

Piše: Dragana Savić
IZVESNI Spanijel, koji se često spominje u dokumentima FBI kao dostavljač informacija, u pismu br. 170, mnogo nakon Tesline smrti, piše o njegovom prijatelju i saradniku Blojsu Ficdžeraldu. Ovaj dokument važan je i zato što je Ficdžerald u to vreme, nakon Drugog svetskog rata, radio u vojnoj službi u "Raj Fild" bazi, u Dejtonu, i bio je "Teslin štićenik i jedan od retkih ljudi u koje je on imao poverenja".
Ovaj, i za autora pisma briljantan dvadesetdevetogodišnji naučnik proveo je beskrajno mnogo vremena sa Teslom... Dok mu je on pričao o svojim najbolje čuvanim eksperimentima.
Cinkaroški potez Spanijela objašnjava i Aleksandar Milinković u svojoj tek objavljenoj knjizi "Tesla - dosije FBI".
- Spanijelovi poslovi su se više puta ukrštali sa Ficdžeraldovom karijerom, a poslednji put kada je Ficdžerald postao direktor supertajnog istraživačkog programa u bazi u Dejtonu, koji se najviše bavio usavršavanjem Teslinih "zraka smrti". Pre nekoliko godina sam video komad klirita sa savršeno izbušenom malom rupom, koja je, po svedočanstvu prof. Velje Abramovića, i u njegovom prisustvu, u istoj bazi u Dejtonu, napravljena nekom vrstom oružja, sličnog Teslinoj vakumskoj cevi.
Zanimljivo je da je na istom mestu i Tesla nekada imao svoju laboratoriju. Spaniel sada postaje veoma zanimljiv za dalja istraživanja Biroa. On tvrdi da je znao gotovo sve što i Ficdžerald, a ovaj je, navodno, znao sve o Teslinim tajnim projektima.

ZRAK ILI RADIJACIJA
MEĐUTIM, agent istovremeno otkriva da je Spaniel "definitivno proruski naklonjen". U vreme Tesline smrti on je uporno pokušavao da obezbedi pravo na Teslinu ostavštinu. S obzirom da je imao vrlo dobre veze u Vašingtonu - potpredsednik Henri Valas mu je bio lični prijatelj - postoji mogućnost da je tim putem deo Teslinih dokumenata ipak stigao do Sovjeta. Ostatak dokumenta je kratak podsetnik o događajima i ljudima na dan Tesline smrti.
Među otvorenim dokumentima iz dosijea Tesla, FBI daje na uvid i Teslin rukom pisan memorandum "O novim procesima stvaranja moćnih zraka ili radijacije". Samo otkriće Tesla ovako opisuje: "Ukratko rečeno, moj nov i pojednostavljen proces generisanja moćnih zraka sastoji se u stvaranju praznog prostora - koristeći sredinu velike brzine mlaza odgovarajuće tečnosti - oko terminala kola, čime se ono snabdeva strujom potrebnog napona i snage".
Godinama kasnije ovaj pronalazak postaće kamen temeljac za niz značajnih vojnih istraživanja. Tako su i vazduhoplovne snage SAD (USAF) 1952, u odeljenju za nauku, objavile izveštaj na 16 strana pod naslovom "Izveštaj i procena" koji je potpisao Teodor fon Karman. Većina današnjih ufologa veruje da je baš ovaj izveštaj konačno potvrdio da vlada SAD smatra NLO-e stvarnom i ozbiljnom pretnjom za nacionalnu bezbednost. Ubrzo posle objavljivanja izveštaja znatno je intenzivirana prepiska USAF i FBI, a Pentagon je odlučio da oformi projekat za organizovano istraživanje širom sveta kako bi se prikupila obaveštenja o svim naporima da se dođe do novog propulzionog sistema.

ATOMI - NEPODESNI
KOPIJA izveštaja bila je upućena i generalštabu NATO. Tamo su takođe odlučili da pokrenu svoja istraživanja, p a je stvorena i posebna Savetodavna grupa za aeronautička istraživanja i razvoj, pod imenom AGARD. Grupa je radila toliko temeljno da joj ni usred hladnog rata nije smetalo da sarađuje direktno sa Sovjetskim savezom - čovek za vezu bi je Robert Maksvel, vlasnik "Pergamon presa". Kao rezultat, 1962. pojavila se nova studija "Magneto-fluidna dinamika", sa potpisom Agarda, u izdanju "Pergamon presa". Ukratko, u izveštaju se tumači priroda interaktivne veze polja nastalog u provodljivoj tečnosti i elektromagnetnog polja. Očekivani rezultat je mašina ili aparat koji koristi gravitaciju kao propulzivni sistem.
Na jednoj od stranica Teslinih ličnih beleški o telegeodinamici, datiranoj 27. decembra 1941, Tesla navodi da je na razvoj ovog projekta utrošeno preko pola miliona dolara, a da su finansijeri bili Morgan, Kroford, DŽ. DŽ. Astor i Fiš, kao i neke komercijalne organizacije. Tesla zaključuje da je to potuno nov poduhvat "sa kojim se mogu postići neprocenjiva čuda".
U ovom delu dosijea FBI čuva se i Teslina zabeleška - "Novi sistem propulzije tečnosti". Na 20 kucanih strana Tesla opisuje kako je postigao pretvaranje hidraulične u rotacionu mehaničku snagu. Beleška koja je sačinjena 1925. godine, predstavlja prikaz neke vrste hidraulične turbine, i verovatno prethodi njegovom patentu iz 1913.
Teslina beleška o energiji budućnosti je popularan prikaz postepene evolucije energetskih izvora.
Atomsku energiju smatra nepodesnim izvorom energije, a snagu vetra, plime, atmosferskog pražnjenja kao pogodne i komercijalne izvore energije. Tesla je o oviim problemima pisao u više navrata. Posebno je značajan njegov članak objavljen u magazinu "Senčeri", koji se takođe čuva, krajem 19. veka. Ovde se mogu naći i neka zanimljiva Teslina zapažanja o društvenim, političkim i religioznim pitanjima.

BLISKI PRIJATELJI
IZNENAĐUJUĆE je da Federalni istražni biro u svojim nastojanjima da kontroliše slavnog izumitelja, nije ispustio iz vida ni njegove najbliže prijatelje i saradnike.
U dokumentima koji su obelodanjeni iz dosijea FBI "Tesla" vidi se i opis dotičnih građana, njihov odnos sa Teslom i kakve podatke poseduju... Tu su i njihove adrese.
Prvi zanimljivi lik iz Teslinog okruženja je poštar Kerigen Vilijam, zatim gospođica Doroti Skerit, Teslina sekretarica od 1912. do 1922, ali i Teslina prijateljica od 1989, Margarit Merinkton, koja je bila svedok mnogih njegovih eksperimenata...

Agardov tajni izveštaj
  19.10.2002

Piše: Dragana Savić

AMANDMAN na američki ustav, o slobodi informisanja od okova tajnosti, sem "običnih" pisama i tajnih izveštaja oslobodio je i veoma zanimljivu arhivu - "Agardov izveštaj".
Ovaj dosije još jednom osvetljava u kakve sve svrhe je korišćena obimna dokumentacija Nikole Tesle.
Posebno je zanimljivo što je naučni tim NATO još pedesete godine, dakle odmah po osnivanju, kao prioritetan cilj preduzeo potrebne mere da se pomno kontroliše rad svih visokostručnih ustanova u svetu, a posebno u Evropi, gde je većina ovih naučnika sistematski postavljana na ključne pozicije. NJihovi izveštaji su trebali da pruže što detaljniji uvid u istraživanja koja imaju bilo kakvu potencijalnu vojnu primenu.
S druge strane okeana, prema sada otvorenim arhivama, dve godine ranije, a u okviru Odeljenja za nauku pri USAF (SAD - vazduhoplovne snage) na 16 stranica je sačinjen neobičan dokument sa neodređenim naslovom "Izveštaj i procena stanja", namenjen samo za probrane oči. Ukratko, izveštaj sadrži najdragoceniji poklon ufolozima širom sveta, jer predstavlja jasno priznanje da od 1948. godine - godinu dana od kada je pilot USAF video "leteći tanjir" - vojne i obaveštajne službe SAD smatraju da su NLO objektivna činjenica, da su nepoznatog porekla, nedokučivi našim naučnim saznanjima i realna opasnost za nacionalnu bezbednost. Sve što je kasnije sledilo, kao što je "Projekat plava knjiga", trebalo je da posluži za smirivanje javnosti.

LETEĆI TANJIR
TAJ posao je poveren stručnjacima NASA koji su Kongresu, aprila 1961, podneli izveštaj i predlog mera ukoliko bi eventualno došlo do kontakta sa vanzemaljskim civilizacijama. U izveštaju se između ostalog kaže: "Mada se susret licem u lice sa njima ne može očekivati u narednih 20 godina (osim ako je njihova tehnologija naprednija od naše), moglo bi se dogoditi da tokom naših misija na Mesec i Mars ili Veneru otkrijemo artefakte koji su možda ostavili za sobom... Antropološka istraživanja takođe sadrže mnoge primere ljudskih zajednica u kojima je sačuvano sećanje na njihove kosmičke veze, a koje su potom prekinute zbog velikih razlika u nivou razvoja."
Glavni čovek za izradu izveštaja bio je Teodor fon Karman, fizičar i sekretar Naučnog savetodavnog komiteta USAF. Kada je izveštaj predat stručnjacima Pentagona i tamo je osnovan projekat sa ciljem da se započne sa organizovanim prikupljanjem tehničkih podataka širom sveta o svemu što može imati veze sa novim propulzionim sistemima, drugačijim oblicima iskorišćavanja energije i slično.
Verovatno je u tom periodu Teslin rad postao posebno interesantan - jer od tada započinje intenzivna prepiska vojnih stručnjaka i FBI o Teslinim dokumentima, a kao jedan od rezultata uskoro je bio realizovan prvi ovozemaljski "leteći tanjir" (OLT), čuveni AVRO disk sa Teslinim gasnim turbinama.

ČOVEK ZA VEZU
ŠTA se zatim događalo? Kopija izveštaja, pod strogim nadzorom dr Karmana, prosleđena je naučnom timu NATO. NATO je sa obe ruke prionuo na posao. Odmah je osnovano posebno telo, AGARD, Savetodavna grupa za aeronautička istraživanja i razvoj. Otvaranjem arhive obelodanjen je još jedan, politički frapantan podatak. Materijali u rukama su bili toliko "vreli" da NATO, prevashodno osnovan kao preventivan blok pred komunizmom u razvoju, nije prezao da na ovim istraživanjima bezrezervno sarađuje sa SSSR. Zapadni čovek za prve veze bio je niko drugi do Robert Maksvel, jedan od najmoćnijih britanskih izdavača i vlasnik "Pergamon presa".
Slede zatim obimna i temeljna istraživanja u kojima nijedan kamen nije ostao na svom mestu, od nacističkih projekata i Teslinih radova do banalnih i poletnih studentskih eseja iz ovog područja. Za početak, kao okvir istraživanja, pod Maksvelovim patronatom štampana je tajna studija "Magnetno fluidna dinamika" (MFD), koju će potpisati NATO AGARD. Autor uvodnika je bio dr Teodor Karman. Ova studija još uvek nije dostupna ni užem krugu stručnjaka, pa se ne može steći detaljniji uvid u Tesline radove koji su korišćeni u analizi.
Prema sadržaju, koji smo ovde prinuđeni da prenesemo iz druge ruke, ipak je jasno da se čitav kompleks MFD-a zasniva na Teslinim prvobitnim idejama. MFD, uprošćeno rečeno, je oblast istraživanja međusobnog dejstva polja koje stvaraju provodljive tečnosti i elektromagnetska polja. Očekivani rezultat je mašina ili uređaj koji bi omogućio da vazduhoplovni aparati savlađuju i kao pokretačku snagu koriste silu gravitacije.

REZULTATI - ENIGMA?
GOTOVO sve što je u ovoj oblasti do danas učinjeno duguje projektu NATO. U Americi su to ozbiljno shvatili 1959. godine. Od tada AGARD i USAF (koju zastupa AVCO istraživačka laboratorija) žive u skladnom braku. NJihovi prvi zajednički projekti bili su "Tehnika konverzije magnetohidrodinamičke energije" i "Energija dobijena MHD-om uz pomoć nuklearnog goriva". Sve što se oko projekta i danas dešava, već je deo legende. Naučnici van ovog kruga izabranih i dalje ne znaju kakvi su rezultati i posledice dosadašnjih istraživanja.
Kontroverzni istraživač USAF, Bob Lazar, koji je navodno svojevremeno učestvovao u radu u čuvenoj supertajnoj vojnoj bazi SAD, poznatoj kao "Zona 51", u više novinskih intervjua je tvrdio da on zna šta se dogodilo. Po njemu, "toplota dobijena u procesu anihilacije antimaterije i materije" - pri čemu je ključno pitanje odakle im antimaterija i kako je čuvaju - "konvertuje se u električnu energiju u gotovo stoprocentno efikasnom termoelektričnom generatoru."
Da bi postigli to što tvrde da jesu, istraživači USAF i AGARD morali su da prođu pakleno čistilište. Pred njima su se nalazile neke od najvećih nepoznanica savremene nauke: magneto-hidro dinamika, dinamika gasova, fizika plazme, primena i svojstva provodljivih gasova, magnetofluidna priroda kretanja talasa, izmene strukture tečnih metala na subatomskom nivou (što je dovelo i do otkrića crvene žive, koja omogućava stvaranje nuklearnog uređaja veličine teniske lopte), merenje i beleženje pravaca prostiranja energetskih linija u sunčevom sistemu i univerzumu.
Većina ovih problema verovatno je rešena uspešno, jer, dosije AGARD, za one koji su imali prilike da ga pregledaju, predstavlja "novi zavet" moderne nauke.

Istina o tajnom oružju
  20.10.2002

Piše: Dragana Savić

TRIDESETIH godina Tesla je i zvanično objavio da je koncipirao razvoj dva nova oružja: "zrake smrti" i tzv. "Teslin štit". Međutim, Tesla je već bio u osmoj deceniji i malo je bilo onih koji su još ozbiljno shvatali jednog već zaboravljenog genijalnog naučnika. Tesla nikada nije obelodanio tajnu ovih velikih pronalazaka. Sovjeti su verovali da je najznačajniji deo Tesline dokumentacije, odnosno onaj koji je imao veze sa njegovim potencijalnim vojnim projektima, ostao u rukama američke vlade. Kao dokaz se navodi i činjenica da je celokupna Teslina arhiva ili bar ono što je od nje ostalo, prebačena u Jugoslaviju tek devet godina posle Tesline smrti, 1952. godine.
Amerikanci, s druge strane, godinama tvrde da su Sovjeti odavno otkrili i da su koristili Tesline skalarne talase, navodno, osnovu ovih oružja. Time tumače činjenicu da su Sovjeti u razgovorima o SALT-u, 1975, neočekivano predložili ograničavanje daljeg razvoja novih oružja strašnijih od svega što bi čovek mogao da zamisli. Jedno od ovih oružja je, kažu, i "Teslin bacač", dovršen i testiran u fabrici oružja u Sarisaganu, za koji se tvrdi ili da je neka vrsta energetskog lasera ili akcelerator čestica. (Pitanje je da li je to tajanstveno oružje koje je svojevremeno gospodin Žirinovski obećavao bosanskim Srbima?) Taj bacač mogao bi da bude Teslin skalarni aparat sa dva osnovna oblika delovanja.

TESLIN ŠTIT
PRVI oblik je Teslin štit, sferična energetska opna, razvijena preko velikog područja, kroz koju ništa ne može da prođe, a u dodiru sa njom svaki delić materije nestaje kao para. Kada bi se nekoliko ovih štitova postavilo jedno iznad drugog, kroz njih više ne bi mogli da prođu ni gama-zraci! Teslin štit se napaja iz Morejevog generatora, i tako mu je dostupna ogromna i besplatna energija.
Drugi oblik je pulsar - jedna vrsta oružja, čije probe je, kažu, registrovao satelit Vela, u jugozapadnim delovima Afrike, 1979. i 1980. godine. Naučnici u Arečibo jonosferskoj laboratoriji u to vreme su registrovali poremećaje gravitacionih talasa iz pravca eksplozije.
Tako se među planiranim "sporednim" proizvodima, nalaze i oružja za uništavanje na daljinu. Radi se o čuvenoj Teslinoj vatrenoj lopti, koja bi, pored eventualnog fizičkog uništenja neprijateljskih oružja, mogla da se usmeri samo na uništenje logističkih ciljeva.
Sam Tesla je ostavio beleške o radu na ovim projektima. Pišući 27. februara 1941. godine svom sestriću Nikoli Kosanoviću u Beogradu, Nikola Tesla objašnjava:
"Proizveo sam nedavno novo načelo prenosa neograničene sile za potpunu odbranu naše predrage domovine. Ta sila koju sam praktično dokazao dat će Jugoslaviji užasnu moć jer će joj biti moguće uništiti svaku spravu, upalit barut i tako dalje. Sve ću vam rastumačiti preko našeg poslanika. Presretan sam u misli da pomažem domovini".

ZA BEZBEDNU OTADŽBINU
U NOVOM telegramu od 1. marta 1941. godine, piše:
"Novo načelo je veoma jednostavno jer dejstvuje mehaničkom snagom izvan ograničenja poznatih sredstava promena u električnu silu.
Izvršuje se bez iskri. Vidi se samo tanka neškodljiva magla.
Smatram da je nemoguće da drugi prisvoje novo načelo pošto upotrebljavam preko 50 pronalazaka u sastavu.
U sistemu nema elektrona. Energija ide u istom pravcu bez ikakvog širenja i jednaka je na sve daljine. Sastoji iz neutrona. Zrak je u promeru jednak prečniku (atoma) vodonika.
Prodire kroz oklop najvećih ratnih brodova, dakle što je u njima; - može se upaliti na neograničenu daljinu isto tako aeroplani.
Biće potrebno devet stanica (trebalo je da izgledaju kao manji Vordenklajf toranj, visok 20 metara sa kuglom na vrhu, prečnika 5 metara - prim. aut.): četiri za Srbiju, tri za Hrvatsku i dve za Sloveniju, svaka 200 knj., koje će osigurati neminovno našu milu otadžbinu protiv svih vrsta napada. Sadržaj jedne bombe može se u vazduhu upaliti. Dodajem da u stanici treba samo jedan majušni generator ili baterija od 30 volti za dejstvovanje".
Možda se najdetaljniji opis "zraka smrti" koji je Tesla ikada ostavio nalazi u telegramu upućenom Savi Kosanoviću iz NJujorka samo tri dana kasnije, 4. marta 1941:

RAZORNA SNAGA
"STANICA deluje mehaničkom snagom od dizelove mašine, moje vazdušne turbine, od pare, električno ili na ikakav način i pretvara se u električnu naizmeničnu silu pod pritiskom od šezdeset milijona volta, bez opasnosti... Neće biti sjaja. Električna sila goni čestice kroz vazduh sa brzinom od 11837370000 centimetara na trenutak. To je 0.394579 deo brzine svetlosti... što sam kazao o aeroplanima vredi za tenkove, tovarna kola, automobile, razne strojeve u tvornicama, točkovima hidro električnim i nebrojenim drugim mašinama.
Čestice mogu biti veće od prečnika atoma vodenika i s njima se metal i svakojaka materija može istopiti na sve daljine i važni rezultati u ratu i miru postignuti. Čestice su uvek praktično neutroni, jer nose 3723 puta manje elektriciteta nego elektroni koji se ne mogu proterati kroz vazduh na velike daljine. U mojim pokušajima sa dvadeset efektivnih miliona volta, elektroni su nosili četrdeset puta više elektriciteta nego normalno i prodirali su na dva metra daljine i usled užasne reakcije uništili su u trenutku svaku cjev". (Svedoči dokument u arhivu Muzeja Nikole Tesle u Beogradu).
U knjizi "Teslino trojstvo" DŽona Malkoma, pisac takođe prenosi Teslin opis:
"Moj štit je savršena odbrana od najsnažnije artiljerije, ali u pogrešnim rukama može da ima ogromno razorno dejstvo. Narod pod zaštitom "Trojstva" može da napadne druge bez ikakvog straha. Zbog toga sam model oružja napravio iz tri dela. Ako bi jedan dospeo u pogrešne ruke, bar postoji nada da neće pronaći i ostala dva, pa bi tako tajna bila sačuvana. Da li se može štit napraviti i samo sa dva dela? Možda. To zavisi od veštine i znanja onih koji ga budu posedovali u vreme otkrića".

Arsenal rata zvezda
  21.10.2002

NAJHUMANIJI izumi Nikole Tesle pretvaraju se, ponekad, u rukama moćnih sila u najjače oružje. NJegova potreba, koju je često isticao na tradicionalnim, rođendanskim prijemima, da želi da njegovi izumi osujete svaki mogući rat na planeti, očito je samo dobra ideja za - "loše momke".
U jeku euforije oko izgradnje nuklearnih elektrana, 1977. godine, naučnici su utvrdili da se ozbiljno mora voditi računa o rasporedu elektrana, jer suviše velika koncentracija na određenoj teritoriji dovodi do drastičnog porasta temperature u atmosferi. Već na 10 do 20 kilometara u okolini, padavine bi se povećale za četvrtinu normalnog nivoa. Tek od septembra 1995. godine delimično je postalo jasno da su manipulacije klimom u međuvremenu toliko napredovale da su postale zastrašujuća pretnja ostatku sveta.
Te godine objavljena je veoma bogato dokumentovana knjiga o tajnim američkim testovima na Aljasci koji se obavljaju pod šifrom HAARP. "Harfa" je verovatno jedan od najmračnijih tajnih projekata koji je nekako ipak dospeo do javnosti - tvrdi Aleksandar Milinković u knjizi "Teslino tajno oružje" u izdanju "Beoknjige".

MOĆ "HARFE"
UKRATKO, to je oružje "rata zvezda" sa višestrukom namenom, smešteno na Zemlju, ali koje podjednako i na poseban način, može da deluje i iz gornjih slojeva atmosfere. Između ostalog, primena ovog sistema može da izazove: poremećaje mentalnih procesa, da ometa telekomunikacione sisteme, utiče na promene vremena iznad većih područja, na migracione procese kod životinja, da izazove najrazličitija oboljenja ili krupne promene u jonosferi i drugim višim slojevima atmosfere.
Vojni ciljevi su prevashodni razlog razvoja ovog projekta. Prema američkim vojnim izvorima od "Harfe" se očekuje da:
- omogući vojsci da zameni klasične nuklearne bombe elektromagnetnim eksplozijama u kojima nema oslobađanja nuklearnog zračenja,
- zameni niskofrekventne komunikacione sisteme, trenutno u upotrebi za komunikaciju sa nuklearnim podmornicama, radarima koji mogu da vide iza linije horizonta,
- posluži za uništavanje i ometanje svih sistema komunikacija u kojima se koriste elektromagnetni talasi,
- omogući otkrivanje podzemnih skladišta i drugih objekata, jer zraci iz "Harfa" sistema prodiru kroz zemljinu koru kao što rendgensko zračenje prodire kroz čovečije telo,
- posluži za rano otkrivanje niskoletećih projektila i krstarećih raketa.

TEMELJ TESLINOG ISTRAŽIVANJA
PATENTI po kojima je konstruisan sistem "Harfa" prvobitno su nastali u okrilju američke kompanije ARCO, tačnije u njenoj filijali "Ponjer Technologies Incorprorated" (APTI). APTI je kompanija koja je izgradila "Harfa" postrojenje na Aljasci. U njihovom vlasništvu se nalazilo 12 patenata, povezanih sa odbrambenim sistemom poznatim kao "Rat zvezda", ali pošto je APTI prevashodno bila zainteresovana za eksploataciju i marketing prirodnog gasa na Aljasci, ona je šest ovih patenata prodala kompaniji "E-sistems", 1994. godine.
"E-sistems" je jedna od najvećih kompanija u svetu za proizvodnju opreme za obaveštajne agencije. Veliki deo poslova ove kompanije odnosi se na projekte čiji su detalji tajna čak i za američki Kongres.
Odmah pošto je "E-sistems" pribavio ove patente, za nju se zainteresovala kompanija "Rejteon", čija je osnovna delatnost razvoj i trgovina vojnom opremom i stavila je pod svoju kontrolu. Nije ni potrebno reći da je upravo "Rejteon" danas ključna poluga razvoja "Harfe".
Većina korišćenih patenata vrlo direktno asocira na Tesline projekte, a na nekim mestima, jedan od njihovih autora, čak eksplicitno navodi da se oslanjao na Teslina istraživanja. Kao primer, navešćemo nekoliko bitnih patentnih prijava koje se danas koriste u projektu "Harfa". Jedan od njih je U.S. patent 4.686.605, prijavljen 11. agusta 1987. (pronalazač Bernard J. Istland) "Metode i aparatura za izmene regionalnih klimatskih uslova, jonosfere i magnetosfere".

SILA ZRAČNOG SNOPA
GODINU dana je bio klasifikovan kao "strogo poverljivo". Istland je ovde prvi put došao do načina kako da se energija u jonosferi, čije je stvaranje podstaknuto transmiterima sa Zemlje, koncentriše, a ne rasipa, kao u ranijim eksperimentima. Sada je novodobijena energija lako mogla da se fokusira i tačno usmeri ka željenom cilju. NJegovim uređajem mogla bi da se dobije energija od jednog vata po kubnom centimetru, dok su drugi do tada dobijali samo milioniti deo vata. U prijavi se citiraju tri publikacije koje su poslužile kao osnova za istraživanje: članci koji su se odnosili na Tesline radove s početka veka i članci objavljeni u "NJujork Tajmsu", 8. decembra 1915. i 22. septembra 1940. godine. U prvom razgovoru Tesla između ostalog kaže:
- Savršeno je moguće ostvariti prenos električne energije bez žica na velike razdaljine i postići destruktivne efekte. Ja sam već konstruisao transmitere za bežični prenos koji to omogućavaju, a opisao sam ih u mojoj tehničkoj dokumentaciji, između ostalog i u nedavno odobrenoj patentnoj prijavi pod brojem 1.119.732.
Sa transmiterom ove vrste može se preneti energija bilo koje količine, na bilo koju razdaljinu i primeniti u ratne ili mirnodopske svrhe.
U razgovoru objavljenom 22. septembra 1940. Tesla još preciznije govori o daljem razvoju novog oružja i nagoveštava da je spreman da američkoj vladi otkrije tajnu uređaja koji on tada naziva "Telefors", a kojim bi mogao da uništi motore aviona na daljini od 400 kilometara:
"Telefors" je zasnovan na potpuno novim principima fizike o kojima niko do sada nije mogao ni da sanja. Ova sila, objašnjava dalje autor članka, deluje zračnim snopom od svega stomilionitog dela centimetra u prečniku, a stvarao bi ga poseban uređaj čija izrada ne bi premašila dva miliona dolara i koji bi mogao da bude konstruisan za samo tri meseca. Zrak bi mogao da istopi bilo koju mašinu ili da aktivira eksploziv u avionu na razdaljini i do 400 kilometara. Top, kao deo sistema, zasnovan na četiri nova pronalaska mogao bi da postigne snagu od pedeset miliona volti. Za izgradnju desetak ovih stanica bilo bi dovoljno manje od tri meseca.

Snop energije na - nebu
  22.10.2002

Piše: Dragana Savić
KOLIKO su važni patenti i neobjavljeni radovi Nikole Tesle, toliko su Federalni istražni biro, ali i drugi zainteresovani širom sveta pratili njegove izjave. Zato ne iznenađuje da i u tek objavljenim Tajnim dokumentima dosije Tesla ima mnogo izvoda iz američke štampe.
U "NJujork tajmsu", 22. septembra 1940. Tesla o svom novom pronalasku kaže:
"Za uređaj su korišćena četiri moja pronalaska, od kojih su dva već proverena. Jedan od njih je metod i uređaj za proizvodnju zraka i drugih oblika energije u slobodnom prostoru, čime se eliminiše potreba za stvaranje vakuumskih uslova; drugi je metod i proces za proizvodnju vrlo snažne električne sile; treći je metod za proizvodnju moćne električne odbojne sile. To bi bio projektor ili "top" sistema. Sa ogromnom snagom od 50 miliona volti, mikroskopske električne čestice materije bile bi katapultirane da obave svoju misiju odbrambenog razaranja."
Jasno je da su ove Tesline izjave direktno uticale na Istlandov projekat uređaja za bežični prenos iz praktično neiscrpnog izvora energije. Istland dalje navodi da su Amerikanci i Rusi, pedesetih i šezdesetih godina, detonacijom nuklearnih sredstava pokušavali da na visinama od 200 i više kilometara stvore energetska skladišta, iz kojih bi se po potrebi kasnije koristila i usmeravala ka bilo kom mestu na planeti. Sada bi se koristila energija koja u jonosferi već postoji i ovoga puta bi zaista mogla da se precizno usmeri ka potrošaču na Zemlji.

PRINCIP DOMINA
SMISAO ovakvog projekta se može ilustrovati i jednostavnim eksperimentom. Zamislite da imamo neograničen broj domina koje možemo da uspravno poređamo od Beograda do Pariza. Jednim dodirom prve domine, što je pritisak ne jači od 10 grama, srušiće se druga, treća i sve domine redom, sve do Pariza. Put od gotovo 2.000 kilometara savladan je sa energijom od svega "10 grama". No, to nije sasvim tačno. Posao je, zapravo, obavila gravitaciona sila, kojoj smo mi dali samo prvi podsticaj. Slično je i sa energijom koja se samo neznatnim impulsom sa Zemlje može dobiti iz jonosfere. Zamislite sada da je samo prva domina normalne veličine, a da je svaka sledeća srazmerno veća. Domina u Parizu bila bi 1.000 metara visoka i teška nekoliko miliona tona! I ako ponovo upotrebimo samo 10 grama energije, ipak bismo probudili silu dovoljnu da sruši Ajfelov toranj!
O tom istom principu - ali sada sa energijom usmerenom kroz zemlju, koja na povratku u početnu tačku dolazi uvećana - Tesla je prvi put govorio i eksperimentalno potvrdio još u Koloradu Springsu, 1899. - pre više od sto godina!
U knjizi "Teslino tajno oružje", koju je izdala "Beoknjiga", Aleksandar Milinković sumnja da je ovaj ili sličaj uređaj verovatno korišćen i tokom NATO agresije na Jugoslaviju.
"Meteorolozi su potvrdili da su vremenske prilike nad našom teritorijom postale "nepredvidive". Kao vidljive manifestacije zabeležene su obilne gradne kiše (grad veličine jajeta) i to mahom nad poljoprivrednim područjima, i kiše iz sunčanog i vedrog neba. Pretpostavlja se da je manipulisano i gornjim slojevima atmosfere, tako što su atmosferske čestice koncentrisane da čine neku vrstu prirodne lupe, koja bi omogućila lakše osmatranje objekata na Zemlji", piše Aleksandar Milinković.
Ovim uređajem se takođe može manipulisati da se nad određenom oblašću izmeni molekularni sastav, tako da bude povećano prisustvo nekog izabranog elementa, na primer ozona, vodonika itd. U biometeorologiji je poznato da slične atmosferske prilike, nastale prirodnim putem, mogu bitno da izmene zdravstveno stanje ili raspoloženje ljudi. Malo je verovatno da ovako idealni uslovi, kao što je ratno stanje, nisu iskorišćeni da se provere bar neke mogućnosti iz čitavog arsenala "Harfa" ili nekog sličnog sistema.

"SNOP" SA ZEMLJE
POSEBNA zanimljivost su jedna sasvim nova vrsta munja i gromova, koji sa takvim zvučnim intenzitetom i svetlosnim efektima nikada ranije nisu zabeleženi u našim krajevima.
Teslina istraživanja su nagoveštavala primenu tehnologije, koja menja klimu na planeti. Baveći se provodljivošću vazduha, Tesla je primetio da elektromagnetno pražnjenje od nekoliko miliona volti izaziva promene u strukturi atmosferskog azota tako da se on jedini sa kiseonikom i drugim elementima.
"Promene su toliko dinamične i neobične", govorio je, "da sam često strahovao da se može dogoditi da se atmosfera odjednom zapali, što bi zaista bilo užasno".
Tada je razumeo da bi uz pomoć električne rezonance i precizne sinhronizacije električnog kola iz atmosfere lako mogao da se izdvoji azot i iskoristi za proizvodnju bogatog azotnog đubriva.
U sistemu "Harfe" nekoliko naučnih dostignuća počiva na Teslinim izumima. Američki pronalazač Istland 1991. prijavio je patent "Metod za stvaranje štita od relativističkih čestica iznad Zemljine površine". Prema patentnoj prijavi, ovaj uređaj se koristi kao čestični top ogromne energije za uništavanje neprijateljskih raketa, a u pasivnom obliku - kao zaštita od prodora neprijateljskih projektila. Zbog korišćenja izuzetno velike energije, ovaj uređaj može da destabilizuje jonosferu. I Piter Kurt i Xejms Či u svom patentu iz iste godine više puta pominju Tesline patente i Istlandovo delo. NJihov patent je pod nadzorom ARCO deo sistema "rata zvezda" za mikrotalasno napajanje aviona.
Bespilotna letelica korišćena u eksperimentu navodno je mogla da ostane u vazduhu i do 10.000 časova, na visini od 24 kilometra. Planirano je da takav avion bude upotrebljen kao osmatračka platforma. Letelica ne zahteva dopunu gorivom, jer se napaja energetskim snopom sa Zemlje koji se u avionu pretvara u električnu energiju. Probni letovi su obavljeni devedesetih godina sa aerodroma Tjendinga, u blizini Kingstona, u Ontariju.

VEŠTAČKI ZEMLJOTRESI
KADA su u pitanju druga područja delovanja "Harfe", zanimljivo je da Istland tvrdi da je i ideju za uređaje za kontrolu meteoroloških uslova takođe dobio istražujući Tesline patente. Na Teslu su se oslonili i naučnici iz odeljenja za radiologiju na Stenford univerzitetu. NJih je posebno zanimalo korišćenje Tesline elektromagnetne rezonance primenjene na Van Alenove prstenove (magnetno polje oko Zemlje), pomoću koje se ponovljenim impulsima male snage mogu izazvati oscilacije Zemljinog magnetnog polja ogromne snage.
Jedan deo ovih istraživanja obavljen je i u okviru projekta pod nazivom "Prime argus", čija je svrha izazivanje veštačkih zemljotresa. Novac za ove projekte pribavljan je preko Agencije za složene odbrambene istraživačke projekte, sada poznat kao ARPA.

Nova klasa oružja
  23.10.2002

Piše: Dragana Savić
JEDAN od prvobitnih ciljeva projekta "Harfa" bio je stvaranje elektromlaza - čitave reke elektriciteta koja bi se iz jonosfere dovela na polarnu kapu. Ovaj mlaz bi postao vibrirajuća veštačka antena za odašiljanje elektromagnetskih zračenja u bilo koji kraj sveta. Između ostalog, to bi američkoj mornarici omogućilo bezbednu komunikaciju sa podmornicama u svim morima planete.
Iz svega ovoga, jasno je da je "Harfa" isuviše slična projektima iz područja bežičnog prenosa energije koji su godinama bili Teslina noćna mora. On je mnogo ranije razumeo značaj čitavog obilja električne energije koje slobodno pluta u jednom od omotača planete. Sa oduševljenjem je, na jednoj od svojih rođendanskih proslava, govorio o blizini dana kada će svaki auto, svaka mašina ili kuća imati samo jednu antenu za prijem neograničenih količina besplatne energije.

STROGO ČUVANA TAJNA
Projekat "Harfa" na prvi pogled deluje kao potpuno bezopasno "aktivno" naučno istraživanje visokih frekvencija aurore. Kada se, međutim, sagleda šire, dolazi se do zaključka da "Harfa" pripada istoj vrsti tajnih istraživanja kakav je bio i čuveni "Menhetn projekat", iz koga je rođena prva atomska bomba - piše Milinković u knjizi "Teslino tajno oružje".
"Harfa" je nastala pre nekoliko decenija u okrilju Pentagona. Glavni resursi su smešteni duboko u bespuća Aljaske - delimično zbog tajnosti, a delimično zbog idealnih klimatskih uslova. Projekat je do sada koštao oko 30 milijardi dolara.
Tipično je za projekte kao što je "Harfa" da su rascepkani na stotine delova i podeljeni mnoštvu naučnih i univerzitetskih institucija, tako da celovit uvid ima samo nekolicina ljudi u centru sistema. Pre petnaestak godina, na primer, jedan takav podprojekat je nuđen i Jugoslaviji.
U vreme kada su počeli letovi "spejs šatla", NASA je i kod nas otvorila javni studentski konkurs za originalan eksperiment u istraživanju jonosfere, koji bi se mogao organizovati u jednom tipskom kontejneru i zatim "šatlom" izneti u orbitu radi provere u optimalnim kosmičkim uslovima. Taj pokušaj je kod nas imao skromnu medijsku
podršku i nijedan naš eksperiment nije bio prijavljen.
O "Harfi" je vremenom ipak sklopljen veoma precizan mozaik - piše Milinković - zahvaljujući entuzijazmu sve većeg broja nezavisnih naučnika iz čitavog sveta, koji već decenijama prate i upozoravaju na neke od najopasnijih tokova razvoja nauke. NJihovi podaci govore da je "Harfa" danas realno najveća opasnost koja se nadvila nad ljudski rod. Ovaj projekat objedinjava tehnologije koje mogu da dovedu do razvoja nove klase oružja, vojnog sredstva za sve namene, a istovremeno sposobnog da izazove sudbinske promene na čitavoj planeti. Ako se zloupotrebi, može da dovede do potpunog meteorološkog haosa. Delovanjem na ljude može da uspostavi kontrolu nad ljudskim ponašanjem, mišljenjem, verovanjima, osećanjima. Zapravo, sve što smo ikada čuli poslednjih godina o opasnostima novog svetskog poretka nalazi se u arsenalu "Harfe".

