Nepravilno hodanje se ispravlja s godinama

Kako vaše dete raste, tako ćete možda da primetite da se rast ne odvija u potpunosti kako bi trebalo. Kod male dece možete da uočite ravna stopala, hodanje na prstima, uvrnuta stopala, iskrivljene noge, ikserice ili okserice. Neka od ovih stanja se sama od sebe isprave tokom detetovog rasta. Druga, ipak, potraju i postanu ozbiljnija i mogu da budu vezana za neka druga stanja. O svemu tome, za „Blic“ govori dr Predrag Mugoša, fizijatar i akupresurolog.
Ravna stopala

Sva deca se rađaju sa prividno spuštenim stopalima zbog jastučeta na stopalima koje se nalazi sa donje strane i uvek daje vizuelni efekat spuštenih stopala. Daljnjim formiranjem stopala i povlačenjem jastučeta između treće i četvrte godine vidi se kakvo je stopalo zapravo. Stopalo može da bude spušteno i po uzdužnoj osovini i po poprečnoj, gde je spušten poprečni svod. Spuštanje svodova vrlo često je praćeno povlačenjem stopala prema unutra i ta pojava se zove pes piano valgi. Isto tako, postoji i hodanje na spoljašnjoj strani koje je znatno ređe, kada dete hoda na spoljašnjoj ivici stopala, što se zove pes talo varus. Vežbe koje se rade najmanje dve do tri godine posebno zahtevaju stopala koja idu na unutra i spuštena su. Osim vežbi, u zavisnosti od stepena deformacije, potrebno je izvršiti i pasivnu korekciju stopala ulošcima koji podižu unutrašnji rub stopala ili cipelama koje sadrže takve uloške, a imaju i Tomasovu petu.

Hodanje na prstima

Hodanje na prstima je uobičajeno među malom decom koja uče da hodaju, posebno tokom njihove druge godine života. Obično ovo stanje nestane do kraja druge godine, iako se kod neke dece zadrži duže. Povremeno hodanje na prstima na mahove ne bi trebalo da vas zabrinjava. Ali, ortoped ili fizijatar bi trebalo da pregleda decu koja skoro uvek hodaju na prstima i tako nastave da hodaju i nakon druge godine. Uporno hodanje na prstima kod starije dece ili hodanje na prstima samo jedne noge ali ne i druge, može da upućuje na neka druga stanja, kao što su moždana paraliza ili drugi problemi sa dečijim nervnim sistemom. Kontinuirano hodanje na prstima kod inače zdrave dece, povremeno zahteva tretman, kao što je stavljanje stopala i gležnja u gips na nekih šest nedelja da bi se pomoglo mišićima lista noge da se istegnu.


Uvrnuta stopala Golubija stopala ili uvrnuta stopala prema unutra su još jedan od načina na koji noge i stopala mogu da budu postavljeni. Bebe mogu da imaju prirodno okrenuta stopala prema unutra i to od osam do 15 meseci, kada počnu da se dižu na noge. Nikada nije dokazano da posebne cipele i ortopedski ulošci ubrzavaju prirodan i spor proces poboljšanja ovog stanja. Lečenje golubijih stopala skoro nikada nije potrebno. Obično je potrebno kada dolazi do ponovljenog okretanja kukova prema unutra. Ovo stanje čak i ne ometa hodanje, trčanje ili bavljenje sportskim aktivnostima i prolazi samo od sebe kako deca izrastaju u tinejdžere i razvijaju bolju mišićnu kontrolu i koordinaciju.


Okserice

Krive noge ili okserice, preterano ispupčenje dela noge od kolena prema dole, može da bude nasledno. Obično se viđa kod beba i u mnogo slučajeva ispravlja se samo od sebe kako dete raste. Ako dete ima okserice i nakon druge godine života ili ako je samo jedna noga kriva, a druga nije, to može da bude znak većeg problema kao što su rahitis ili Blountova bolest.

Ikserice

Kod većine dece postoji umerena sklonost ka iksericama između četvrte i šeste godine, kada telo prolazi kroz prirodan proces poravnavanja. Lečenje skoro nikada nije potrebno, s obzirom na to da se noge same od sebe isprave. Lečenje može da bude potrebno u pojedinačnim slučajevima kod vrlo izraženih ikserica ili ako je koleno jedne noge mnogo više okrenuto na unutra, nego drugo. Problem iks nogu posebno se loše odražava na pravilan rast i razvoj kičmenog stuba. Zato je neophodno da deca koja imaju problem supštenih i deformisanih stopala ili kolena u iks ili oks rade vežbe za kičmeni stub da bi sprečila pojavu deformacije (skolioza skifoza).

Biljana Tasić

Izvor: Blic