Nezavisnost trampe svetinjama
- Malteški vitezovi, prema tvrdnjama crnogorske opozicije, žele da se dokopaju desne ruke sv. Jovana Preteče i Krstitelja, dela (častice) Časnog krsta na kojem je Hristos raspet, i Čudotvorne ikone Bogorodice Filermske
- Posetu Vujanovića Vatikanu organizovao je Anton Zbutega, vitez Malteškog reda i bliski rođak kotorskog biskupa Branka Zbutege. U Mitropoliji crnogorsko-primorskoj ne žele da govore o spekulacijama i o tome će se izjasniti tek ako bude zvaničnog zahteva za selidbu svetinja

BEOGRAD/CETINjE - Malteški red vitezova želi da se dokopa dragocenih svetinja - desne ruke sv. Jovana Preteče i Krstitelja, dela (častice) Časnog krsta na kojem je Hristos raspet, i Čudotvorne ikone Bogorodice Filermske koje se čuvaju u Cetinjskom manastiru odnosno Državnom muzeju u Cetinju. Zauzvrat, ova moćna organizacija založila bi se kod Svete stolice da ona podrži nezavisnost ove republike - upozorili su predstavnici crnogorske opozicije, posle nedavnog susreta predsednika ove republike Filipa Vujanovića i poglavara Rimokatoličke crkve pape Benedikta 16. u Vatikanu.

Predstavnici opozicije posebno su ukazali kako je na neuobičajen način došlo do susreta Vujanovića i pape, zbog čega s razlogom i sumnjaju u mogućnost nesvakidašnje trampe. Naime, audijenciju šefu crnogorske republike obezbedili su upravo "vitezovi" mimo svih diplomatskih procedura. Umesto da posetu organizuje ambasada SCG u Vatikanu ili eventualno crnogorska diplomatija, to je uradio Anton Zbutega, vitez Malteškog reda i bliski rođak kotorskog biskupa Branka Zbutege.

Protojerej Radomir Nikčević, šef kabineta mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija, nije želeo da komentariše ove navode. Kako smo nezvanično saznali, u Mitropoliji ne žele da govore o ovim spekulacijama i o tome će se izjasniti tek ako bude zvaničnog zahteva za selidbu svetinja.

Pominjanje tri velike svetinje koje se nalaze u Cetinju prilika je da se podseti na njihov značaj i put do nekadašnje crnogorske prestonice.Sveti Jovan Krstitelj i Preteča Gospodnji proslavlja se 20. januara po julijanskom kalendaru, dan posle Bogojavljenja i od svih ostalih proroka se razlikuje po tome što je imao sreću da svojom rukom krsti Isusa Hrista i jedini je, pre dva milenijuma, svojom desnicom pokazao svetu Onoga koga je prorokovao. Za ruku sv. Jovana priča se da ju je svake godine na svetiteljev dan arhijerej posle liturgije iznosio pred narod. Ponekad se ta ruka javljala raširena, a ponekad zgrčena. U prvom slučaju označavala je rodnu i obilnu godinu, a u drugom nerodnu i gladnu.

"Ruka koja je zahvatila vode iz Jordana i podigla se nad glavom Hristovom nalazi se među nama", zapisao je u "Misionaru" vladika Nikolaj Velimirović. Ruka kojoj su se poklonili i za koju su se borili da je imaju pri sebi mnogi sveci, razni carevi, patrijarsi i vernici iz svih doba u proteklih dvadeset vekova, i danas je u posedu Srpske pravoslavne crkve. Preneta je kod nas 1917. godine, sa ruskog dvora Romanov, posle boljševičkog prevrata i za nju se vezuju brojna čudesna isceljenja.

Sveti Jovan, rođen šest meseci pre rođenja Hristovog, od oca Zaharija i majke Jelisavete, stradao je u vreme rimskog cara Iroda. Sveti Jovan ga je opominjo da ne sme da se ženi ženom svog brata. Po nagovoru žene Irodijade, Irod zatvori sv. Krstitelja u tamnicu plašeći ga da će da ga pogubi. Na Irodov rođendan, na zabavi, razvratna Salomija, ćerka Irodijadina, tražila je i dobila od zanetog Iroda Krstiteljevu glavu na tanjiru.
   
      

Prsti svetog Jovana

Jedan prst svetog Jovana Krstitelja nalazi se u Zvorničko-tuzlanskoj eparhiji, ali nije prst ruke koja se nalazi na Cetinju. Osim toga, u manastiru Koporinu, u ikoni Svetog Jovana, nalazi se i deo moštiju od palca Krstiteljevog, koje je iz Svete zemlje doneo pokojni episkop braničevski Hrizostom.

Dželat je glavu posekao i doneo Irodijadi, a sve krvnike kasnije je stigla kazna, a samoj Salomiji je led odsekao glavu. Irodijada je tajno odnela Krstiteljevu glavu u Jerusalim, sahranila je, a jedan monah ju je kasnije pronašao. Glava je išla od ruke do ruke isceljujući, da bi 850. godine bila položena u Carigrad, u Carskoj crkvi. Na put iz Sevastije, gde je na krvavoj gozbi Irodovoj posečen sv. Jovan Krstitelj, ruka njegova krenula je sa jevanđelistom Lukom.

Sveti Luka, uspeo je da izdejstvuje da ponese desnu ruku, žitelji Antiohije dočekali su je i čuvali sa velikim poštovanjem. Međutim, u vreme cara Julijana Otpadnika ruku su sakrili tamošnji hrišćani u Antiohiju. Posle Julijanove smrti, desnica svetog Jovana ponovo je izneta iz gradske kule, gde je bila sakrivena. U desetom veku, za vreme zajedničke vladavine cara Konstantina Porfirogenita (913-959) i njegovog srodnika Romana (920-944) uspelo je đakonu Jovu iz Antiohije da iz antiohijskog hrama Svetog apostola Petra, krišom od rizničara, uzme Krstiteljevu ruku i žurno krene prema Carigradu.

Tek kada je stigao u Halkidon, grad u severozapadnom kraju Vitinije, na obali Bosfora, prisutnim hrišćanima je pokazao šta ima kod sebe. Zapisano je da su na obalu izašli i carevi i sav narod, da je dočekaju "kao da samog svetog Krstitelja koji nevidljivo dolazi s neba susreću". Kasnije su od ruke Jovanove odvojena dva prsta. Jedan prst, veruje se, dat je Studitskom manastiru Svetog Jovana, i on se danas, u kivotu oblika desne ruke, nalazi u Otomanskom muzeju u Carigradu. Drugi prst car Teodor Laskiris darovao je 1219. godine našem Svetom Savi, prilikom proglašenja samostalnosti Srpske crkve.

Sveti Sava ovu svetinju položio je u Žiču, da bi potom, sa preseljenjem arhiepiskopskog prestola, i ona bila preneta u Pećku patrijaršiju. Po propasti srpske srednjovekovne države, Jelena Branković ovu svetinju uzima i odnosi u Moreju, na dvor svoga oca Tome Paleologa. Pošto su potom Turci zauzeli i Carigrad i Moreju, Toma Paleolog, zajedno sa svetinjom, sklanja se u Italiju, kod pape Pija. Svetinju predaje papi, a on, pošto je bio rodom iz Sijene, Krstiteljev prst daruje tamošnjoj katedrali, gde se i danas čuva, u kivotu s natpisom: "Desnica Pretečina. Pomeni Savu arhiepiskopa srpskog".

Vujanović bio dugo kao i Buš

Župnik crkve Svetog Eustahija u Dobroti kod Kotora i dobar poznavalac prilika u Vatikanu don Branko Zbutega izrazio je zadovoljstvo činjenicom da je papa Benedikt 16. posvetio dosta vremena predsedniku Vujanoviću prilikom njegove posete Svetoj stolici.
"Sam prijem kod pape ima isto značenje kao i onaj gospodina Tadića, gospodina Marovića, predsednika Burkine Faso, predsednika Amerike ili bilo kog drugog predsednika. Ono što je mene zaista oduševilo jeste to da je maloj Crnoj Gori dato veliko audiencijalno vreme ili prostor. Gospodin Vujanović proveo je u prijemu kod pape jednako vremena koliko i gospodin Buš kada je bio poslednji put, znači 25 minuta. Očigledno da je susret i za samog papu značio više nego što bi se iz proporcije države koju Vujanović predstavlja dalo zaključiti", rekao je je Zbutega za podgoričke Vijesti.

Desna ruka svetog Jovana ostala je u Carigradu sve do dolaska Turaka. I oni su prema njoj imali veliko poštovanje, onakvo kakvo danas ima, navodi se, i glava Jovanova u džamiji u Damasku. Međutim, da bi umirio ratnički raspoložene latinske ritere, poznate kao vitezovi svetog Jovana, kojima je cilj bio da čuvaju sveta mesta, a koji su se tada nalazili na Rodosu, sultan Bajazit Drugi predaje im 1484. godine Krstiteljevu desnicu. Turci su Jovanovce potom proterali i sa Rodosa. Njihovo novo odredište bila je Malta, gde su za ovu i druge dve svetinje 1573. podigli crkvu Svetog Jovana. Po imenu ovog ostrva poteklo je i njihovo ime - Malteški vitezovi. Ovde su se zadržali dva veka, do kraja 18. veka, kada ih je proterao Napoleon, ukidajući red Malteških vitezova. Zaštitu su potražili od ruskog cara Pavla Prvog. Oni su uzvratili velikim darom, ustupajući svetinje koje su mnogi carevi želeli da imaju - častice (deo) Časnog krsta i Bogorodicu Filermosu. Znajući o kakvim svetinjama je reč, car Pavle naloži najveštijim majstorima svog carstva da ih dostojno opreme i bogato ukrase i smeste najpre u carsku rezidenciju u Gatiinu, a potom u Zimski dvorac u Petrogradu.

Sto dvadeset godina Jovanove mošti provele su u Rusiji, a onda ih car Nikolaj Prvi Romanov daje svojoj majci Mariji, da ih ona sakrije. Marija ih prenosi u zemlju svog porekla, u Dansku, da bi ih potom njene kćeri, velike kneginje Ksenija i Olga, predale mitropolitu Antoniju Hrapovickom. Mitropolit je svetinje privremeno smestio u pravoslavni hram u Berlinu, a onda se zajedno sa njima preselio u Srbiju, u Sremske Karlovce, gde je ubrzo posle toga osnovana Ruska zagranična crkva. Mitropolit Antonije svetinje potom poverava kralju Aleksandru Karađorđeviću.

Smeštene su u dvorsku kapelu u Starom dvoru (danas Skupština grada), a po izgradnji Belog dvora na Dedinju i pored njega pridvornog hrama Svetog Andreja Prvozvanog, prenete su u njenu posebno izgrađenu skrivnicu. Na početku Drugog svetskog rata kralj Petar Drugi sa vladom, napušta Beograd i sa sobom nosi i tri velike svetinje, a u manastiru Ostrog, u noći između 14. i 15. aprila 1941. godine, predaje ih patrijarhu Gavrilu (Dožiću). Arhimandrit manastira Ostrog Leontije (Mitrović) svetinje je bio dobro sakrio.

One će neopažene tu ostati sve do 1952. godine, kada su ih, tragajući za preostalim kraljevim zlatom, u arhimandritovoj sobi ispod duplog poda pronašle crnogorske vlasti i deponovali u kasu Državne bezbednosti u Podgorici. Svetinje su u policijskoj kasi zadržane sve do 1978. godine, kada su Cetinjskom manastiru predati Časni krst i ruka Svetog Jovana, dok je ikona Presvete Bogorodice Filermose data Državnom muzeju u Cetinju.

Za ove svetinje u okviru Cetinjskog manastira izgrađen je poseban hram - paraklis Svetog Jovana. Međutim, crnogorske vlasti sve do danas uporno odbijaju da Crkvi vrate čudotvornu Bogorodičinu ikonu.
D. Stodić - P. Pašić

Izvor: Glas Javnosti