Strpljen - spasen. Tako se kaže i često se dešava da baš tako i bude. Oni za koje smo mislili da pasivno stoje sa strane čekajući da se nešto dogodi neće doći do povoljnog rezultata. Ali, one za koje smo mislili da pasivno stoje sa strane, a koji zapravo sve vreme rade na sebi, pre ili kasnije očekuje boljitak. Dakle, strpljen - spasen. To je igra nerava i strpljenja. Neka vrsta probe. Period razmišljanja o tome da li se treba upuštati u određene kombinacije. Želja da se energija ne usmerava na pogrešan kolosek, već baš tamo gde je najpotrebnija. Da li vam pada na pamet još koja poslovica koja ima veze s ovom temom? U se i u svoje kljuse? Može.

Oni koji su spremni da čekaju i koji se klone ishitrenih odluka pristalice su stava da je bolje da budu tu gde jesu. Oni mudro čekaju da oluja oko njih prođe. A onda počinju da plove. Uši imaju, usta nemaju. I sve je u najboljem redu. Ne reaguju na provokacije, ne daju informacije koje ne žele da daju. Razlog leži u činjenici da se osobama s ovakvim (mudrim?) mentalnim sklopom jednostavno ne mili da osećaju posledice žurbe. Oni ne ulaze u neispitane aranžmane, retko dozvoljavaju sebi da zavise od drugih. Treba razmisliti o ovakvom konceptu življenja, prvenstveno zbog toga što nema svako od nas tu mogućnost da proguta trenutni bes i da sačeka da bura prođe. Daleko češće nam se desi da izgovorimo ili uradimo nešto zbog čega ćemo se kasnije kajati.

U suštini, uspeh na duge staze ima perspektivu samo ako smo spremni na transformaciju svoje ličnosti i na prilagođavanje, što većem delu populacije ume veoma teško da padne. Umesto da gubimo živce, bolje bi nam bilo da budemo praktični, da saberemo dva i dva, i da shvatimo da trenutno možda nema boljeg od onog što imamo, tačnije, da je u pitanju najbolja moguća opcija - koju treba zadržati.



Izvor: Krstarica