REKE "TEKU" NEBOM
Tesla, za razliku od njegovih "sledbenika", nikada nije zaboravljao delikatne uslove ravnoteže u prirodi. Čovečanstvo živi u ogromnom balonu magnetosfere, u kome se nalazi jedan živi organizam i generator kakav je naša planeta.
Kada je Tesla razmišljao o metodama kako da dođe do tog obilja energije oko nas, zaustavio se kod genijalno smišljenog oscilatora kojim se jonoferski slojevi stimulišu na reakciju, ali u okvirima prirodne aktivnosti. NJegova rezonantna mašina je omogućavala obazriv i nežan transfer energije.
Teslini razlozi za oprez su se vremenom, i u toku eksperimenata u projektu "Harfa", više puta potvrđivali. Na primer, tek 1933. godine došlo je do novog neočekivanog otkrića atmosferske pojave. Utvrđeno je da se u nižim slojevima atmosfere Zemlje nalazi takva masa vodene pare koja se po veličini može uporediti sa Amazonom. Analize su pokazale da je ova "reka" osnovni pokretački mehanizam kretanja vode iz ekvatorijalnog područja prema polovima. Širina "reke" je relativno mala i iznosi od 650 do 750 kilometara, a duga je oko 8.000 kilometara. Reka "teče" na visini od tri kilometara od površine Zemlje, sa protokom od 165 miliona kilometara vode u sekundi. Potpuna istraživanja su potvrdila da u Severnoj i Južnoj Zemljinoj hemisferi postoji po pet takvih reka, približno iste protočne moći.
Gotovo istovetna istraživanja obavljala su se i u Sovjetskom Savezu i današnjoj Rusiji. Jedna mala ruska kompanija "Elitne Inteligentne Tehnologije" razvila je i uređaj kojim se mogu kontrolisati vremenske prilike u radijusu od oko 300 kilometara. Uređaj je zasnovan na nekoliko desetina antena visokih osam metara, koje emituju energiju u pravcu jonskog omotača. Antene su povezane sa izvorom energije i kompjuterskim sistemom, pomoću koga se stvaraju poželjni klimatski uslovi. Postoje, međutim, ozbiljne indicije da se u ruskim vojnim krugovima i dalje ozbiljno bave istraživanjima započetim još šezdesetih godina i eventualno testiranih tokom sedamdesetih godina. Piloti kompanija koje nadleću ruske teritorije, često prijavljuju da su bili zatečeni i uplašeni iznenadnom pojavom nekih neobičnih "vatrenih lopti".

ŠTA OTKRIVA "PRAVDA"?
Prvo je reagovao Pentagon, i uz pomoć satelita posebno su stavljene pod nadzor ruske teritorije iznad kojih su opažane velike količine jonizovanog zračenja. Analize su pokazale da su se ova mesta poklapala sa ruskim vazduhoplovnim bazama, gde se mogu pretpostaviti nadprosečne emisije gasova iz avionskih motora. Ipak, naknadne provere, sa špijunskim avionima tipa TP-1, pokazale su da se radi o složenijim eksperimentima, koji su, po svemu podsećali na Tesline projekte sa zaštitnim omotačem, odnosno "energetskim štitom".
Da li su Rusi uradili i više od toga? Moskovska "Pravda" je 19. jula 2001. objavila senzacionalnu vest o otkriću novog revolucionarnog energetskog izvora. Prema objavljenom opisu, prvi konkretan rezultat otkrića bila bi letelica bez pokretnih delova u pogonskom sistemu, a kretala bi se na način kojim se obično prikazuje kretanje tzv. NLO, brzo, sa izuzetnim manevarskim sposobnostima i potpuno bešumno. Prema dr Valeriju Soboljevu, članu Ruske akademije nauka, "otkriven je poseban elektrohemijski proces - "izduvni proces" - kojim visoko-temperaturni materijali dobijaju nove osobine".
Na kraju, ono što je Nikoli Tesli bio najveći problem: nije bilo superprovodljivih i čvrstih materijala posle ovih projekata postalo je ostvarljivo.

Kinezi na Teslinim talasima
  24.10.2002

Piše: Dragana Savić
PO svemu sudeći, izgleda da su i Kinezi uspeli da ostvare krupne prodore u ovoj oblasti. Moguće je da su u tome čak pretekli ruske i američke istraživače.
Vest je objavljena avgusta 1999. U saopštenju se kaže da su kineski naučnici uspeli da ostvare perpetum mobile koristeći silu kosmičke gravitacije, što bi se moglo označiti kao početak radova na ostvarenju Teslinih teorija o skalarnim talasima i elektromagnetskom potencijalu vakuuma.
Tesla je pisao o skalarnim talasima još 1899. godine, a danas se smatra da je to bio i prvi korak ka razumevanju četvoro, pa i višedimenzionalnih svetova ali i ka jedinstvenoj teoriji polja, koja ni do danas nije zaokružena. Osnovna Teslina teza je da vakuum, po savremenim definicijama nulta tačka gravitacije ili stanje minimalne količine energije, ipak poseduje elektromagnetski potencijal i to dovoljno veliki da može da izazove stalne promene u vremensko-prostornim odnosima.
Ukoliko bi se potvrdilo da je Tesla bio u pravu, to bi nesumnjivo bio najveći prodor ljudskog znanja od vremena kada je čovek prvi put stavio prst na čelo i počeo da misli. U praktičnom smislu ovladavanje ovim silama moglo bi da donese najmanje dva ključna rešenja: neiscrpan izvor energije i
mogućnost ničim ograničenog kretanja kroz prostor i vreme. Kineski, kao i ruski stručnjaci tvrde da su uspeli bar u jednoj od ovih mogućnosti.

OSTVAREN PERPETUM MOBILE?
Prema ovom izveštaju, Kinezi su stvorili automobil koji kao energetski izvori koristi - kosmičku gravitaciju! Naučnici u odeljenju za proizvodnju mašina i elektronskih aparata u provinciji Henan objavili su vest da su već uspešno testirali revolucionarno motorno vozilo. NJegovu izradu je naručio Istraživački centar za visoku tehnologiju i trgovinu (nevladina kineska organizacija, kojom rukovodi dr Lei), a autor projekta je dr Liang. U tehničkom opisu automobila stoji sledeće:
"U ovo vozilo nije ugrađen pogonski sistem sa bilo kojim od poznatih vrsta goriva. Nema ni električni generator niti generator na solarnu energiju. Vozilu nije poterbna nijedna vrsta nuklearne, radioaktivne ili magnetne energije. Tokom rada za sobom ne ostavlja ni najmanju količinu tvrdog, tečnog ili gasovitog otpada".
Prototip je prilično "kabastog izgleda: dug je gotovo četiri i po metara, širok metar i osamdeset, i visok metar i sedamdeset santimetara. Težak je tonu i po. NJegova nosivost je 500 kilograma i lako postiže brzinu od 220 km/h. I ono što je najzanimljivije, po izjavi njegovih autora, koristi energiju kosmičke gravitacije, što bi značilo da je ostvaren perpetum mobile ili princip neprekidnog kretanja na osnovu samo jednom date, početne energije. U saopštenju za štampu, povodom zvanične promocije vozila, pisalo je i sledeće:
"Ostvarenje motornog vozila koje koristi kosmičku gravitacionu energiju, je događaj koji će revolucionarno uticati na celokupan razvoj čovečanstva. Ovo vozilo je početak nove energetske ere, bez energetskih kriza i bez zagađivanja čovekove sredine".
Vodeći svetski astrofizičar Stiven Hoking, objašnjavajući Teslinu teoriju energije vakuuma, koja se koristi u novim izvorima energije, rekao je:

OGROMNA ENERGIJA VAKUUMA
- Nevolja je u tome što se ne može precizno izmeriti energija nekog sistema u tačno određenom deliću vremena. Na osnovu toga znamo da vakuum nije potpuno prazan - jer tada uopšte ne bi imao energiju - već je ispunjen parovima "virtualnih" čestica i antičestica, koje se u jednom trenutku javljaju zajedno, razdvoje se, a onda ponovo sastanu i međusobno se unište. Zovemo ih "virtualnim" česticama, jer za razliku od "stvarnih" čestica i antičestica, one se ne mogu posmatrati direktno u akceleratorima, ali njihovo postojanje je potvrđeno u brojnim eksperimentima" - navodi Aleksandar Milinković u knjizi "Teslino tajno oružje".
Tesla je još 1900. godine tvrdio da u vakuumu postoji ogromna, neiscrpna energija koja može da se ukroti. NJegov sledbenik dr Henri Morej, uspeo je već 1939. da Teslinu ideju sprovede u delo i "ni iz čega" i sa skromnom verzijom Teslinog generatora "iscedi" 1.5 megavata električne snage.
Isto se dogodilo i sa 1900. godine, gotovo neverovatnom Teslinom tvrdnjom koja je objavljena u novinskom članku da su struje njegovog radioodašiljača obišle površinu Zemlje brzinom većom od brzine svetlosti - 475.000 kilometara u sekundi. Time je osporio Ajnštajnovu teoriju da je najveća moguća brzina u univerzumu brzina svetlosti od 298,080 kilometara u sekundi.
Nešto kasnije, na svoj 79. rođendan - 1935, Tesla je tvrdio da je merenjem ustanovio da su neki kosmički talasi i 50 puta brži od svetlosti. To je za naučnike tog vremena bilo nemoguće. Sve do leta 2000. godine, kada je Teslina tvrdnja unekoliko potvrđena na univerzitetima u Pristonu u Americi, i u Firenci u Italiji.
U genijalno smišljenom eksperimentu u Firenci korišćena je antena koja na frekvenciji od 10 gigaherca može da emituje "paket" elektromagnetskog polja. Nasuprot nje je postavljena prijemna antena sa mogućnošću da meri i vizuelno prikaže dotok ulaznih informacija. Kao rezultat, zabeleženo je kretanje brzinom koja je za 25 odsto veća od svetlosne, odnosno iznosi 375.000 kilometara u sekundi!

TESLINA TEORIJA
HUGO Gernsbak, koji je 1931. intervjuisao Nikolu Teslu, napisao je :
"Dr Tesla me je obavestio da on zna za brzine i nekoliko puta veće od brzine svetlosti i da je on konstruisao aparat kojim očekuje da će moći da projektuje elektrone pri brzinama dvostruko većim od svetlosne.
Jedna od ključnih postavki teorije relativiteta je da se masa tela povećava sa porastom brzine, a da bi pri kretanju brzinom svetlosti postala beskonačna. Otuda je nemoguća brzina veća od svetlosti". Tesla smatra da je to pogrešno. Prema ovom članku, Tesla tvrdi da je masa tela nepromenljiva, inače, energija bi mogla da se proizvede iz ničega, a kinetička energija dobijena padom tela, bila bi veća od one koja je neophodna da se telo, pri maloj brzini, podigne".

