Previše obaveza, a premalo vremena da se sve izvrše. Obaveze na poslu, obaveze oko kuće (čak i ako imate kućnu pomoćnicu, malo je onih koje ne treba nadgledati, tako da opet imate obavezu), obaveze oko porodice. Pored toga, večito neki problemi. U takvoj situaciji (a skoro svima je takva svakodnevica) savršeno je normalno da ste pod stresom. A kada ste pod stresom, potpuno je očekivano i da ste neraspoloženi. Stres postaje sve manje moguće izbeći - da li to znači da ste osuđene na učestalo loše raspoloženje?

Na prvi pogled, moglo bi se reći da je tako. U tom slučaju bi se zaista svima loše pisalo. Prvi simptomi stresa su nedostatak samopouzdanja, razdražljivost, osećanje krivice, bezvoljnost, pesimizam, mrzovolja... To se s vremenom razvije u depresiju, anksioznost, može doći i do paničnih napada i drugih poremećaja raspoloženja. Sve to kao posledica lučenja hormona stresa. Ne deluje baš kao prijatna perspektiva, zar ne? Jeste, postoje neki antidepresivi koji delimično pomažu - ali ko želi da ceo život bude na lekovima, i to još onima koji samo delimično pomažu, a imaju i neprijatne neželjene efekte?

Srećom, ne mora do toga doći. Stres nije uvek moguće izbeći, ali jeste moguće promeniti način na koji reagujemo na stres. Naše misli mogu da utiču na nas - ali, kao razumna i inteligentna bića, možemo i mi da utičemo na sopstvene misli. U slučaju već postojećih izraženih problema kao što je anksioznost, pokazalo se da kognitivna bihejvioralna terapija pomaže barem isto toliko koliko i antidepresivi - a često pomaže i više.

To ne znači da je svima neophodna terapija stručnjaka, naročito ne ako do oboljenja još nije ni došlo. Moguća je i preventiva. Za početak, veoma je važno da, kada se jave prvi simptomi stresa, kao što je neraspoloženje, ta osećanja ne ignorišete, već da odmah (ako je ikako moguće) reagujete.

Za "prvu pomoć" kad osetite neraspoloženje pomaže da napravite pauzu od dvadesetak minuta i da se prošetate, po mogućnosti negde gde ima zelenila. Pored toga što zelenilo veoma prija i umiruje, lagana fizička aktivnost (šetnja) povećaće nivo serotonina, hormona sreće, i tako neutralisati dejstvo hormona stresa.

Veoma je dobro naučiti da prepoznate negativne misli čim se pojave. Očigledan primer iskrivljenog načina razmišljanja jeste brzopleto donošenje zaključaka i generalizovanje sitnih neuspeha - stvaranje uverenja da je neuspeh nešto što će vam se uvek iznova ponavljati. Taj iskrivljeni način razmišljanja je najbrži put do lošeg raspoloženja. Kada se desi da imate ovakve misli, zastanite i pažljivo razmislite da li je sve zaista tako crno.

Jedan od čestih načina za borbu s lošim raspoloženjem i stresom su različite visokokalorične grickalice, ali to je loš metod. Problem s grickalicama s visokim sadržajem šećera je to što je ta količina šećera prevelika; nakratko će vam popraviti raspoloženje, ali vrlo brzo osećaćete se još lošije nego ranije. Ako vam organizam zahteva slatko da bi vam se popravilo raspoloženje, jedna voćka (recimo, jedna sveža jabuka) je mnogo efikasnije rešenje - popraviće vam raspoloženje koliko i tabla čokolade, a neće biti kasnijeg pada.

Ukratko: da biste se izborile s hroničnim lošim raspoloženjem, ili čak i hroničnim poremećajem raspoloženja koje stres može da donese, treba da osvestite svoja osećanja (da budete svesne toga da je trenutno raspoloženje posledica pritiska pod kojim ste, a ne nešto na šta ste osuđene zauvek), da ne dopustite crnim mislima da vas okupiraju i da, za "prvu pomoć", rasteretite sebe jednom dvadesetominutnom šetnjicom ili makar svežom voćkom. Ukoliko uvek tako reagujete, promene raspoloženja koje stres izaziva neće moći da se razviju - i uspešno ćete se izboriti s jednim od najvećih "tihih ubica" današnjice.

Zaista je moguće! Srećno!