Neverovatni životinjski osecaji  koje ljudi nemaju

Iako smo strašno ponosni na činjenicu da za razliku od životinja imamo sposobnost razumskog prosuđivanja i potiskivanja nepoželjnih nagona, kao i na mnoge druge karakteristike koje nas čine 'nadmoćnima', životinjsko carstvo ipak fascinira nekim sposobnostima o kojima mi ne možemo ni sanjati.
Potpuno je pogrešno mišljenje da životinje međusobno ne komuniciraju, da ne uživaju u nekim jednostavnim stvarima poput nas i da nemaju razvijene 'društvene norme'. U nekim se životinjskim zajednicama se poštuje hijerarhija, odnosi su strogo određeni i svako zna gde mu je mesto.

Jedne od najzanimljivijih životinja, šišmiši, koji izazivaju interesovanje samim svojim načinom života, imaju i neke karakteristične sposobnosti. Radi se, naime, o razvijenoj mogućnosti korištenja ultrazvuka pomoću kojeg izbjegavaju prepreke i hvataju plen. Interpretirajući odbijene ultrazvučne talase šišmiši detektiraju objekte u prostoru. Taj biološki zvučni radar koriste i delfini kako bi se snašli u mračnim dubinama.

Morski pas, strah i trepet morskih dubina, s pravom je na glasu kao životinja s kojom se niko ne želi igrati skrivača. Ovi predatori, naime, imaju posebne moždane celije osetljive na električne impulse koje stvaraju druga živa bića. Ta je sposobnost kod nekih vrsta morskih pasa toliko prefinjena da mogu 'osetiti' ribu koja se skriva zakopana u pesak na temelju vrlo slabih električnih signala koje emitiraju njeni mišići.

Na vrlo sličan način, zahvaljujući organima osetljivim na toplinu smeštenim između očiju i nosa, udav i neke zmije otrovnice osećaju prisutnost plena. Sa svake strane zmijine glave smešten je po jedan takav organ, pa životinja može prepoznati i dubinu na kojoj se plen nalazi. Zahvaljujući tome, čak i u najvećem mraku napada smrtonosnom tačnošću. Osim toga, sve se vrste zmija mogu pohvaliti rašljastim jezikom, koji nama možda izgleda preteće, ali njima je izvrsno pomagalo za njuškanje okoline. Njime one skupljaju čestice iz vazduha koje prepoznaje takozvani Jakobsonov organ, smešten na vrhu usne šupljine. Onde se mirisi obrađuju, a informacije se u obliku električnih impulsa šalju u mozak.

Osetljivost životinja na pojave koje se čoveku čine nevidljivim zapravo su uobičajena stvar. Oči insekata i ptica prilagođene su talasnim daljinama svetlosti koje su izvan vizualnog dometa čoveka. Tako su ptice koje nam se često čine sivkaste zapravo obojene fantastičnim bojama za koje čak nemamo ni imena. Neki teleskopi posmatraju slike u ultraljubičastom spektru svetlosti, pa se u tim slucajevima i ptičija pera čine čudesna.

Fraza ''ljubav je u vazduhu'' za moljce je nešto što bi trebalo shvatiti doslovce! Naime, ovi insekti detektiraju hemijske ljubavne signale, poznate kao feromone, koje emitira suprotni pol s udaljenosti od 12 kilometara. Studije provedene u poslednjih nekoliko godina pokazale su da i ljudi mogu nanjušiti feromone, ali efekt se dobija tek bliskim kontaktom.

Možda ste mislili da su mačke obične kućne životinje, maze od kojih ponekad ima koristi. Međutim, i one imaju svog 'konja za trku'! Na stražnjem delu njihovih očiju nalaze se 'tapetum lucidum' membrane koje im omogućavaju kretanje i lov u gotovo potpunom mraku. Takozvane 'tapetum lucidum', membrane reflektuju svetlost koja je već prošla mrežnicu oka, što im omogućava preko 50 posto bolji vid od ljudskog.

Pacovi, koji se u naucnofantastičnim filmovima prikazuju kao jedina vrsta koja može preživeti sve moguće nepogode, imaju problema s vidom. Gotovo su slepi, ali taj nedostatak nadoknađuju brkovima na njušci. Oni im služe kao štap slepim ljudima. Pomičući dlake preko objekta na koji naiđu, štakori i drugi glodavci stvaraju mentalnu sliku okoline!

Na kraju ovog popisa životinja s fantastičnim osecajima nalaze se ptice selice. One, prema mnogim istraživanjima, koriste Zemljino magnetsko polje kako ne bi skretale sa zadanog puta.Naucnici, međutim, još uvek nisu sigurni kako im to uspeva. Pretpostavljaju da imaju neki oblik sinestezije, fenomena koji se javlja i kod ljudi, a pri čemu se osecaji mešaju, pa magnetske linije vide u bojama ili osvetljene. Kako god bilo, ptice uvek pronađu put. Ljudi pak koriste pomagala poput znakova i markera ili kompasa, ali ni uz to ne uspijevaju uvek!

 
Kad bi bilo malo vise ovakvih tema...