Nije svako štrecanje infarkt



Kako otkriti da li je uzrok bola srce ili nagnječeni grudni pršljen? Može li zimski infarkt da se spreči? Jesmo li svi postali meteoropate?

Usijano leto kao što je bilo ovogodišnje ne pamti se decenijama, a čim su se navukli prvi oblaci, nokautirala nas je hladnoća "obogaćena" vlagom. Ljudi se žale kako više ne prepoznaju našu klimu, lekari ne dižu glavu od posla, Hitna uredno saopštava podatke o povećanom broju intervencija, a stručnjaci sve glasnije izražavaju zabrinutost za sudbinu planete i ljudsko zdravlje.
Šta se događa u organizmu kada danima pada kiša, duva vetar, menjaju se temperatura i atmosferski pritisak ili u vazduhu ima 98 procenata vlage? Da se događa nešto neprijatno, svi smo osetili na svojoj koži. Postavlja se pitanje: kako razlikovati "ozbiljan" simptom od prolazne meteoropatske "smetnje na vezama"?
Bol u grudima nije prijatan i redovno budi najcrnje misli. Srećom, često su to banalni signali koji nemaju nikakve veze sa srcem. Činjenica je, međutim, da je broj infarkta najveći upravo u tri poslednja meseca u godini i da su takozvane rizične grupe ugroženije zimi nego leti kad od vrućine jedva dišemo. Da vidimo...

Kad zavisi od srčanog mišića
Angina pektoris. - Srce ne dobija dovoljno kiseonika jer su, na primer, koronarne arterije sužene zbog masnih naslaga. Bol se javlja kad smo izloženi naporu, pa srce pumpa više krvi jer mu je potrebno više kiseonika. Zbog bolesti, međutim, ne prima dovoljno, a posledica je - bol.
Kako boli. - Bol je lokalizovan u centralnom delu, ali nije jasno ograničen već se širi po celom grudnom košu. Oseća se neka težina ili stezanje, ponekad i razdiruće žiganje u grudima. Bol se ne pojačava disanjem ili pokretima, kao ni pritiskom na rebra ili grudne mišiće. Osoba je, međutim, prinuđena da smesta obustavi svaku aktivnost. Bol se često širi u vrat, ramena i ruke, a može da ga prati hladan znoj i osećaj propadanja, ređe mučnina i otežano disanje.
Infarkt. - Stanje kad zbog zastoja krvotoka srce ostaje bez kiseonika koji ga hrani. Do prekida dolazi i kad se ugrušak (na primer, tromb) prepreči u suženom delu arterije i onemogući prolaz krvi koja treba da nahrani srce.
Kako boli. - Bol od infarkta je jakog intenziteta, lokalizovan u sredini grudi, a prati ga gušenje. Često se prenosi u levu ruku, ređe desnu, a može stići i do leđa i vilice. Bolesnik teško diše, obliva ga hladan znoj, oseća mučninu i povraća. Ako simptomi potraju 5-10 minuta i sami prođu, možda je angina pektoris. Ukoliko bol, međutim, ne prestaje, a oštro probadanje potraje duže od 10 minuta, verovatno je infarkt.
Perikarditis (zapaljenje srčane kese). - Bol u grudima koji liči na infarkt često je perikarditis, posebno kod mlađih osoba.
Kako boli. - Oštar, razdirući bol traje danima i pogoršava se kad kašljemo, gutamo, duboko dišemo ili se opružimo. Smanjuje se kad se oboleli presamiti (nagne napred), a prate ga ubrzano disanje, kašalj, temperatura i jeza.

