U ovoj temi bi postavio kako (ne)rade opštinski organi po Srbiji



Kragujevac: Previše "opštinara"
16. februar 2009. | 13:00 | Izvor: B92
Kragujevac -- Iako prema evropskim standardima zaposlenih u kragujevačkoj lokalnoj samoupravi ne bi trebalo da bude više od 300, sam gradonačelnik priznaje da ih ima - 750.

Broj činovnika u kragujevačkoj lokalnoj samoupravi gotovo dvostruko nadmašuje optimalni broj zaposlenih. Gradonačelnik Veroljub Stevanović za B92 kaže da ih ima više od 750, dok predstavnici opozicije tvrde da ih ima bar 850 i navode da je pravi broj “pod velom tajne”.

Stevanović kaže da će se do kraja marta znati koliko zaposlenih realno treba da imaju gradske uprave.

Prema evropskim standardima, na hiljadu stanovnika grada ili opštine trebalo bi da bude zaposlen jedan činovnik.

Prema tim merilima, Kragujevac, kao grad od 200 hiljada stanovnika, trebalo bi da ima 200 do 300 zaposlenih u lokalnoj samoupravi.

Kako B92 saznaje, u 2008. godini na određeno i neodređeno vreme bilo je angažovano 848 činovnika.

U poslednjih 10 godina, sa smenama stranaka na vlasti rastao je i broj zaposlenih.

“Zaista imamo veliki broj ljudi, negde oko 750, pa i više, a realno nam je oko 400 ljudi dovoljno da bismo mogli da funkcionišemo. Ući ćemo u racionalizaciju vrlo ozbiljno i tačno ćemo reći koliki je višak iako smo svesni da to nije popularno i da je to udar, ali smo svesni da neke stvari moramo da racionalizujemo, ali da poboljšamo i kvalitet”, kaže gradonačelnik Kragujevca Veroljub Stevanović.

“Moramo i broj zaposlenih da svedemo na pravu meru kako bi lokalna samouprava funkcionisala”, Stevanović.

Kada su demokrate 2004. godine odlazile sa vlasti, na evidenciji lokalne samouprave bilo je 610 zaposlenih, što je bila drastično veća cifra od one koje su zatekli pri preuzimanju mandata.

Sada tvrde da ne raspolažu informacijom za koliko je broj činovnika u Kragujevcu uvećan u poslednje četiri godine i zalažu se za racionalizaciju.

“Cilj programa racionalizacije je da se tim ljudima omogući da dobrovoljno napuste svoja radna mesta uz jedan vid stimulacije i to upravo onih koji imaju manji broj godina radnog staža. I to bi trebalo da budu i kadrovi koji nisu potrebni jednoj lokalnoj samoupravi, kao što su bolničari, frizeri, konfekcionari i automehaničari”, kaže Slađan Rakić, šef odborničke grupe Demokratske stranke.

Programom racionalizacije kroz otpremnine sada višku zaposlenih treba platiti da napuste svoja radna mesta.

Većina prekobrojnih u lokalnoj samoupravi zaposlena je po stranačkim linijama, tvrde predstavnici opozicionih stranaka u gradskom parlamentu.

“Ministru Lončaru dat je zvaničan izveštaj da ima 750 radnika, a to je cifra sa kojom se i danas kalkuliše, a realno ima mnogo više zaposlenih, ali je to 'pod velom tajne'. Većina ljudi zaposlena je politički. Kad uđete u gradske uprave, vidite da činovnici u kancelarijama sede jedni drugima na glavi. Međutim, cifra o kojoj se priča i nagađa je da ima više od 900 zaposlenih”, tvrdi odbornik Nove Srbije Vladan Vučićević.

Sa njim se slaže i kolega iz Srpske napredne stranke Mileta Poskurica koji procenjuje da je u gradskoj administraciji zaposleno sigurno najmanje 850 ljudi, dok ih je u javnim preduzećima oko dve hiljade.

“Činjenica da broj zaposlenih neprekidno raste objašnjava se potrebom da se namire stranački dugovi. Kad uđete nekim poslom u gradske uprave, videćete da su kancelarije pretrpane, da zaposleni jedni drugima sede u krilima, da nemaju mesta ni za stolove ni za stolice”, kaže šef odborničke grupe naprednjaka Mileta Poskurica.

Ako kragujevačka lokalna samouprava ima višak od oko 500 činovnika, a prosečna plata zaposlenih iznosi oko 35 hiljada dinara, grad bi na isplati njihovih zarada mogao da uštedi oko četiri miliona evra godišnje, što je suma koja bi omogućila finansiranje asfaltiranja oko 70 kilometara seoskih puteva.

VALJEVSKI OPŠTINARI PRETERALI SA ZARADAMA


Od svih valjevskih funkcionera, najveću platu ima predsednik opštine dr Jovan Tomić (NS) koji je u decembru primio neto zaradu od preko 92.000 dinara. Veoma lepe plate, daleko veće od valjevske prosečne neto zarade od 23.033 dinara u 2007. godini, ali i za oko 30.000 dinara manje od gradonačelnika, primaju i ostali političari u lokalnoj vlasti.


Po svoj prilici, ovako velike plate „nazidane“ su nezakonito. Naime, u poslednjem kvartalu 2007. u SO Valjevo je boravila republička budžetska inspekcija, koja je ukazala na neke nepravilnosti u poslovanju, među njima i na nezakonito povećavanje zarada zaposlenih u Opštinskoj upravi, samim tim i funkcionera.
Podaci o decembarskim zaradama valjevskih funkcionera, inače, objavljeni su u emisiji „Otvoreno“ regionalne televizije „Vujić“, a dobijeni su od opštinskog poverenika za informacije od javnog značaja. Urednik emisije VTV-a „Otvoreno“ Slobodan Raković je podatke o zaradama lokalnih funkcionera tražio još polovinom decembra, ali je na njih čekao znatno duže od 15 dana, koliko predviđa Zakon o dostupnosti informacijama od javnog značaja. Iz kancelarije opštinskog poverenika objašnjeno je da uzrok kašnjenja nije bilo „odbijanje“ funkcionera da kažu kolike su im zarade, nego činjenica da je kancelarija bila u fazi preseljenja, pa se s odgovorom kasnilo zbog montiranja opreme.
Kako bilo, predsednik opštine Tomić, hirurg u penziji i bivši poslanik u Veću građana Skupštine SRJ, koji je za gradonačelnika izabran na izborima 2004. godine, primio je u decembru nešto više od 92.000 dinara neto. Njegov zamenik Zoran Ilić (takođe iz NS) dobio je koverat sa 65.500 dinara, a načelnica Opštinske uprave Milena Pavlović (NS) 63.300 dinara. Menadžer valjevske opštine Nenad Kuzmanović (NS), koji je na tu funkciju stupio prošlog meseca, primio je prvu platu od oko 60.000 dinara.
Honorare za rad, takođe veće od prosečne plate zaposlenog Valjevca, u Privremenom organu koji obavlja poslove raspuštene SO Valjevo, prima i pet političara iz redova NS, DSS, DS i G17 plus. Predsednik prinudne uprave Željko Gavrić (DSS), zaposlen kao profesor u srednjoj Tehničkoj školi, u decembru je imao honorar od 49.000 dinara, a po 100 dinara manje primili su ostali članovi Privremenog organa. Ovo telo, inače, u decembru je zasedalo tri puta, a u januaru sednica nije bilo. Sekretar Privremenog organa, koji je stalno zaposlen, Nikola Ilić imao je platu od 61.000 dinara.


„Namlate“ do 200 evra
Više od 1.400 radnika u najvećoj firmi „Krušik“ ima prosečnu platu od 22.000 dinara. U fabrici čarapa i rublja „VaLy“, gde radi 1.300 radnika, mahom žena, prosek plate je nešto veći od 16.000 dinara, a slično je i u valjevskom „Gorenju“, gde više od 400 zaposlenih prosečno zarađuje nešto više od 200 evra. Novinari u valjevskim lokalnim medijima tokom prošle godine „tukli“ su prosečne plate ne veće od 150 evra.