Moć kontrole uma
  25.10.2002

Piše: Dragana Savić
NOVI svetski poredak koji je velikim delom naučno i tehnološki koncentrisan oko projekata kakav je, na primer, "Harfa", danas raspolaže najmoćnijom tehnologijom za kontrolu uma. I ovaj deo famoznog vojnog američkog projekta, koji je koncentrisan na Aljasci, proističe iz Tesline "bezazlene" ideje o kojoj je govorio u poznijim godinama - da je moguće napraviti projektor misli. Istorija mehanizma kontrole uma počela je od trenutka kada je CIA započela projekat "Pandora", piše Aleksandar Milinković u knjizi "Teslino tajno oružje".
Po autoru ove knjige, osnovni cilj ovog projekta bilo je istraživanje uticaja precizno moduliranih mikrotalasnih zračenja na funkcije mozga, a šef tog projekta je na početku bio dr Ros Edi.
NJegova istraživanja na Institutu za ispitivanja mozga, pri Kalifornija univerzitetu, pokazivala su da je moguće kontrolisati ljudsko ponašanje i reakcije uz pomoć elektromagnetske (EM) radijacije. Za ove talase se vezuju svi eksperimenti kontrole mozga, jer modulirane emisije mikrotalasa najefikasnije prolaze kroz koru mozga, inače veoma otporne na EM zračenja niskog nivoa. To praktično znači da će EM talasi sa podešenom frekvencijom odlično poslužiti za prenos signala i poruka do mozga, na sličan način kao što su radio-signali prilagođeni da prenesu muziku ili govor do radio-prijemnika. Jedan od svetskih stručnjaka za fiziku oblaka Mladen Đurić sa Beogradskog univerziteta smatra da je ovakav uticaj na ljudski um lako ostvariv intervencijama u jonosferskom omotaču.

OPAKO ORUŽJE
"KADA bi se takva prirodna sredina dodatno zagrevala ne bi se uočile nikakve posledice na donje delove atmosfere. Takve intervencije menjale bi, međutim, električna svojstva vazduha, što bi moglo da utiče na život ljudi. Elektromagnetski talasi prostiru se na velikim rastojanjima zbog odbijanja od naelektrisanih slojeva jonosfere. Čovek bi mogao svojim delovanjem drastično da utiče na prostiranje radio-talasa."
U to vreme cilj tajnog projekta bio je baš to: da se funkcije mozga žrtve ometaju zvučnim ili govornim porukama, glasovima. Pretpostavljalo se da bi to moglo da dovede žrtvu do ludila, a da niko drugi u okolini nije u stanju da "čuje" poruke. U sledećoj fazi su ispitivani uslovi potrebni za optimalan prenos podataka. Potvrđeno je da prenos bitno zavisi od frekvencije, amplitude i količine zračenja.
Uticaj na ljudski mozak se može ostvariti mikrotalasima moduliranim da oponašaju frekvencije moždanih talasa. U CIA su ovi talasi dobili ime ELF, pulsirajući, modulirani mikrotalasi ili, jednostavnije, tehnologija za daljinsku kontrolu uma.
Ako se ovo oružje nalazi u rukama vladinih agencija Amerike ili drugih velikih zemalja, koje su učestvovale u razvoju projekta, i ako nije pod apsolutnom kontrolom, mogućnosti manipulacija su takve da prevazilaze i Orvelove najcrnje slutnje. Agenti ovih službi, kao što su CIA, FBI, MI5 (britanska obaveštajna služba) mogu da postave ELF generator bilo gde na relativno bezbednoj razdaljini od žrtve. Izmena ponašanja zavisila bi od snage generatora, što lako može unapred da se podesi ili se jednostavno proizvodi onoliko vrsta generatora koliko je potrebno za različite namene: generator za izazivanje hroničnog umora, za poremećaj funkcija nervnog ili imunog sistema, za ubrzano starenje, za stimulaciju rasta ćelija kancera... ili praktično sve što može da dovede do poremećaja ili čak okončanja normalnih životnih funkcija.

RIZIK EKSPERIMENATA
DELOVANJE ELF tehnologijom može da se usmeri i na čitave organizacije ili zemlje koje ne pokazuju "podobno" ponašanje. U preduzećima ili agencijama sistem se razmešta po svim prostorijama tako da izaziva nepovoljnu radnu atmosferu, slično zgradama lociranim na izvorima štetnih zračenja. I danas se smatra da Rusi, negde iz dubine teritorije, sistematskim emisijama signala koji podsećaju na tupkanje detlića (po čemu je ovaj pojava i dobila ime "detlić"), pokrivaju čitavu zapadnu hemisferu i time izazivaju neprilagođeno ponašanje kod bar trećine najosetljivijeg stanovništva ovog dela sveta.
Sa zemljama se, u principu, a zbog niza ograničenja, uglavnom primenjuju nešto grublji, odnosno prostiji oblici uticaja. ELF i tada može da bude primenjen, delovanjem na ključne institucije ili ličnosti sistema.
Međutim, ako je verovati nekim izvorima, Amerikanci i u ovoj oblasti pokazuju već poslovičnu traljavost. Jedan od stručnjaka za parapsihološke fenomene, sa sopstvenom agencijom u Beču, Minhenu, Ženevi - poznat samo pod pseudonimom Raša - lično je pratio neke eksperimente američke vlade koji su se odnosili na manipulacije ljudskim ponašanjem. NJegova priča potvrđuje frapantnu bezobzirnost u radu sa ljudskim "materijalom".
"Imao sam priliku da razgovaram sa ljudima koji sarađuju u projektima NATO za VND (viđenje na daljinu). U jednom od njih učestvuje i general major Albert Stablbajn. Rekli su mi da i oni koriste slične modele, pa sam ih pitao da li su im poznate i negativne posledice VND. Moja saznanja su govorila da u slučajevima kada se postigne potpuno fizičko razdvajanje, kao u čuvenom "filadelfijskom eksperimentu", to može da traje samo dva-tri minuta. Pitao sam ih da li znaju šta se događa kada se vratite sa takvog putovanja, jer time
oštećujete elektromagnetsko polje oko sebe i za kratko vreme gubite pamćenje. Kada sam im rekao kakvu štetu takav proces može da nanese centralnom nervnom sistemu (imate utisak kao da su uključeni svi automobilski alarmi u gradu) i pitao da li znaju kako takvo oštećenje može da se popravi, rekli su mi da ne znaju, a ti ljudi rade za vrhunsku armiju sveta!"

VIĐENJE NA DALJINU
NEDAVNO je objavljena knjiga DŽima Nabela "Viđenje na daljinu" u kojoj je detaljno opisano ko za koga radi i pod čijom kontrolom. Nabel tvrdi da se sva istraživanja u vezi sa izmenjenim stanjem svesti, pa i VND, obavljaju na Monro institutu u VirDžiniji. To pomalo plaši i podseća na neke eksperimente CIA sa LSD, pre 40 godina. Međutim, izgleda da se od toga odustalo i da se sada primenjuju drugačije metode.
"Tačno je", kaže Raša, "da postoji način da se sposobnost VND izazove i nekim hemijskim sredstvom, ali najbolje pomoćno sredstvo za razvoj ove sposobnosti je zvuk. Oni to rade tako što oba uva stimulišu sa dva različita izvora muzike i podstiču bi-neuralnu aktivnost centra za zvuk, što postepeno aktivira i one delove mozga koji se u svakodnevnim situacijama nikada ne koriste. Poznato mi je da je polovina ljudi koji su učestvovali u ovim eksperimentima, a bili su potpuno neobučeni i nepripremljeni, doživela ozbiljne mentalne poremećaje, jer u vojsci i sličnim tajnim laboratorijama ne znaju ni notornu činjenicu da ovakve "igre" po pravilu vode ka promenama stanja svesti, nešto slično psihodeličnim iskustvu, ali bez upotrebe hemijskih stimulansa. To se na jednostavan način može proveriti i malim eksperimentom. Ako stavite prst na levu stranu čela pritisnite vrhom nokta i lagano pomerajte. Kada pronađete pravu tačku to će vas naterati da kinete".

Test zraka smrti
  26.10.2002

O TESLINOM tajnom oružju ili "zracima smrti" već godinama se pletu špijunske, naučne, šarlatanske i, naravno, laičke mreže. Pa ipak je čitava ta teorija, zbog nedostatka pouzdanih podataka, i dalje nejasna. Zna se da je Tesla eksperimentisao ovakvim ili sličnim oružjem i o tome je ostavio neke naznake. Međutim, postoji priča po kojoj je Tesla, jedne noći, 1908. pokušao da ih iskoristi, doduše, ne sa namerom da ih proveri kao oružje.
U to vreme, Robert Piri je krenuo u svoj drugi pokušaj osvajanja Severnog pola. Navodno, Tesla je obavestio ekspediciju da će pokušati da sa njima nekako stupi u kontakt. NJih je zamolio da zabeleže sve što se bude dogodilo u dogovoreno vreme.
Prema ovoj teoriji, u noći 30. juna, u pratnji svog sekretara DŽordža Šerfa (njegov sin, DŽordž Šerf mladi, jednom prilikom se obratio FBI, nudeći na raspolaganje svoju malu arhivu Teslinih dokumenata). Tesla je sa Vordenklajf tornja usmerio zračni top preko Atlantika ka mestu na Arktiku, nešto zapadnije od proračunatog položaja Pirijeve ekspedicije.