Kad zavisi od grudnog koša
Bol u grudnim kostima. - Probadanja su u ovom delu tela česta, a čovek k'o čovek odmah pomisli na - infarkt. Niko, međutim, ne zna šta je pravi uzrok tegobama koje nastaju unutar grudnog koša: mišićima, rebrima, pršljenovima, hrskavicama. Događa se da bol uzrokuje i nagli pokret tela.
Kako boli. - Jako, oštro, kao da vam neko zabada veliku iglu. Bolovi su, međutim, bezopasni, kratko traju (najviše nekoliko sekundi) i lokalizovani su u jednoj tački.
Upala porebrice. - Zapaljenje hrskavice, to jest tkiva koje vezuje rebra za grudnu kost, smatra se najlakšim oblikom bola u grudima. Nema razloga za strah: reč je o normalnoj reakciji organizma na pojačani fizički napor (događa se, na primer, osobama koje satima pletu).
Kako boli. - Oseti se nelagodnost, kao neka težina na sredini grudi, koja se pojačava kad pritisnemo bolno mesto.
Nagnječeni pršljenovi. - Diskus hernija, degenerativne diskopatije ili povređeni pršljen uzrokuju bol u grudima, najčešće zbog pritiska ili zapaljenja nerva koji prolazi kroz grudni koš.
Kako boli. - Uporno. Bol sledi putanju nerva, a pojačava se kad kašljemo, kijamo ili menjamo položaj tela. Ponekad se javlja smanjena osetljivost (žmarci, trnjenje).
Važno! Svaki alarmantni simptom traži hitnu lekarsku pomoć. dok je čekate, popijte aspirin!

Kad su uzrok druge bolesti
Gastroezofagealni refluks. - Uzrok bola u grudima često je zapaljenje jednjaka, izazvano vraćanjem kiseline iz stomaka. Pored anatomske sklonosti, hijatus hernija nastaje kad kroz otvor na dijafragmi deo želuca "prodre" u grudni koš.
Kako boli. - Peče iza grudne kosti, u nivou gornjeg dela stomaka. Osoba najčešće oseti bol jedan sat posle jela, ali javlja se i na prazan stomak.
Pleuritis. - Reč je o zapaljenju plućne maramice, a uzroci su mnogobrojni: posledica upale pluća, komplikacija zbog tumora ili tuberkuloze, ređe jakog reumatizma.
Kako boli. - Bol je vrlo jak, posebno u centralnom i donjem delu pluća, a povećava se kad duboko dišemo, kašljemo ili kijamo. Može da bude praćen temperaturom, čak i vrlo visokom, i suvim kašljem. Kad se pojavi voda u plućima, pritisak u grudima se pojačava.
A ako je anksiozno stanje? - Događa se da tegobe u grudima nastanu iz određenog psihičkog stanja. Neuredan život, hronični umor, neprilike u porodici ili na poslu često izazovu napad panike. Pored bola u grudima, simptomi su pojačano znojenje, lupanje srca, borba za vazduh, skok pritiska, strah. Izlaz? Opuštanje, redukcija dnevnih obaveza i život bez stresa, uz neki od recepata "nežne" medicine koje smo vam ponudili na ovim stranama!

6 lakih načina da... Sprečite zimski infarkt
1. Ne izigravajte snežnog viteza. - Ne biste verovali: čišćenje snega jedan je od vodećih uzroka zimskih srčanih napada. Ako baš morate da uzmete lopatu u ruke, budite oprezni.
2. Ne zaboravite vakcinu protiv gripa. - Dokazano je da kod srčanih bolesnika smanjuje rizik od napada za čak 50 procenata.
3. Ne bežite od vage. - I gledajte da ne nabacite čuvene "zimske kilograme" koji i te kako opterećuju srce.
4. Nabavite kućnog ljubimca. - Sačuvaće vas od zimske depresije koja, kako pokazuju istraživanja, povećava rizik od srčanog udara.
5. Ušuškajte se! - Kad vam je hladno, vaš krvni pritisak skače, a s njim i nivo fibrinogena, sastojka koji uzrokuje stvaranje krvnih ugrušaka.
6. Zatvorite usta. - Zaštitite vrat i lice šalom da izbegnete udisanje hladnog vazduha koji skuplja arterije.

Izvor: Viva