Држава је као океан чија својства су садржана и у свакој његовој капљици.
Држава има разних, али већина њих заправо и нису државе.
Међу класичним моделима државе издвојићемо два основна типа : унитаристичку или централизовану и федералну или децентрализовану државу.
Савремене државе углавном представљају мешавину та два типа.

Из правца ЕУ стижу препоруке да се врши децентрализација и регионализација држава, што чланица, што оних које би да буду чланице.
Та препорука је у складу са чињеницом да и сама ЕУ највише подсећа на некакву „расклиману“, једва федералну, а свакако децентрализовану државу.



Ма колико да са економским делатностима нема директне везе, држава је ипак једно пословно предузеће, компанија која се бави себи својственим пословима.

Као што се, на пример, Кока Кола труди да своје регионалне фирме развија оптимално, како би повећала свој укупни пословни успех и профит, логично би било да се и држава, као компанија са својим делатностима, труди да оптимално развија све своје делове, односно регионе.

И то би се, наравно, тако и одвијало када власт у земљи, конкретно: Србији, не би настајала преко политичких партија , односно политичара, који су, заправо, властољубиви дилетанти, који би да владају без обзира на (не)постигнуте резултате и који у позицију власти не долазе на основу добрих и реланих пројеката, нити на основу постигнутих резултата, него на основу мање или више допадљивих идеолошких брбљарија.

Тако је, ето, после свих постигнутих неуспеха и чак економски деструктивних радњи и онолико јавно изговорених лажи, најурени, бивши министар растурене економије, политичар Динкић безобзирно, односно: без обзира на све то, кренуо у поход придобијања политичке подршке људи из провинције, мекећући или лајући тамо овештале фразе типа : Србија ради, Београд се гради!

И то он (?!) који је и допринео да целој Србији, а нарочито провинцији, буде лоше, који се у време своје устоличености није уопште обазирао на лелек људи из провинције и који живи усред Београда (!) без и трунке намере да га напусти.
Ако сам досад и помишљао да регионализација можда и није сасвим лоша ствар, гледајући ко се дочепао њене реализације и у коју сврху се та идеја може употребити, могу рећи само једно: бљак!

Растурач економије кренуо је и у поход растурања државе.

u cijoj izvedbi nije bljak?

U izvedbi građana, naroda koji živi po "regionima" i njihovih nepartijskih predstavnika.
Naravno, mislim na regionalizaciju kao na vođenje računa o svim delovima države uz aktivno učešće građana u  tome.

Da treba vracanje sredstava gradovima i opstinama  u Srbiji a ne da se vecina sliva Beogradu-treba.
ALI treba voditi racuna koje su namere Dinkica-jer  svaki region postaje mini drzava-kao u vreme SFRJ. Onda cemo imati novih xx banana drzava-ako se prohte nekom Zukorlicu, Canku,.....
Treba voditi i racuna i da ostali  ulazu i u velike gradove i centre-Beograd, Kragujevac, Nis, Novi Sad jer se mnogo toga desava tamo-studiranje, lecenjaaaaaa koja ne mogu u opstim bolnicama.
ZNACI-oprezno u celoj zakulisanoj predizbornoj kampanji koju su poceli URS -Ujedinjeni regioni Srbije sa Dinkicem na celu.