Okupatori u stomaku

Uzroci i lečenje stomačnih tegoba

Glavni uzroci stomačnih tegoba na letovanju su premor kao posledica stresa i putovanja, promena klime, ali i infekcije. Proliv posle dužeg putovanja je posledica vode ili hrane zagađene mikroorganizmima. Ovi nepoželjni okupatori naših stomaka uspevaju da savladaju lokalne odbrambene mehanizme u crevima i izazovu proliv. Među njih spadaju različite vrste bakterija, virusa i parazita. Koje su najčešće bakterije ili virusi koje dovode do infekcija digestivnog trakta?
Enterotoksigena Escherichia coli (ETEC) je gram negativna bakterija koja, kao posledica fekalnog zagađenja, najčešće može da se pojavi u vodi. Ona ima sposobnost da se prilepi za površinu crevne sluzokože, oslobađa toksin koji dovodi do proliva i abdominalnih grčeva.
U ostalim slučejevima naješći bakterijski uzročnici su Schigella., Campylobacter , Salmonella i enteroinvazivna E. coli(EIEC).

A, kada je reč o virusima stomačne tegobe najčešće prouzrokuju Norwalk i Rotavirusi . Giardia i Enamoeba su protozoe koje neretko mogu da izazovu ove probleme. Postoji dugačak spisak ostalih, nekada vrlo ozbiljnih mikroorganizama, koji su na sreću mnogo ređi uzročnici proliva, ali u zemljama u koje najčešće putujemo njih, na sreću, nema.

Deca do dve godine spadaju u najugroženiju grupu. Pre svega zbog nedostatka imuniteta, ali i njihove sklonosti da stavljaju ruke i razne predmete u usta. Mladi su, takođe, često na meti mikroorganizama jer kad se otisnu u letnju avanturu nedovoljno spavaju i ne obraćaju pažnju na izbor hrane. Povećan rizik da obole od stomačnih tegoba imaju i svi oni sa slabijim imunim sistemom, bilo da je urođen ili stečen, kao i hronični bolesnici. Pacijenti koji uzimaju antiulkusnu terapiju, antacide, H2 blokatore ili koriste protonske pumpe spadaju u rizičnu grupu. U njihovom slučaju smanjuje se lučenje želudačne kiseline što značajno slabi otpornost organizma na bakterije unete hranom. Jer, ta kiselina “stoji” u prvoj liniji odbrane od patogenih bakterija i, ako se unesu manje količine mikroorganizama, uspeva da ih uništi i zaštiti nas od infekcije.
Kako se leči putnička dijareja?
Neophodno je da se uzima što više tečnosti da bi se izbegla dehidratacija, a korisni su i pomoćni medicinski preparati, dok u nekim slučajevima i samo na preporuku lekara antibiotska terapija ili primena intravenskih rastvora - infuzija u zdravstvenim ustanovama. Pored toga nemojte da jedete nekoliko sati, što će da odmori stomak. Često uzimajte male gutljaje prokuvane vode ili tečnosti za rehidraciju i male količine slanih krekera. Po mogućnosti pijte rastvore za rehidraciju napravljene po preporuci Svetske zdravstvene organizacije (sadrže određene koncentracije elektrolita i šećera) a mogu da se kupe u svim bolje snabdevenim apotekama. U slučaju da su vam ovi preparati nedostupni možete sami da pripremite rastvor za oralnu rehidraciju.


* U 1 litar flaširane ili prokuvane vode rastvorite 1/2 kafene kašičice soli, 1/2 kašičice sode bikarbone i 3 kašike šećera.
Kad vam bude bolje počnite normalnu ishranu krekerima, pirinčem, dvopekom, bananama i slanim instant supama. Kada simptomi proliva nestanu možete se postepeno vratiti normalnoj hrani.

Pomenuti preparati za rehidraciju mogu da pomognu da ublažite tegobe, smanjite broj stolica i skratite trajanje bolesti, međutim, ako se pojave ozbiljni simptomi kao što su visoka temperatura, jaki stomačni bolovi ili krvave stolice neophodna je lekarska pomoć, detaljnije analize i antibiotska terapija.