Autor: P.V.
Izvor: www.blic.co.yu

Isto važi i za državne prevarante


Puna država činovnika

STEZANjE kaiša traži se od korisnika državnog budžeta, nema novca za regrese, tople obroke i veće penzije, a za to vreme državna administracija sve je veća. Od 2000. godine broj zaposlenih u državnoj upravi učetvorostručio se! Tako sada u vladi, ministarstvima, lokalnoj samoupravi i raznim državnim službama radi oko 28.000 ljudi! Po broju činovnika apsolutni smo rekorderi u regionu.
Na tekuće troškove državne administracije, plate koje finansira država, penzije i druga izdvajanja, prema gruboj računici, ove godine će iz državne kase otići oko 15 milijardi evra. Samo će plate zaposlenih u državnoj administraciji "pojesti" desetinu bruto BDP-a ili oko tri i po milijarde evra.
Ali, dok u nekim službama kadrova ima više nego stolica, u drugima vape za stručnjacima za evropske itnegracije, projekte i međunarodne ugovore. Jer, oni koji znaju da rade ovaj posao, radije odlaze u nevladin sektor i predstavništva stranih agencija i fondova. Za veću platu, naravno!
Milan Marković, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, najavio je ozbiljnu analizu strukture zaposlenih u državnoj upravi. Sa objašnjenjem da ovoliki broj činovnika nije potreban Srbiji, ali da ni linearno otpuštanje ne bi rešilo problem.
- Broj zaposlenih u organima državne uprave uvećavao se posle svake promene u organizaciji države, posebno posle prestanka postojanja državne zajednice Srbija i Crna Gora. To je osnovni razlog "širenja" državne uprave - kaže Marković za "Novosti". - Drugi razlog je postavljanje novih zahteva pred državnu upravu i potreba angažovanja novih profila, ali i činjenica da su ljudi zapošljavani i po, kako se to kaže, političkoj liniji. Sugurno je da bi državna uprava mogla da bude racionalnija, ali tome
se ne može pristupiti tako što ćemo u svakom organu otpustiti deset odsto ljudi, jer bi u nekom to dovelo do kolapsa u radu, dok bi se u nekom drugom skinula samo trećina onoga što je zaista višak.
On najavljuje analize koje će pokazati koji organi državne uprave treba da postoje, koja radna mesta unutar njih moraju da budu sistematizovana i koji broj izvršilaca u njima treba da postoji. To je, kaže, ozbiljan, zahtevan i skup posao.
- Ovaj posao zahteva značajna sredstva, političku saglasnost i stabilnost i nije ga moguće uraditi preko noći - procenjuje ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu. - Nameravamo da deo posla uradimo sami i da predložimo mere Savetu za reformu državne uprave kako bismo u narednom periodu mogli bolje da kontrolišemo zapošljavanje u sistemu državne uprave.
Marković dodaje i da njegovo ministarstvo nema mogućnosti da kontroliše, niti ima bilo kakav osnov da vrši uvid u druge organe po pitanju zapošljavanja. Organi su vrlo samostalni kada je reč o organizaciji i odnosu prema broju ljudi koje će zaposliti.
Još ranije, on je najavio da će u toku naredne četiri godine iz lokalnih samouprava otići oko 10.000 prekobrojnih. To znači da će se broj zaposlenih u opštinama i mesnim zajednicama gotovo prepoloviti. Umesto 22.000, isti posao radiće 12.000 činovnika.
A kako se kolač vlasti usitnjava, pa sve više partija dobija svoj deo, tako se povećava i broj zaposlenih u državnim službama.     

MALE PLATE ZA STRUČNE
- Visokoobrazovani ljudi koji imaju određeni broj godina staža i zvanje samostalnog savetnika, primaju platu od 55.000 dinara. Mlađi savetnik, sa fakultetskom diplomom i državnim ispitom, startuje sa 32.000 dinara A kolege iz nevladinog sektora ili privatnih firmi, sa istim zvanjima imaju znatno veće plate, kaže Milan Marković.

PODACI TAJNA
DA bi slika o glomazno državnom aparatu bila potpuna, na broj od 28.000 državnih činovnika treba dodati i zaposlene u BIA i MUP. Jer, podaci o njihovom broju nisu dostupni, jer su zaštićeni kao službena tajna. A raspadom državne zajednice 12.000 zaposlenih došlo je iz saveznih organa u institucije Srbije.

KONKURSI
DOK se sa svakom novom vladom prekobrojni uvećavaju gotovo aritmetičkom progresijom, pojedina ministarstva neprestano otvaraju konkurse za stručnjake. Jer njih, slažu se svi, manjka. Trenutno je moguće zaposliti se u ministarstvima finansija, rada i socijalne politike, ljudskih i manjinskih prava, dijaspore, državne uprave i lokalne samouprave. Kadrovi su potrebni i Republičkom zavodu za statistiku i Agenciji za energetsku efikasnost.

i jedna lepa vest za neradnike! ko ima 20 godina radnog staža dobiće milion dinara za otpremninu!!! obećanje resornog ministra!
    
Marković: Program racionalizacije
Ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Marković u Požarevcu predstavio program za racionalizaciju broja zaposlenih u lokalnim samoupravama.

On očekuje da će, uz donošenje zakona kojim će biti regulisan položaj zaposlenih u lokalnim samoupravama, u narednih pet godina biti ostvarene uštede od 42,5 milijardi dinara, a broj zaposlenih biti smanjen na nivo od 10 do 12 hiljada. Marković je najavio i promenu izbornog sistema u gradovima i opštinama.

Zaposlenima od 5 do 30 godina radnog staža biće omogućeno da uz otpremninu napuste službu u lokalnim samoupravama.

Cilj programa, koji je isključivo na dobrovoljnoj osnovi, jeste da stimuliše zaposlene sa manjim brojem godina radnog staža da odu iz lokalne samouprave i ostvare neki vid samozapošljavanja, rekao je ministar.

"Čovek sa 20 godina radnog staža će u ovom programu dobiti milion dinara otpremnine. Naš cilj je da ovim programom, koji je stimulativan, smanjimo broj zaposlenih u lokalnim samoupravama, a da to smanjivanje ne bude takvo da oni koji odlaze, odlaze protivno svojoj volji ili da ne znaju šta posle da rade", kazao je Marković.