KATALIZMA U SIBIRU
SUTRADAN počeo je pažljivo da prati sve izveštaje o ekspediciji, očekući da će biti pomenut i neobičan događaj, ali od "čuda" ni pomena. Tesla se već pomirio sa porazom kada je stigla ta vest o snažnoj eksploziji u Tunguziji, u
bespućima Sibira. Uništena je ogromna površina šuma (oko 200.000 hektara), a eksplozija koja se čula na preko hiljadu kilometara, bila je ravna eksploziji 10 do 15 megatona TNT. Tek dvadesetak godina kasnije jedan naučni tim je došao na lice mesta da eventualno utvrdi uzroke razaranja. Međutim, i pored ogromne pustoši, svih pratećih svetlosnih i zvučnih efekata, nije otkriven ni jedan jedini trag koji bi ukazao šta se stvarno dogodilo i taj dosije i danas stoji širom otvoren.
Prvi je na mesto događaja došao sovjetski naučnik, profesor Leonid Kalik. Kasnije, 1946. vodeći sovjetski akademik, Aleksandar Kazancev, zaključio je da se ovde dogodila atomska eksplozija, na oko dva i po kilometra iznad tla "verovatno zbog kvara nekog NLO objekta". Potom je, 1958. istraživanje započeo još jedan eminentan sovjetski naučnik, profesor Aleksej Zolotov. I on je konačno ostao na teoriji o NLO-ima i zakleo se da se neće obrijati dok ne obezbedi valjane dokaze. Nažalost, oktobra 1995, kada mu je brada prešla preko pojasa, Zolotova je ubio neki religiozni fanatik, koji je tvrdio da je eksplozija bila Božja opomena.
U međuvremenu, 1976, Kazancev je došao do 1,5 kilograma
teškog komada metalne, srebrnkaste legure, pronađene na obalama sibirske reke Vaška. "Neobična legura je sastavljena od 76 odsto cerijuma, 10 odsto lantana i osam odsto niobiuma. Takva legura se ne može napraviti nama poznatom tehnologijom", pisao je Kazancev.
Danas je i dalje u opticaju zvanično tumačenje da je eksploziju izazvao ili meteorit ili delovi komete, mada nikada nije pronađen krater na mestu sudara ili bilo kakvi mineralni ostaci nebeskih objekata.

PISMO VILSONU
PREMA nekim izvorima, Tesla je potvrdio da je zaista izazvao ovaj incident, zahvaljujući se bogovima što niko nije nastradao. Tada je, shvativši pred kakvom je odgovornošću, odlučio da zauvek rastavi i zaboravi na uređaj za emisiju "zraka smrti". Šest godina kasnije, u osvit Prvog svetskog rata, ipak se ponovo setio oružja. Pisao je tadašnjem predsedniku SAD, Vudrou Vilsonu, sa predlogom da
rekonstruiše uređaj, ali pod uslovom da se iskoristi samo u odbrambene svrhe. Verovao je da bi sa takvom pretnjom
zaraćeni narodi morali pristati da odmah uspostave trajan mir. Nekoliko dana kasnije dobio je samo formalno pismo zahvalnosti od predsednikovog sekretara. Tako ni smrtonosno oružje nikada nije obnovljeno, bar ne s Teslinim odobrenjem.
Pred kraj rata, 1917. Tesla je uputio Ministarstvu odbrane SAD još jednu ponudu. Predlagao je da se po njegovom projektu podigne stanica za emisiju "istraživačkih talasa energije", koja bi omogućila da se precizno odredi položaj neprijateljskih aviona u vazduhu. NJegov plan je, sa nevericom i podsmehom, glatko odbijen. Četvrt veka kasnije, pronalazak identičan Teslinim "istraživačkim talasima" dobio je ime "radar" i imao je odlučujuću ulogu u pobedi saveznika.
Malo je poznato da je Tesla, godinu dana pre tunguške eksplozije, u nekim tabloidima već bio optužen za sličan incident: tajanstveno potapanje francuskog broda "Lena". Brod je, 1907, zaista potonuo pod misterioznim okolnostima, a kako je Tesla neposredno pre toga oglasio da je tako nešto u stanju da učini, učinilo se logičnim da je i "Lena" jedna od Teslinih žrtava.

SUPER TAJNA MORNARICE
IZ svih ovih priča, istraživanja i nagađanja o Teslinim ostvarenim i neostvarenim projektima, decenijama već izrasta čitava mitologija o nestanku njegovih najvažnijih rukopisa, kao i teorija da je Tesla ubijen, jer je po ukusu američkih vladinih agencija uvek bio naglašeno nekooperativan. S druge strane, Tesla je bezbroj puta ukazivao kakve opasnosti kriju neki od njegovih projekata, a prijateljima je govorio o svojim strahovima da njegovi projekti ne dođu u pogrešne ruke.
Tokom 1943. u američkoj mornarici se radilo na super tajnom eksperimentu, koji je i dugo godina kasnije bio poznat samo nekolicini ljudi. I oni koji su u njemu učestvovali nisu znali šta im se dogodilo.
Od kada je Stiven Hoking objavio da je putovanje kroz vreme teorijski moguće, tom pričom su počeli da se bave naučnici i ufolozi, novinari i autori pisama čitalaca - ili gotovo sve što može da govori ili drži olovku u ruci. Grozničavo je započela pretraga kroz stare arhive da se pronađe zlatna žica koja bi dovela do "nepobitnih" dokaza da je novi lav teorijske fizike imao potporu i u svojim velikim prethodnicima. Onima koji su se dosetili da još jednom pregledaju dokumentaciju o legendarnom "Filadelfijskom eksperimentu" složio se i poslednji delić mozaika.
Kako za sada, naravno, ne postoji nijedan dokaz putovanja kroz vreme, za ovu svrhu poslužilo je nešto što najviše podseća na dokaz: delo i ime nedodirljivog autoriteta. U slučaju zlosrećnog razarača USS "Elridž" steklo se i jedno i drugo.

Odlazak posle - duge
  27.10.2002

Piše: Dragana Savić
"FILADELFIJSKI eksperiment" je dobio takvo ime jer se slučaj odigrao u luci američke mornarice u Filadelfiji, 1943. godine. Prva ideja je bila da se pokuša sa projektom nevidljivog radara. Eksperiment se, međutim, loše završio. Umesto da brod postane radarski nevidljiv, postao je "optički" nevidljiv, a potom je nestao kroz nešto što se u naučnoj fantastici najčešće opisuje kao vremenski tunel - piše u svojoj knjizi "Teslino tajno oružje" Aleksandar Milinković.
Kada su generatori konačno prestali da rade, brod se ponovo pojavio. Nekoliko članova posade je otkriveno kako besciljno luta, nesvesni gde su i šta im se dogodilo. Drugi su ostali, tumarajući po brodu kao da su nevidljivim nitima vezani za njegovu čeličnu strukturu. Kasnije je to objašnjeno činjenicom da ljudi nikada ranije nisu bili izloženi tako snažnom uticaju elektromagnetskog polja.
Za sve koji su gledali film "Filadelfijski eksperiment 1 i 2" ili su čitali knjige Čarlsa Berlica i Vilijama Mura, izjava Ala Bieleka, jednog od mornara sa broda, mogla bi da bude odlučujući tas na vagi.

AJNŠTAJN - SAVETNIK
PREMA njegovoj priči, "Filadelfijski eksperiment" se zaista dogodio. Ako to iko može da posvedoči, onda bi to trebalo da bude on, jer tvrdi da se nalazio na palubi "Eldridža" u vreme kada se eksperiment izvodio!
To je svakako više nego ubedljiv razlog da mu se veruje - ukoilko bi, naravno, mogao da pruži bilo kakav ozbiljniji dokaz. Bielek jedino otkriva da zna koji veliki naučnici su učestvovali u eksperimentu, i navodi:
"On je rukovodio čitavim projektom, šifrovanim pod nazivom 'Projekat duga', sve do 1942. godine, kada je namerno počeo da ga ometa i sabotira, a zatim se potpuno povukao, kada je shvatio da će mornarica i ljude na brodu upotrebiti kao zamorčiće. Nekoliko meseci kasnije, Tesla je pronađen mrtav u svojoj hotelskoj sobi.
Dr DŽon fon Nojman, navodno Teslin zamenik i čovek koji je bio zadužen da 1947. obnovi projekat, pošto je od posade iz čuvenog Rouzvel incidenta dobio nekoliko dragocenih informacija. Bielek tvrdi da je tada iz analognog projekta prebačen u digitalni.
Tomas Taunsend Braun, jedan od najvećih fizičara sveta, poznat po tzv. Bifeld-Braunovom efektu, tendenciji kretanja ka pozitivnom polu u kondenzatorima velikog električnog naboja. Manje je poznat njegov rad na elektrogravitaciji u kome je dokazao da u laboratorijskim uslovima, mali diskovi gube težinu, pa čak i lete, kada poseduju elektrostatički naboj.
Po Bieleku, Braun je bi zadužen za specijalan antenski sistem na "Elridžu". Međutim, doživeo je nervni slom samo dva meseca pre početka eksperimenta.
Albert Ajnštajn, tih godina, verovalo se da je odlučio da se potpuno povuče iz naučnog rada. I zaista iz tog perioda ne postoji nijedan njegov objavljeni rad ili bar naučna izjava. Ipak, on je učestvovao u projektu u svojstvu naučnog savetnika.

VREMENSKI TUNEL
PREMA Bielekovoj knjizi o ovom događaju, sledeći rezultate ostvarene u "Projektu duga", od 1963. su započeli radovi na stvaranju vremenskog tunela, koji bi omogućio usmereno kretanje napred i nazad kroz vreme. NJegova priča dalje liči na naučnu fantastiku.
Sa manjim prekidima, eksperiment sa vremenskim tunelom je nastavljen, sada pod imenom "Projekat Montouk", na Long Ajlendu, kod NJujorka, sve do 1983.
Bielek i Preston Nikols, naučnik koji je neposredno bio uključen u realizaciju "Montouka", tvrde da je već tad bila potpuno osvojena mogućnost bezgraničnog putovanja u prošlost, ali se u budućnost moglo putovati samo do 2011. godine. Posle ovog perioda putovanja su moguća samo u stanju izmenjene svesti.
Zanimljivo je da smo u jednom drugom istraživanju takođe došli do 2011, kao granične godine. Jedno italijansko udruženje koje se godinama bavi projektom izgradnje vremeplova, tvrdi da je zasada putovanje u budućnost moguće samo do - 2011. godine.