Nešto bez čega ne bi trebalo da krenete na put su probiotici. Oni su potpuno prirodni, netoksični i izuzetno korisni preparati u tretmanu ovih poremećaja. Reč je o korisnim bakterijama koje se inače nalaze u crevima, a čiji se broj u slučaju crevne infekcije značajno smanjuje. Ovi preparati normalizuju mikrobiološki balans, omogućavaju brz oporavak. Njihova primena dovodi do brzog obnavljanja oštećene crevne flore, svojim prisustvom potiskuju patogene bakterije i jačaju lokalni sluznički imunitet. Vreme trajanja bolesti se smanjuje a simptomi su blaži. Probiotici mogu biti korisni i u preventivnom smislu.

Jedan od najboljih preparata koji mogu da se nađu na našem tržištu su kapsule “Probiotic” koje proizvodi firma “Ivančić i sinovi”. Prednost ovog preparata u odnosu na druge je što sadrži više probiotičkih kultura i što se uzima samo jedna kapsula dnevno.

Preparati bizmuta, kao što je bizmut subsalicilat, imaju efekta i u prevenciji i u lečenju putničke dijareje, ali bi trebalo da se ima na umu da u slučaju dužeg korišćenja “boje” jezik, ali i stolicu u crno, i ne bi trebalo da se daju trudnicama.

Lekovi koji ublažavaju dijareju, kao što je loperamid, smanjuju broj stolica, grčeve i normalizuju peristaltiku, međutim, ne mogu da se koriste kao prevencija jer mogu da dovedu do opstipacije. Ti lekovi ubrzavaju privremeni oporavak, smanjuju spazme mišića u digestivnom traktu, usporavaju tranzit crevnog sadržaja i na taj način obezbeđuju bolju absorpciju prvenstveno vode i elektrolita. Ipak, ne preporučuju se deci, u slučaju težih simptoma, a mogu i da deluju nepovoljno jer usporavaju “čišćenje “ organizma od infektivnog agensa.

U slučaju da bolujete od dijabetesa, srčanih bolesti, bubrega, jetre, creva ili nekog drugog ozbiljnijeg hroničnog oboljenja, ili putujete sa detetom mlađim od deset godina potražite savet od lekara koji će da odredi lekove koje možete da ponesete na put. Neophodno je da znate i da dehidratacija prouzrokovana dijarejom utiče na efekte lekova koje uzimate iz drugih medicinskih razloga.

SAVETI

Voda

Ne koristite:
- vodu iz slavine za piće ili pranje zuba
- led u napicima koji je pripemljen od vode iz slavine
- sokove razrešene sa vodom iz slavine
- vodu za kupanje Ne kupajte se u kontaminiranoj vodi
Koristite:
- samo prokuvanu vodu (5-10 minuta) ako nemate flaširanu
- tečnosti u originalnim pakovanjima (konzerve, flaše...)
- flaširanu vodu za pranje zuba
- flaširanu ili prokuvanu vodu kad pripremate mleko za bebu
- pasterizovano mleko
- gazirane napitke koji su najčešće bezbedni
- tople napitke kao što su kafa ili čaj, ako su servirani vreli


Hrana

Ne jedite:
- sveže voće i povrće dok ga ne oljuštite
- sveže lisnato povrće kao što su zelena salata, spanać ili kupus
- sveže ili nedovoljno pečeno meso
- mlečne proizvode koji se ne čuvaju u rashladnim uređajima
- izbegavajte školjke
- hranu kod uličnih prodavaca
- sosove i majonez
Jedite:
- dobro skuvanu hranu (ali i ona ako duže stoji može da postane rekontaminirana)
- suvu hranu (na primer hleb)
- voće kao što su banane ili citrusi koje možete sami da oljuštite

Higijena

Što češće:
- perite ruke
- pazite da deca ne diraju i ne stavljaju u usta moguće izvore zaraze
- proveravajte čistoću pribora za jelo i tanjira

Izvor