,,Nezreli biseri,, :: Fudbal ~ Kladionica ~ Fantasy ~ Navijaci

Pa na ovu temu sam dosao kada sam uvideo da ima mnogo igraca koji su prerano zavrsili u velikim klubovima i tu propali, pa tako bih zeleo da svako iznese nekog takvog talenta iz bilo kojih epoha, mislim da ima tu dosta toga da se prodiskutuje kao i da se vidi koji su glavni uzroci rasipanja mladih bisera...

Evo na jedan svez tekst na koji sam naisao...
Hoćemo li zapamtiti levonogog Zidana iz Brazila?

Jedna od divnih stvari u praćenju južnoameričkog fudbala je prilika da gledate kako talenti rastu. Međutim, često se desi da je taj rast prerano prekinut, igrač biva prodat u Evropu, u opasno ranoj fazi karijere. To se desilo Markosu Rohu, u periodu kada je Estudijantes osvojio titulu u Argentini. Da li je to ofanzivni levi bek koji je ovoj zemlji bio potreban? Nadao sam se da ću to videti kada počne Kopa Libertadores, ali ništa od toga. Roho je prodat Spartaku iz Moskve. Dalje na severu je Fernando Uribe, veoma zanimljiv napadač Onse Kaldasa, kolumbijskog tima koji je osvojio titulu pod vođstvom nekadašnjeg pomoćnika u Mančester sitiju, Huana Karlosa Osorija. Uribe ima dobru završnicu, dobar osećaj za utrčavanje iza leđa protivnika. Na ostalim delovima igre mora da radi. Da li će i on da dobije priliku da sve što zna pokaže u Kopa Libertadoresu. Neće, jer će veoma brzo otići u Italiju, u Kjevo.

Evropski fudbal uzima, ali ponekad i vrati. To se nekada desi u slučaju preranog odlaska preko Atlantika. Tipičan primer bio je Luis Anhelo Pena, najtalentovaniji Venecuelanac koji je 2009. igrao na Svetskom prvenstvu za mlade. Vratiće se u Karakas jer u Bragi nije pokazao mnogo toga. Ceo ovaj uvod dovodi nas do igrača na čiji razvoj će morati da se obrati pažnja. To je Brazilac iz Santosa, Paulo Enrike Ganso. Visoka, levonoga, elegantna "desetka". Ganso se smatra logičnim izborom za svoju poziciju posle samo jednog nastupa u "selesau". Neki su ga već proglasili za najboljeg svetskog igrača na mestu ofanzivnog veznog. A to počinje polako da me brine.

Sumnje nema, talenat postoji. Govorimo o fudbaleru koji zna da čuva loptu, sa vizijom za ubitačni pas i sa tehnikom da ga i pošalje. Saigrač Nejmar govori o njemu kao levonogom Zidanu. To bi ceo fudbalski svet želeo da vidi, ali pre svega treba još nešto da se kaže. Pre nego što se preterano zanesemo. Opšte je mišljenje da u Brazilu ima mnogo dobrih plejmejkera. Poslednjih godina, Brazil se mučio da stvori ofanzivnog veznog koji igra za tim, koji diktira ritam i koji saigrače inspiriše dobrim pasovima. Dešavalo se da i Brazilci uvoze fudbalere. U tamošnjem šampionatu, 2009. godine, ključni igrač je bio Srbin, Dejan Rambo Petković. Dok je bio u najboljim godinama nije uspeo da ostavi traga u vrhunskim evropskim ligama, ali su njegova inteligencija i kvalitet bili ključ da Flamengo osvoji titulu. Prošle godine, slično je bilo i sa Argentincem Dario Konkom u Fluminenzeu. Omaleni plejmejker se nije dokazao u domovini, pa je onda krenuo u Čile i u Brazil. Još jedan "graditelj igre" iz Argentine, Valter Montiljo prošao je slično kao Konka, a sada je u Kruzeiru. Teško je da je bilo koja od ovih priča slučajnost.

Sa defanzivnom linijom koja zalazi "sve dublje", plej ima dovoljno vremena da primi pas, a uz to ga kriterijum suđenja u Brazilu štiti. Na primer, može da loptu doturi nekom od ofanzivnih bekova koji su postali tipični za igru u Brazilu. Ja brinem zbog činjenice da je tron na kojeg postavljaju Gonsa napravljen od lošeg materijala. Izgledao je dobro u šampionatu Brazila, 2009. godine, mada nije pokazao konstantnost na Mundijalu za mlade. Njegov dalji ugled zavisio je od forme u Santosu kada su osvojili dve titule. U suštini, bio je dobar, ali u slabom takmičenju. Od svih 27 država u Brazilu, Sao Paulo ima najkvalitetnije prvenstvo. Ali to ne znači da je ono preterano dobro.

Javna tajna, koju sve više ljudi prihvata je da je brazilski fudbal oličenje haosa i da raspored utakmica nije ni potreban. A kup u ovoj latinoameričkoj državi je utešna nagrada za sve one koji nisu uspeli da se plasiraju u Kopa Libertadores. Prošle godine, Ganso je mogao da od snova dođe do stvarnosti, ali se to nije desilo jer je ozbiljno povredio koleno. Ove godine, taj zadatak će mu biti mnogo teži. Prvo ga očekuje Kopa Libertadores, gde po pravilu tehnika nije uvek nije najbolja, a zatim u julu i Kopa Amerika. Drugopomenuto takmičenje biće njegovo prvo u seniorskoj konkurenciji.

Ja sam optimista i verujem da će Paulo Enrike Ganso odgovoriti ovim izazovima. Sa pripremama za ova takmičenja, on će se spremati da jednog dana ode u Evropu. Kao što je rečeno, često se dešavalo da su neki talenti prerano hvaljeni. Najbolji slučaj je Denilsonov, koji je 1998. godine kao najskuplji igrač sveta prešao u Betis. Oduševili su me njegova snaga, ubrzanje, veština driblinga i golgeterski talent. On je međutim bio nespreman za izazove koji su ga očekivali u Španiji. Jednostavno je "oduvan" i potencijal nikada nije pokazao. A Denilson je bio veštiji dribler od Gansa koji će nadam se izbeći zamku preranih i preteranih hvalospeva.

(Tim Vickery, bbc.co.uk)