Нервирање због ситница :: Psiholog online ~ Burek savetovaliste

Нервирање због ситница

Ивана Милаковић 16.04.2008.

Уобичајена је ситуација да нас сваког дана бар нешто изнервира. Најчешће то нервирање брзо прође, ионако се радило о не претерано битној ствари. Проблем настаје онда када се баш жестоко изнервирате због нечега у суштини ситног и када се због таквих ситница нервирате стално.

Да не буде забуне, наравно да ћете се нервирати, или се осећати узрујано, због неких крупних проблема, као што су озбиљни здравствени проблеми (ваши или, некад још и теже, вама блиске особе), крупни кварови у кући (рецимо, пукне нека цев па имате поплаву у стану), велики проблеми на послу (на пример, жртва сте мобинга). Ипак, честа је појава да се људи нервирају због сасвим ситних ствари.

Конкретан пример? Рецимо, побегао вам је аутобус. То јесте незгодно, али је након 15 минута стигао други, мало сте закаснили на посао, и у суштини никаквих озбиљних последица није било. А ви се због тога нервирате, и нервирате, и неколико сати касније и даље сте изнервирани. Или, ћерка вам је јавила да јој је процурела чесма. Није никакав велики квар, доћи ће мајстор и поправити је, нема опасности да ће настати поплава или нешто слично - а опет, ви се толико узрујате да вам се чини да нећете моћи да заспите док се то не поправи, срце вам прескаче или вам желудац скаче, физички се осећате лоше...

Описана врста нервирања нарочито је честа онда кад заправо немате озбиљних проблема у животу. Јесте, има непријатности, није све идеално (а када и коме јесте?), али имате од чега да (пре)живите, нико вама драг нема неких већих проблема ма које врсте, ни вама се, као што смо рекли, ништа јако лоше не дешава. Онда вам се свака ситница која вас задеси чини као нешто јако крупно. Често је и то да до описане врсте нервирања дође онда кад одједном имате знатно више слободног времена него што сте навикли, рецимо, након што одете у пензију. Док сте ишли на посао, сваког дана сте се суочавали с крупнијим и ситнијим изазовима на које је требало одговорити, а сада свега тога одједном нема. Може парадоксално да звучи, али немање већих проблема је ситуација на коју није нимало лако навићи се - еволутивно смо "програмирани" за преживљавање "бежи или се бори" ситуација, и ако оне изостају, склони смо томе да их вештачким путем стварамо.

Шта учинити? Лако је рећи "престаните више да се нервирате због глупости", знатно је теже то и учинити. Једна ствар која помаже јесте да се упослите нечим, нађете неки додатни хоби или нешто, почнете да учите нешто ново - када сте упослени нечим и имате конкретне ствари да решавате, мање ћете измишљати проблеме тамо где их нема. А друга ствар коју можете да учините је следећа: када вас нешто наведе да се осетите баш узрујано, запитајте се хоће ли та ситуација бити решена у року од недељу дана (или и краћем), може ли да остави трајне негативне последице и колико лоше би те последице могле да буду. Једном када тако разложите проблем, ако увидите да се ради о нечему што ће овако или онако бити убрзо решено, и да и најгоре замисливе последице тога нису ништа озбиљно, лакше је смирити се - нарочито ако се у међувремену упослите нечим што ће вам скренути мисли. А можете покушати и да сами себи скренете мисли на неке лепе ствари, на нешто што вас радује.

Насмешите се!

Извор: Крстарица

А ви? Да ли дозвољавате да вас ситнице избаце из такта?
И колике су нам заправо границе толеранције према ситуацијама које су иритирајуће?