INTERVJU Dragan Vujadinović, poslanik iz Demokratske stranke

Nijedan poslanik nije zaradio celu platu

Naše institucije često gube vezu s realnošću, koja kaže da su poljoprivredne penzije pet hiljada dinara. A milijarde idu na službena putovanja. Direktore i članove upravnih odbora da biraju bilansi preduzeća, a ne partijska pripadnost jer je to katastrofa. Ne bojim se smene ili ostavke
Sudeći po učinku, poslanici ne zarađuju svoje plate. Dok Skupština nije zasedala tražio sam da primenjujemo Zakon o radu, odnosno da primamo 65 odsto. Zvanično ću predložiti da na ulazu u salu bude aparat za identifikaciju, da se više ne dešava da neki poslanici sede u sali, a nisu u Skupštini. I da to vreme, dok su na zasedanju, bude osnova za primanja - kaže Dragan Vujadinović, poslanik Demokratske stranke i pomoćnik direktora u fabrici u "Sevojnu", koji ne kritikama ne štedi ni sebe ni sopstvenu stranku, kako kaže, radi povećanja ugleda te institucije.

Hoće li vas iko podržati u tome?
- Mora jer verujem da dobar broj poslanika ne prihvata da ih neko, ko ih poznaje, pita šta to rade. Poslovnik bi trebalo promeniti da za rad bude potrebno najmanje 126 poslanika.


  CIFRE GOVORE, A NE PAPA

Kako ćete ponovo da glasate o odbačenom predlogu o ukidanju PDV-a na odeću za bebe zato što je to, na sugestiju patrijarha Pavla, predložio Koštunica?
- Kolika je uloga poslanika i parlamenta može i taj primer da pokaže. Ako je nešto bilo nemoguće pre 15 dana, u finansijskom smislu, kako je sada moguće, posle intervencije patrijarha. Neka je to rekao i papa, ali cifre treba da odlučuju o budžetu.
Kako ćete glasati kada to bude na dnevnom redu?
- Biću posramljen. I biće katastrofa, potpuni poraz parlamenta, ako ta inicijativa bude primenjena ove godine. To se može pripremiti za 2008. i primeniti samo ako se izmeni zakon.

KURS EVRA ŠTETAN

Radite u privredi, pa šta njoj u ovom trenutku najviše smeta kako bi brže napredovala?
- Izvoznicima - kurs evra koji se veštački održava na niskom nivou. Zbog nerealnog rasta plata, najviše u državnom sektoru, pogoršao se spoljnotrgovinski deficit, a inflacija je gašena trošenjem na desetine miliona na visoke kamate i na štedne zapise. Ne sme biti populizma, pa neka padne vlada. Ne može da se obeća ono čega nema. Stradali su pre svega oni koji se bave izvozom, zaradiće manje, pa su im zato plate ostale iste.

METRO

Kako je predsednik parlamenta Oliver Dulić došao na ideju da kopa tunel da bi povezao dve zgrade skupština?
- Ne znam, smatram to šalom. Što bismo kopali tunel, jedino ako nećemo da bude deo metroa.
   
Podržava li vas DS?
- Nadam se jer ako svaki peti poslanik sedi na sednicama dokaz je da parlament ne bi trebalo da postoji ili da je potrebna modernizacija.

Žalite se i na silna putovanja poslanika po svetu?
- Nisam prihvatio da budem ni u kakvoj parlamentarnoj delegaciji. Ne zato što ne bi trebalo nešto naučiti, već zato što je naš budžet prenapregnut. Bez obzira na to što neko kaže da tri milijarde dinara za Skupštinu nije mnogo, ipak su to milijarde. Prvi primer za smanjenje potrošnje trebalo bi da bude parlament, smanjivanjem delegacija. Nije sporno da treba da razvijamo parlamentarnu saradnju. Treba, ali nemamo pare. Mora da ide što manje ljudi i što ređe.

Put u Kinu ste odbili?
Da.

Koliko ih ide?
- Ne znam, ali treba da idu što manje delegacije i samo na najnužniji put. Naše institucije gube vezu s realnošću, koja kaže da su poljoprivredne penzije pet hiljada dinara. A milijarde idu na službena putovanja. Koliko li je sada samo članova vlade i parlamenta u inostranstvu? Državne institucije i partije su jedini preživeli dinosaurusi u Evropi, pošto još nisu promenili svest. NJihov prvi princip i dalje je "troši, pa šta ispadne", a drugi "važno je biti poslušan i klimati glavom".

Predlažete da se dobro stegne kaiš?
- Svaka firma živi na budžetu, ne može da ga pređe, pa poteže za restrikcijama. A mi popišemo troškove državnih institucija, pa šta ostane za drugo. Trebalo bi negovati kritički ton. Svaki lider u partiji i državi mora da ima takve saradnike.

