Osećanja kao što su potištenost, tuga, nervoza, iscrpljenost i umor nisu strana nijednom čoveku. I potpuno je normalno da se svaki čovek ponekad tako oseća. Pa ipak, ako ovo stanje traje više od nekoliko dana, to može da bude prvi simptom depresije.


Depresija će, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, do 2020. godine postati vodeći uzrok smrti i onesposobljenosti u ženskoj populaciji, a posle kardiovaskularnih oboljenja drugi uzrok smrti u celokupnoj populaciji.
Čak 450 miliona ljudi u svetu boluje od depresije, a više od dve trećine samoubistava izvrše osobe koje se nalaze u teškoj depresiji - objašnjava za „Blic“ prof. dr Miroslava Jašović-Gašić, direktorka Klinike za psihijatriju Kliničkog Centra Srbije.
Rezultati sprovedenih istraživanja pokazuju da u Srbiji minimum 250.000 ljudi ima neki od simptoma depresije: neraspoloženje koje traje nedeljama i mesecima, nemogućnost odlaska na posao i obavljanje osnovnih dnevnih aktivnosti, nedostatak sna, povremeni ili stalni strah - dodaje ona.

Duboka tuga i beznađe
Kao niz psihofizičkih poremećaja depresija je stanje koje karakteriše poremećaj raspoloženja. Potištenost, tuga, nervoza, iscrpljenost i umor, svaki čovek se ponekad ovako oseća, ali ovakvo raspoloženje prođe za nekoliko dana. Depresija je mnogo više od žalosti i očaja, ona traje najmanje nedelju dana i potpuno preuzima kontrolu nad životom. Utučenost je prisutna većinu vremena, a sve stvari koje su obično podizale raspoloženje više nemaju pozitivan uticaj. Kod čoveka koji pati od depresije može se promeniti način razmišljanja. Svet se vidi drugačije, obično u negativnom svetlu, utiče na porodični i profesionalni život, tako da može da prouzrokuje socijalnu izolaciju. Može da se krije iza osećaja iscrpljenosti, a često je maskirana drugim smetnjama, kao što 1 hronična anksioznost ili poremećaj u ishrani.

Stres i samoća glavni uzroci
Depresivno stanje se može javiti usled samoće, teške bolesti, nakon gubitka drage osobe, teških uslova života, smanjenog kretanja, a takođe može biti posledica genetskog nasleđa. Neke teorije takođe kažu da depresija može da se javi i kod preosetljivih osoba koje se usled velikog stresa jednostavno slome iznutra.
Kako tačno nastaje nauka do danas nije uspela da objasni. Prema najnovijim teorijama, smatra se da je pojava depresije povezana sa smanjenjem aktivnosti nekih neurotransmitera, serotonina, noradrenalina i dopamina koji imaju prirodnu antidepresivnu funkciju. Drugi bitan faktor za nastanak depresije je prekomerno lučenje stresnih hormona, poput kortizola. Izloženost hroničnom stresu menja funkciju mozga, tako da se mnoge depresije mogu objasniti akumulacijom štetnog delovanja stresa.

Lečenje
Prvi korak u lečenju depresije je pravilno postavljanje dijagnoze. Dijagnozu depresije nije teško postaviti, jer se vrlo jednostavno na osnovu razgovora sa pacijentom može proveriti koje simptome ima i koliko dugo. Uzalud je očekivati da će depresija sama proći snagom volje i pozitivnim razmišljanjem. To se događa retko, jer upravo su volja i optimizam nestali kod bolesnika, a on je nemoćan da ih povrati. