Celuloidna elita

Glumci u smokinzima i bioskopske dive u skupocenim haljinama overili glamur Kanskog festivala

Filmski festival u Kanu po 58. put okupio je krem svetske celuloidne elite i dokazao da po kvalitetu i glamuru predstavlja najbajkovitije mesto na kugli zemaljskoj. Neko će zapitati: a šta je onda sa dodelom Oskara? Holivudskom blještavilu niko ne spori primat, ali ono traje nekako kratko, samo jednu noć.
   
Na drugoj strani, desetak majskih dana špaciranja na čuvenoj Kroazeti ostavlja dovoljno prostora poslenicima iz sveta kinematografije da napetu trku za "Zlatnom palmom" upotpune raznim pratećim manifestacijama kojima će zaseniti konkurenciju ili otvoriti mogućnost neke nove saradnje, čime će biti zadovoljene i umetnička i finansijska strana posla.

Glumci maskirani u smoking-gospodu i bioskopske dive u skupocenim haljinama na svakom koraku poziraju fotoreporterima sa "zavarenim" osmehom na licu, koji ne menja konture ni kada nestašne bretele skliznu sa ramena francuske glumice Sofi Marso. U toj vrevi i gunguli, gde se svi trude da na najlepši način prezentuju svoju zemlju, i Srbi su postavili štand.
   

Strancima smo ponudili slogan "Ponovno otkrivanje Srbije", a u pokušaju da emancipujemo svetske producente i reditelje, u katalogu je ispisana lekcija "Zašto snimati u Srbiji i Crnoj Gori", što je i jedino mesto na kom se pominju obe republike. Ali, šta sve to vredi kad u Kanu nemamo niti jedan film. Čast nam "funkcijom" brani ovogodišnji predsednik festivala Emir Kusturica, a pod francuskim suncem boju će nabaciti Srđan Dragojević, Slobodan Šijan, Lazar Ristovski i Maksa Ćatović, dok će Goran Paskaljević kao specijalni gost prisustvovati sesiji Evropskog filmskog fonda.

Zanimljivo je pomenuti da je u žiriju jedna stolica bila rezervisana i za Madonu, ali ni uporno insistiranje organizatora nije kontroverznu pevačicu i glumicu privolelo da zarad festivala propusti okupljanje u Londonu sledbenika Kabale, jevrejske mistične nauke čiji je verni učenik već punih osam godina.   

Kanska licitacija

Brojni novinari u svojim izveštajima iz Kana uveliko su počeli da licitiraju ko bi mogao da se ovenča "Zlatnom palmom", a među najozbiljnijim kandidatima našlo se ostvarenje "Poslednji dani" Gasa van Santa, prikazano drugog dana 58. festivala. U tragičnoj priči o poslednjim trenucima iz života istrošene rok zvezde, čije se ovozemaljsko bitisanje okončava pucnjem iz puške, prepoznaju se (mada to nigde nije precizirano, kako bi se ostavilo dovoljno prostora za rediteljsko nadahnuće) biografski elementi pokojnog frontmena grupe "Nirvana" Kurta Kobejna.
Ali, čuveni reditelj je zaigrao na kartu dvosmislenosti, pa su krenula nagađanja da je inspiraciju ipak pronašao u takođe tragičnoj sudbini sebi bliske osobe - zlatokosog glumca Rivera Feniksa. Van Sant još nije razotkrio tajnu, a dok to ne učini fanovi pokojnog Kobejna i njegovog "brata po sudbini" Rivera Feniksa imaju apsolutnu slobodu da ostvarenje pripisuju poslednjim danima svog idola.
      
   

(R. S.)