Niko ne kaže da je red vožnje loš ili da u njemu ima nešto loše, već kažem da uopšte ne mora da bude tako, svako može da bira sam svoj put i red vožnje, ali društvo na te individue gleda sa prezirom u velikom broju slučajeva.

Moguce moguce.Ali opet,al ti treba muda do zemlje ili plan do jaja da ides kroz zivot na intuiciju.
Ja sam shvatio da je intuicija pravi pakao,ako pokusas da je unovcis u kladionicama 
Ja sam viste tradicionlan,gde je neko vec gazio i kaze da su govna do guse, nema potrebe da taj put proveravam misleci da cu da prodjem bolje 

To je sve OK, do onog momenta dok ne počneš (ne ti, bilo ko) drugima da prebacuješ da su ludi, glupi i slično što ne idu putem koji si i ti odabrao.

Mene je jedna žena sa kojom uopšte nisam bliska nedavno pitala kad mislim da se udajem (tim rečima), kao - u dugoj si vezi, vreme ti je i da rađaš (!). Ja je saslušala, okrenula glavu i pitala nekog trećeg da mi doda so sa stola. Prvo šok, onda je iskulirala. Mislim da me više nikad neće pitati išta slično. Nadam se! Koji stepen bezobrazluka moraš posedovati da bi drugima naturao ono što ti misliš da je za njih najbolje (hajde da mi je majka, pa još da joj i oprostim, mada mi majka to nikad ne bi rekla, ne na taj način), da se petljaš u nečije intimne odluke i još se pritom čudiš kad ne dobiješ odgovor koji očekuješ. More marš, stoko pogana.

A ako smem da priupitam, zasto udaja i deca nisu neki uspeh u zivotu?

I jedno i drugo je daleko od neke lose stvari...

A ko je rekao da su udaja i deca loše stvari? Evo da ti kažem: niko.

Mi pričamo o tome da se na to gleda kao na jedini pravi isključivi uspeh u životu jedne žene, na pritisak i očekivanja koje društvo ima od žena koje "dođu u godine da im je vreme" i tako ta sranja.

Uopste ne treba...

Ja sam zivi primer da sve sto sam planirala... ulagala... razlagala.. sabirala... i oduzimala... pretvaralo se u blato pre ili kasnije...
Sve moje nepromisljene odluke su pre ili kasnije donele neki dobitak.... bez obzira kako ja izasla iz toga..

Pa koliko vidim startni post polazi od toga da nisu neki uspeh, a ovde se to nadogradjuje time da zena koja se uda udje u neku auru gde postaje vestica koja kaci svaki dan na Fejsbuku kako je srecna i kako ima porodicu. Ja bih se zabrinuo sto me uopste tangira tako nesto ali jbg, valjda na to gledam kao na lepu stvar...

U redu je to, pritisak drustva i sve, ali preterujete. U drustvu gde dosta ljudi zazire od udaje i zenidbe daleko da bilo ko gleda sa prezirom na nekoga ko to nije uradio. Pritisak uglavnom dodje od roditelja i starijih ljudi a i to je nekako prirodno jer su ljudi ranije pre stupali u brakove pa im je sada cudno kada neko do 30-te godine ne stupi u isti a kamoli neko od 30+ .

kao jedan moj rodjak sa sela
dosao iz vojske a majka mu vec nasla zenu,ozenio je ribu posle dva meseca
nije je ni poznavao ranije,ali tradicija je tradicija
ima troje dece rmba ko konj,nema ni dinar
kad god ga sretnem kaze mi nemoj nikada da se zenis 

To jeste,ali ako smo u skladu sa temom.Mladjanoj devojcici smetaju vencanice sa fejsbuka i deca i uopste pitanje zasto se ljudi zene i udaju  


 

Zato treba izbegavati rodjake,tetke,strine i ostale koji sticu prema tebi neki materinski instinkt i dozvoljavaju sebi puno pitanja zbog kojih ti se okrene zeludac  


Nzm kako se to kod vas kaze..kod nas se kaze "Sere te" "Kolko te kenja"  
Prevedeno,imas srece

Ne, ne preterujemo. Pritisak na žene je daleko veći nego na muškarce. Zato ti to posmatraš sa strane, a ja sam na svojoj koži osetila. Muškarac koji je u tridesetim i nije oženjen je neženja, žena u tridesetim koja nije udata je baba-devojka, očajnica, usedelica (što je najgore, i žene u kasnim dvadesetim). I nijedna vrsta pritiska nije prirodna, posebno ako je reč o duboko intimnim odlukama i izborima kao što je to ovde slučaj.