Kada lokalna samouprava sa ministarstvom potpiše ugovor o sprovođenju ovog programa, iz njega više ne može izaći, objasnio je Marković.

Jednice lokalne samouprave nakon toga neće moći da zapošljavaju nove ljude bez saglasnosti države, a sankcije su obustava transfera u okviru celokupnog programa, što je ozbiljan udarac za svaku lokalnu samoupravu, ocenjuje on.

Osim Požarevca, Marković je juče obišao opštine Malo Crniće, Petrovac na Mlavi i Žabari, gde je uručio po dva računara za umrežavanje mesnih kancelarija.

O promeni izbornog sistema na lokalnom nivou

Marković je u Požarevcu najavio promenu izbornog sistema na lokalnom nivou.

On kaže da će država napraviti kombinaciju proporcionalnog i većinskog izbornog sistema, a građani će se na izborima izjašnjavati za predložene kandidate koji će u parlament ulaziti prema procentu dobijenih glasova.

"Izbori će biti kao većinski. Građani će glasati za ime i prezime, a stranke će morati da predlože one najbolje. Stranke neće imati pravo da nakon izbora odlučuju ko će ući u parlament, već će izborna komisija po automatizmu dodeljivati mandate prema procentu dobijenih glasova. Sve će se obračunavati kao da su bili proporcionalni izbori, ali stranke neće više raspolagati glasovima građana", objasnio je Marković.

ja kad sam poceo da radim u lokalnoj samoupravi pre 10 godina bilo je ukupno 50 radnika....danas ih ima 125
od tih 125 25 su lokalni funkcioneri cije primanje nije manje od 50.000 dinara zakljucno sa predsednikom opstine koji ima 80.000 dinara...
mozda su nekome iz velikih gradova ove cifre smesne ali za malu sredinu gde ja zivim ovo su ogromne plate...pogotovu sto ti skotovi ne rade bas nista

inace...u mooj opstini su na vlasti svi osim radikala...jedino su oni posteni a imaju i zgodnu i lep predsednicu opstinskog odbora...da ne poverujes

A jesi i ti neki visak ili sta...preko koje veze si se ti zaposlio u opstinskoj upravi...
Covek koji stalno kuka na drzavu i vlast a zivi na njihovom lebu...nije mi jasno...

Državna administracija u Srbiji

2000.godina   -  8099     zaposlenih

2004.godine   -  27613   zaposlenih

2005.godine   -  24500   zaposlenih

2006.godine   -  27394   zaposlenih

2008.godine   -  27891   zaposlenih

mozda ti zivis na drzavnom hlebu...meni ovaj posao dodje kao hobi...imam ja i druge stvari kojima se bavim jer bi crkao od gladi da cekam taj drzavni hleb

a da li sam visak....verovatno jesam jer nisam niciji partijski poslusnik...a i bas me briga,ne gine mi dobra otpremnina

Према европским стандардима ...      

Не знам конкретно када су у питању општине како би се смањење радника одразило на функционисање истих.
Али многе државне установе би биле паралисане, ако би слушали препоруке Е.У., чак сами министри из ДС-а  то тврде.
Није проблем отпустити раднике и уштедети на сиротињи, а функционере оставити да и даље музу државу и краду, користећи бројне привилегије приде.
Проблем је што је држава неспособна или неће да створи услове за рад са смањеним бројем радника и да донесе конкретне законе који ће то помоћи.
Да не причамо о условима за рад.
Значи не може и јаре и паре, Слобин систем рада, а европске препоруке о броју запослених.

Те цифре су смешне само за функционере, а за нас радничку класу из БГ то је озбиљна лова.
Ви из унутрашњости живите у заблуди да овде тече мед и млеко.
Овде маса људи ради за 18.000 до 20.000 динара , неки мање , неки мало више (мада тачније маса младих у ствари ништа и не ради).
Ни најбоља фирма у земљи Делта, неће да плати радника више од 250 евра.

Лично мислим да ће власт смањити број запослених у општинама, али не верујемда ће то бити бројка коју препоручује Е.У., већ сам рекао зашто.

Да, али Слоба није измишљао нове државне иституције, Слоба није слушао препоруке Е.У. да отвара нове пара-државне институције, што је случај са данашњом Србијом, посебно на северу државе.

Pa ti onda lepo daj otkaz i ustupi mesto nekome kome trebaju pare, kad ti vec nisu toliko bitne i kad ti je to hobi...

A sto se mene tice i drzavnog leba...ako je Henkel drzava...onda si u pravu...ali posto nije, jbg...
Ne boj se, ja svoju platu zaradjujem i placam porez na dohodak kojim finansiram budzetske korisnike npr. tebe i tvoj hobi...