Niko nije singl dok se ne dokaže suprotno



Jutros mi je kolega u nekoj usputnoj priči u roku od 15 minuta ponovio: "Moja devojka ovo, pa moja devojka ono, pa ja i moja devojka"... i to je baš simpa, vidi se da se vole, a zajedno su šest meseci...

Kolega ima samo 25 godina. On je to "moja devojka" izgovarao toliko lako, bez ikakvog blama i straha da ga neko ne čuje, te sam pomislila kako je zapravo ponekad sve vrlo jednostavno: smuvaš se s nekim i vi ste dečko i devojka i od tada se vi zabavljate i nešto gradite, i trudite se svim silama da osvojite jedno drugo...
 
S druge strane, svi moji (malo stariji) "singl" prijatelji i prijateljice želeli bi da imaju vezu, ali "nemaju s kim" - tako kažu, iako ja pouzdano znam da svi imaju nekoga s kim upražnjavaju seks, i to najmanje dva puta nedeljno, u kontinuitetu: utorkom i petkom. Utorkom, tada se overava početak radne nedelje (ponedeljkom je previše naporno), a petkom, da proslave kraj radne nedelje i pripreme za ludi noćni život u subotu, sa svojim isto tako singl drugarima i drugaricama, kada se nadaju da će baš tada pronaći nekoga s kim bi eventualno mogli da budu u vezi...

Zoran mi se baš nedavno pohvalio kako je na dobrom putu da njegova dvomesečna kres šema postane prava veza, šta god to značilo... A to je značilo da će on tada biti zauzet za druge devojke, jer "kada si u vezi, nije moralno da budeš s još nekim", a kada nisi u vezi, sve je dozvoljeno. Tako da je moj drug Zoran dva meseca živeo u poligamiji, pa je odjednom, kada su ojačale emocije između njega i Sandre, odlučio da ipak podignu taj odnos na viši nivo i da se ne "viđaju" sa svakima, već samo jedno s drugim, a ovo od pre kao da nije bilo. Tako počinju sve takozvane veze kod onih malo "starijih", koji se još nisu skrasili, pa kad već nisu, ne bi ni sada da zabrljaju, pa bojažljivo paze na svaki korak, da ne bi kojim slučajem neko neočekivano ušao u njihov život.

Kažu da kada pređeš 30, a pri tom neudata ili neoženjen, a normalan, da se više ne radi o tome mogu li ili ne mogu s nekim da budem, već samo hoću li ili neću. Tako je i s jednim i sa drugim polom. Posle 30. svi mogu, ali se neki boje, pa onda neće. Oni sa 25 još uvek nemaju neko iskustvo, pa nemaju predrasude, pa se ne boje ničega, već žele da probaju i da rizikuju. Zato je mom kolegi tako jednostavno da izgovara to "moja devojka".

Postoji i ona kategorija, vrlo "komercijalna" u poslednje vreme, a to je da se sa preko svojih 30 godina ponašaš kao da si u vezi s nekim, ali zvanično to nije veza, jer se vi niste dogovorili da ste u vezi. Dakle, čujete sa pet puta dnevno, viđate se i van utorka i petka, razgovarate o "smislu života", ali postoji ona frka u jednom od vas zbog čega ne sme da se pređe ta granica kada ste vi u vezi.

Koliko god puta da sam to čula i od koga kod, sve se na kraju svelo na istu priču: onaj ko to ne želi, ko ne želi da bude u vezi, samo traži opravdanje da bi mogao bez griže savesti da švrlja uokolo. Jer ako se kaže da je on u vezi, a kresne se s nekom cicom, to bi značilo da je prevario svoju devojku, a ovako nikoga ne vara i on je, zapravo, u neku ruku čist.

Ova priča odnosi se na oba pola, bez izuzetka, i obično je povezana s onom pričom kako "njega/nju ne zanima (jer se boji istine) šta ovaj drugi radi kada nisu zajedno". Svi strahuju od te prevare, koja je postala dominanta u svakoj vezi - ili je previše liberalno da se prevara podrazumeva ili se strahuje od toga, pa se ljudi boje da se upuste u nešto ozbiljnije. A sve je tako jednostavno - samo treba biti iskren prema sebi, pa onda prema drugoj osobi, ali uvek i samo tim redom...

Izvor: Na dlanu