NEVIDLJIVI BROD
ONO što, navodno, nije pošlo za rukom Tesli i Ajnštajnu u "Filadelfijskom eksperimentu", uspelo je kompaniji "Vosper Tornikroft" iz Sautemptona, Engleska. Posle nekoliko godina, oni su priveli kraju dizajn broda na kome je primenjena ista stelt tehnologija kao na poznatom F117A, bombarderu - već "viđenom" u Buđanovcima. Brod će imati i tipično vodeni dodatak: vodenu pumpu sa mehanizmom za raspršivanje koji će oko njega stvarati maglu, potrebnu i radi dodatne zaštite "vrelih" tačaka, kao što su izduvni gasovi motora.
Kompjuterske simulacije su pokazale da je novi brod spreman za proizvodnju jer sa potpunim sistemom zaštite izgleda kao mali ribarski brod.

BESPILOTNE LETELICE
U TESLINIM dokumentima nalazi se i njegov opis bespilotnih letelica, koje su vojske velikih sila usavršile mnogo godina kasnije. Jedini problem zbog kog Tesla nije dalje odmakao u svojim zamislima je taj što za većinu svojih pronalazaka nije imao odgovarajuće lake i jake materijale.
O bespilotnim letelicama Tesla piše:
- Na izvestan nesavršen način mogućno je, pomoću današnjih radio-električnih uređaja, odbaciti avion, primorati ga da leti približno jednim određenim pravcem i da izvrši izvesne radnje na daljini od više stotina milja. Mašinom ove vrste, može se upravljati na više načina, i ja nimalo ne sumnjam da se ona može pokazati korisna u ratu... Ja sam posvetio godine rada proučavanju te stvari i pronašao sam sredstva kojima se na lak način mogu postići ova i još veća čudesa.

Gospodar munja i gromova
  28.10.2002

Piše: Dragana Savić

O TESLINIM istraživanjima u Kolorado Springsu još uvek ne postoji potpuna slika, iako je dnevnikom svojih eksperimenata iz tih dana ostavio dokumentaciju kakvu bi naučnici poželeli da imaju i o svemu drugom čime se bavio. Istina se verovatno nikada neće saznati. Svojim asistentima se nije poveravao, a sve drugo što je ostalo nezabeleženo u dnevniku, ostalo je sačuvano u njegovom nepogrešivom pamćenju.
Na mestu gde je Tesla 1899. obavio jedan od svojih najznačajnijih eksperimenata, u Kolorado Springsu oko 100 kilometara južno od Denvera, danas je sedište nekoliko kompanija koje se bave optičkim inženjeringom i naravno, NORAD, američka komanda protivvazdušne odbrane, koja je smeštena u utrobi planine Čejen.
Ono što se događalo u Teslinom laboratoriji u Kolorado Springsu i danas zanima naučnike širom sveta. LJudi koji su imali prilike da posmatraju šta se događa na vrhu drvene građevine od 60 metara sa visokom bakarnom antenom, pričali su kako su na sve strane skakale varnice, čak i do njihovih nogu i prolazile kroz njihove cipele! Jednom dečaku se dogodilo da varnica iskoči iz hidranta na ulici u gradu i napravi luk od deset centimetara do zavrtnja koji je držao u ruci. Ponekad je sva trava oko laboratorije bila okupana metalnoplavom svetlošću. Niko, međutim, nije znao da je čovek u laboratoriji tek samo podešavao aparate da bi se pripremio za najspektakularniji i jedan od najvećih eksperimenata svih vremena - piše Aleksandar Milinković u knjizi "Teslino tajno oružje".
- Kao sporedan efekat eksperimenta postavljen je do sada neprevaziđen rekord: najveća munja koju je čovek stvorio, dužine oko 40 metara.

MUNJE U TALASIMA
TESLINA želja bila je da proizvede električni impuls velike snage i da ga usmeri ka Zemlji, jer je tlo odličan provodnik. Očekivao je da bi struja usmerena ka tlu mogla da putuje bez prekida, kao radio-talasi, i to brzinom svetlosti. Kada bi talas stigao do suprootnog dela planete, vratio bi se nazad, kao što se vodeni talas odbija ka izvoru kada naiđe na prepreku.
Slično je učinjeno 1950. godine, sedam godina posle Tesline smrti, kada su prvi radarski talasi upućeni ka Mesecu i zatim primljeni u povratku. Sedamdesetih godina na ovaj način je napravljena prva mapa Venere. Ova nebeska tela su milionima kilometara daleko od nas. Otuda je slanje elektromagnetskog talasa kroz Zemlju, svega oko 5.000 kilometara u prečniku, prava igra.
Naravno, Tesla nije proveravao svaku svoju misao. Ipak, nije odoleo da 3. jula 1899, kao pravi moderni haker, "odvrne" transformator do kraja i vidi šta će se dogoditi. O tome je pisao u svom dnevniku.
Taj dan nikad neću zaboraviti - pisao je Tesla kasnije.
Transformator je bio dobro uzemljen, antena postavljena i pouzdanim kablovima obezbeđena direktna veza sa elektranom. Tesla je izašao napolje da bi pratio promene, na cipelama je imao osam centimentara debete gumene izolatore, a zatim dao znak svom pomoćniku Kolmanu Situ, da uključi transformator. Svi vraćeni talasi su jedan za drugim dodirivali antenu, a zatim se odbijali od nje praveći munju. Prve munje su bile duge oko metar, a kasnije pet, pa i 15 metara. Kada su dostigli 25 metara počela je i grmljavina. Posle 30 i 35 metara, grmljavina se čula i u obližnjem gradu koji je udaljen čak 40 kilometara. Kada je nastala tišina, Tesla je ljutito pozvao elektranu da pita zašto su ga prekinuli usred eksperimenata, ali je dobio odgovor da je upravo njegov eksperiment kriv što u gradu ne gori nijedna sijalica.
Zbog toga su ga, čim je ova priča stigla do Pentagona i CIA, proglasili najvećim hakerom u istoriji.
Ova priča samo je delić istine o Tesli, mitovi su mnogo
veći. Iz svih nagađanja o Teslinim ostvarenim i neostvarenim projektima, nastala je i teorija o tome da je on možda ubijen, jer nije bio kooperativan sa nastojanjima velikih sila da njegove pronalaske koriste u ratnoj mašineriji. Kao najpreči povod za gotovo neverovatnu tvrdnju, navodi se njegovo odustajanje od projekta "Duga".

VEČITA ENIGMA
ZANIMLJIVO je da ni agenti FBI, koji su Teslu i njegove prijatelje pratili u stopu, nisu sa preciznošću mogli da tvrde kada je Nikola Tesla tačno umro. Agent FBI, u
izveštaju direktoru, u dokumentu od 12. 1. 1943. kaže:
- Naknadno istraživanje je pokazalo da je Tesla umro 8. januara a ne u četvrtak, 7. januara, kao što je navedeno u teleksu od 9. januara!?
Ovaj podatak naveo je "optimiste" da Tesla zauvek nikada nije ni otišao. Među njima su i sledbenici čuvene "Unarijus" akademije iz San Dijega u Americi, koji tvrde da imaju stalnu komunikaciju sa Teslinim zvezdanim bićem koji se nalazi u kosmosu. Iako su mnogi skloni da pomisle da je to čista glupost, činjenica je da su "vanzemaljci" sa "Unarijusa" svojevremeno uspešno sarađivali sa mnogim vladama sveta, čak i sa nekim našim državnim organima.
Za Teslino ime ipak se često vezuju bizarne pojave i istraživački pokušaji. Neki od njih su definitivno "zabavni", neki sadrže i delove istine - ali svi zajedno se svode na činjenicu da je Tesla projektima i idejama posle Kolorado Springsa - o čemu svedoče tragovi Tesline misli danas u svetu - ostavio u nasleđe i materijal kome još dugo naučnici nisu bili dorasli. Na njegovim zamislima zasnivani su i zasnivaju se bezbrojni pokušaji naučnika i laika da se ostvare značajni naučni i pronalazački prodori. Generalno, danas se ipak nedovoljno zna ko je i koliko uspeo da ostvari Tesline zamisli. Da polje interesovanja laika za Teslu raste direktno srazmerno stalnim praktičnim ostvarenjima ideja koje je Tesla još davno postavio: od televizije i globalnih komunikacija do bežičnog prenosa i neiscrpnih izvora besplatne energije. Tome u prilog govori i šokantan podatak da o Tesli na Internetu postoji preko 70.000 sajtova, što je više nego što zauzima nekoliko vodećih holivudskih zvezda zajedno!

TESLA I MARSOVCI
PRONICANJE u tajne kosmosa je verovatno bio jedan od prvih i najdužih Teslinih snova. Maštao je da jednoga dana uspostavi vezu sa vanzemaljskim civilizacijama. Tačno pre sto godina, 1899, tvrdio je da je primio neke "inteligentne" radio-poruke iz vanzemaljskog izvora i stalno je ponavljao da "marsovci statistički postoje". Još 1893. godine je napravio nacrt svemirskog broda na električni pogon.
NJegov izum sve do ove decenije niko nije uzimao za ozbiljno. Ali od 1997. počeo je da leti i prvi avion sa - do sada - delimično ugrađenom Teslinom idejom. Taj avion bio je jedan od najopasnijih bombardera nad našim nebom u toku NATO napada na Jugoslaviju B-2, vredan koliko i četiri njegove težine u zlatu - kaže Milinković. - To je prvi vazduhoplov koji za pogon ne koristi samo aerodinamički uzgon već i fenomen elektromagnetne gravitacije.
Trenutno se radi sa prototipovima ovog aviona koji bi za rad trebalo da koristi i jonosferski električni potencijal, da bi u budućnosti bio potpuno zamenjen klasični pogonski sistem aviona. Tek tada ostvariće se Teslina ideja o električnom avionu kakav je i prvi Teslin "kosmički brod".