Kako mislite to da izvedete?
- Preko Poslaničkog kluba tražio sam razgovor sa vladom, kada je formirana. Obećan je sastanak o javnoj potrošnji i tome šta da radimo da poslanik ne bude onaj koji će samo da glasa.

Jeste li u DS-u razgovarali o tome?
- Obećano je da hoćemo i nadam se da ćemo od jeseni. Zalažem se i da direktore i članove upravnih odbora biraju bilansi preduzeća, a ne partijska pripadnost jer je to katastrofa.

Ali, nema šanse da to promenite?
- Pa, ima. Mora se promeniti. Potrebno je samo povećati kritičnu masu onih koji su za to do kraja, po cenu smene ili ostavke.

Ima li iko ko će da vas sledi u tome?
- Mnogi iz moja stranke kažu da to jednom mora da počne da funkcioniše.

Da, neformalno, a hoće li vas zvanično podržati?
- Ne znam, teško je, jer se još na nove ideje ne gleda pozitivno. A da nisu potrebne promene ne bi nas u svakom smislu uvek svrstavali na začelje evropskih zemalja.

U DS-u nema kritične mase za postavljenja bez partijskog ključa?
- Mora da postoji šira lista stručnih kandidata, pa tek onda da organi stranke odluče.

I šta je Boris Tadić na to rekao?
- Nemam kontakt s predsednikom. Ali mora to da prihvati, mora.

Može li parlament da kontroliše vladu?
- Morao bi. Oliver Dulić, Dragoljub Mićunović, ja i mnogi drugi rekli smo da parlament ne sme biti protočni bojler, neko ko po instrukcijama vlade usvaja sve što dođe.

Rečeno jeste, ali ne i promenjeno.
- Očekujem da će biti na jesen jer, u suštini, nismo ništa ni radili.

Niste, a već ćete na odmore?
- Nema još spremnih materijala jer je od formiranja vlade povučeno 70 predloga zakona.

Vlada nije završila posao, a ide na odmor?
- U to ne ulazim, ali znam da će od septembra biti gužva.

Zar nije najavljivano da niko ne ide na odmor?
- Da, ali zakoni nisu spremni. Neće biti dobro ako letnja pauza bude četiri nedelje. I nije dobro što, recimo, radikali, negiraju sve što dolazi iz vlade, bez obzira na to šta misle, ili što mi iz DS-a i DSS-a sve podržavamo, bez obzira na naše mišljenje. Pretvorili smo se u elektronski parlament, gde se glasa iz centrala putem kompjutera ili u društvo sa ograničenom odgovornošću, gde Tomislav Nikolić ima 81 glas, Nada Kolundžija 64…

Znači, samo ste glasačka mašinerija vlade.
Tako je. Koliko se sve teško menja pokazuje i to da je kafa u Skupštini 3,5 dinara, gotovo jelo 75.

Bojite li se posledica vaših kritika?
- Ne, jer smatram da je sazrelo vreme za početak gajenja kritičkog tona. To mogu da učine DS, LDP i Nenad Čanak, a radikali ne.

Da li vam je neko iz DS-a skrenuo pažnju da malo prikočite?
- Skretana mi je pažnja da bih sve prvo trebalo da kažem u Poslaničkom klubu.

Znači, ne plašite se?
- To je manje bitno. Ako do 15. maja 2008. ne bude promene, ako parlament ne bude kontrolor vlade, sam bih trebalo da odem. Možda bi, dosad, da nije građana iz Kosjerića, koji traže pomoć.
Imate Fond solidarnosti, ali vam niko od poslanika nije pomogao.
- Poslanički klub je rekao da hoće, a centrala stranke uplatila je 1.000 evra, koliko i Dragan Đilas.

Mogao bi neko reći da se ovim reklamirate?
- Moguće, ali sam uvek radio konkretne akcije, što će građani potvrditi. Ako je to promocija, potpisujem da nikada neću hteti bilo kakvu funkciju u stranci. Koleginica Jorgovanka Tabaković iz SRS-a kazala mi je da na račun "malih" tema zanemarujem velike, kao što je tajkunizacija Srbije, da radim po onoj "selo gori, a baba se češlja". Ali, ajmo to što se češlja da promenimo, pa ćemo, onda, doći do babe. A radikali govore o aferama, pa što nisu ništa promenili za 15 godina? Nisu se bunili za troškove parlamentarnih delegacija u kojima su oni, a gde nisu, bune se.
Izvor : Glas Javnosti

Da li poslanici zarađuju svoju platu
Izjava poslanika DS-a Dragana Vujadinovića da bi poslanici u vreme kada skupština ne zaseda trebalo da primaju samo 65 odsto plate naljutila njegove kolege 
Izjavom da nijedan poslanik Narodne skupštine Srbije nije zaradio celu platu, te da je parlament praktično pretvoren u „vladinu glasačku mašineriju”, Dragan Vujadinović (DS), sudeći po reakcijama, naljutio je kolege. Oni sebe, kako kažu, ne doživljavaju kao „glasačku mašinu” i navode da je priča o poslaničkim platama zahvalna tema i za medije i za sticanje političkih poena u javnosti, jer zarade u parlamentu, za razliku od nekih drugih, nisu proglašene tajnom.

