Nervozna deca se više plaše zubara

Neki mališani su na ivici suza, i počinju da se praćakaju kao ulovljene ribe čim se prvi put popnu u zubarsku stolicu. Pošto njihovo ponašanje ne može da se objasni lošim iskustvom, logično je što se nameće zaključak da im je nervozu preneo roditelj s kojim su došli u ordinaciju. Međutim, istraživači s Državnog univerziteta Severne Karoline kažu da je reč o nečem drugom. Oni tvrde da se tokom prve posete zubaru jako vrpolje i pokušavaju da pobegnu ona deca koja su i inače prilično nervozna.

Ovaj tim je snimao reakcije 46 trogodišnjaka na njihovom "debiju" kod zubnog lekara, i u isto vreme je razgovarao s majkama tih mališana, pitajući ih koliko su zabrinute zbog detetovog pregleda i da li se same boje zubara. One su popunjavale i upitnik osmišljen tako da ukaže na uobičajen nivo anksioznosti ovih devojčica i dečaka. I ispostavilo se da se dečja uzrujanost u zubarskoj ordinaciji može najbolje predvideti na osnovu njihove uznemirenosti na drugim mestima. Odnosno da na decu ne utiče raspoloženje njihovih majki, već majke postaju nervozne zbog ponašanja svojih sinova i kćeri.

Prema rečima stručnjaka iz Severne Karoline, anksioznost roditelja igra značajniju ulogu tokom kasnijih poseta zubaru. Detetovo vladanje tada zavisi i od njegovog iskustva, ali i iskustva vršnjaka i braće i sestara.
S. P

Heh... ne znam za vasa prva iskustva, ali moje je bilo porazavajuce... Keva me "navukla"... rekla da idemo kod tetke na palacinke... pomislila sam da nesto nije OK kada je promasila skretanje...
Mislim, ne znam kako ostali, ali meni je bilo jasno sta me ceka cim sam cula vrisku, ciku i zapomaganje iz ordinacije dok sam cekala sa kevom ispred... Naravno, zdusno sam se pridruzila kmecanju, a keva me je umirila tako sto je rekla da ce zubar prestati da busi cim me zaboli, a ja podignem ruku... guess what? Keva mi je "blokirala" ruke, tako da nisam mogla da ih maknem, iako sam pokusavala...
That's what I call a childhood trauma.

Za ovih 20 godina zivota jos nisam imao ozbiljnije iskustvo kod zubara, za sad mi u ustima sve radi kako valja, a ono sto sam imao prilike ici na neke sitne popravke mlecnih zuba.. neprijatno jeste...ali boze moj..

Da cuknem u drvo, ni ja... Ali, mislim da to nema veze sa nervoznijom decom, vec sa intuitivnijom!  Jednostavno, cim sam prvi put u zivotu otisla kod zubara (gore opisana situacija), nisam imala bas neku predstavu sta me ceka... Mislim, stariji burazer je vec isao, i znam da je uvek kukao kada treba da ide, a vracao se sa cokoladom od 200g (kao nagrada valjda  )...
Ali, cim sam stigla tamo, jednostavno osetis nesto... Neki predosecaj... znam da sam se zanimala gledajuci one educational plakate o zdravoj i nezdravoj hrani (znate ono, sargarepa vs. Eurokrem  ), ali cim sam videla drugu decu kako zapomagaju i izlaze iz ordinacije uplakana, saberes 2 i 2, i znas sta te ceka...

Neznam, ja nemam strah od toga. Nisam imao nekih ozbiljnih problema a uz to idem redovno na pregled posto mi je dobar drug stomatolog.

Uvek mi je bilo zanimljivo kod zubara(naročito ona sprava za punjenje čaše )