Neutešni nakon gubitka   

U životu se nekada dese i jako teški udarci, kao što je gubitak bračnog ili vanbračnog partnera usled smrti. Udovac ili udovica onda tuguju, neutešni su, i njima bliske osobe s vremenom počnu da se pitaju da li to tugovanje predugo traje, da li je tu neophodna neka pomoć sa strane.

Briga bliskih osoba je sasvim razumljiva, i za svaku je pohvalu. Ipak, te bliske osobe bi trebalo da uzmu u obzir to da će se one same mnogo brže navići na to da je neko umro nego udovac ili udovica preminule osobe i da će, shodno tome, udovac ili udovica znatno duže žaliti i oplakivati smrt voljene osobe. Da ne bude zabune, ovo ne znači da je bliska osoba koju spominjemo loša osoba jer ne žali podjednako dugo kao i udovac ili udovica, samo podsećamo na činjenicu da je preživeli bračni partner bio mnogo bliži s preminulim, pa je sasvim normalno da će i njihova žalost trajati duže. Normalno je i da dugo izgledaju neutešno.

Naravno, bliskoj osobi nije lako da to gleda. I, kako se ona sama oporavila od šoka zbog smrti i nastavila sa svojim životom, sasvim je normalno da i tom udovcu ili toj udovici želi da se i oni oporave, da i oni nastave sa životom, jer život, nužno, ide dalje. Tugovati se svakako ne može večito.

Ako udovac ili udovica nekako nastavljaju sa životnim aktivnostima, ako oplakuju gubitak voljene osobe, ali se ne povlače u samoću, u principu nema razloga za brigu. Oni se s bolom bore na svoj način i s vremenom će gubitak preboleti. Razloga za zabrinutost ima ako se udovac ili udovica na duže vreme povuku u sebe (kratkotrajno povlačenje u sebe spada u normalne reakcije), ako na duže vreme prekinu sa svim uobičajenim aktivnostima. Ako takvo stanje povlačenja u samoću i odbijanja da se živi traje dugo, razumno je pretpostaviti da ta osoba nije u stanju sama da se izbori s bolom i da joj je potrebna pomoć - vaša i drugih dragih joj osoba, a ako to nije dovoljno, onda i pomoć stručnjaka.

Izvor: Krstarica