Poslaničke plate utvrđene su Zakonom o platama u državnim organima i, u ovom trenutku, sa poslaničkim dodatkom od 30.000 dinara, iznose oko 105.000 dinara. Treba reći da one, za razliku od zarada u vladi, nisu povećavane u poslednje dve godine i to odlukom samih poslanika, koji su, kako su isticali, smatrali da ih ne treba korigovati s obzirom na materijalnu situaciju većine građana. To, naravno, ne znači da poslanici, kad ih „niko ne čuje”, ne gunđaju sebi u bradu, a umeju i da priupitaju kolike su plate u javnim preduzećima. Odgovor na pitanje o zaradama u javnim preduzećima zvanično već nekoliko godina Administrativni odbor pokušava da dobije od vlade i nikada poslanicima nije odgovoreno, ukoliko se, pod odgovorom, ne smatra obaveštenje da je to „poslovna tajna”.

U intervjuu „Glasu javnosti”, koji je naljutio poslanike, Dragan Vujadinović je, između ostalog, rekao i da je trebalo, u vreme kad parlament nije radio, na poslanike primeniti Zakon o radu, po kojem bi primali samo 65 odsto zarade. On je, takođe, rekao i da u svakom trenutku u sali treba da bude 126 poslanika, da treba da diskutuju i kritikuju zakonske predloge, a ne da budu „glasačka mašina”.

Branislav Nedimović (DSS) kaže da ne misli da su poslanici glasačka mašina i da se rad poslanika ne svodi samo na boravak u sali. On ističe da je u parlament došao da zastupa interese sredine u kojoj živi, a „to podrazumeva i da pomognem da što više investicija donesem u svoj kraj, da obezbedim što više sredstava iz republičkih fondova i ja se trudim da to i uradim”. On dodaje i da svaki poslanik ima pravo i mogućnost da diskutuje u parlamentu, ali „treba, takođe, reći i da svako od nas pripada nekoj političkoj opciji s kojom se, valjda, slaže čim je tu gde je”. Nedimović kaže da se uvek dogodi da se ostane u manjini po nekom pitanju, ali dodaje da, ukoliko je neko stalno u manjini, onda, možda, nije izabrao pravu političku opciju.

Aleksandar Vučić (SRS) kaže da ga uopšte ne interesuju demagoške priče vladine koalicije: „mogu da rade šta god hoće i sa platama i sa parama, ali bih jako voleo da i meni neko da mogućnost da ocenjujem tuđi rad”.

Ivica Dačić (SPS) kaže da je više puta rekao da bi Dragan Vujadinović, s obzirom na to što govori, trebalo da sedne među poslanike SPS-a, jer „iz onoga što govori vidi se da bi čovek rado srušio vladu”. Dačić dodaje: „To je, inače, obična demagogija. Poslanici, kao i svi drugi građani, primaju plate, a narod ih bira da ih zastupaju i svuda u svetu se zna kolika su ta primanja”.

Vujadinović je, inače, bio vrlo oštar kritičar budžeta za ovu godinu, ali je ipak glasao za njega, a to objašnjava ovako: „Glasao sam zato što je to prinudni budžet, on je rezultat nasleđenih sporazuma i dogovora, donet je na polovini godine i nije mogao biti drugačiji”. Na naše pitanje šta će učiniti ukoliko još neki vladin zakon bude, po njegovoj oceni, loš, da li će, na primer, glasati protiv, Vujadinović kaže da će diskutovati „protiv zakona, ali, što se glasanja tiče, tu postoji etička dilema, pošto po Ustavu mandat, praktično, pripada stranci i ona može da ga oduzme”. Vrlo je teško, kaže, doneti odluku.

Vujadinović, inače, ne prima platu u parlamentu već u Valjaonici bakra u Sevojnu gde je doskora bio pomoćnik direktora, ali je, zbog obaveza, podneo ostavku i sada radi kao savetnik direktora. „Primam običnu platu, a razliku u parlamentu, ali još nismo ništa dobili od 1. maja”.
M. Čekerevac
[objavljeno: 20.07.2007.]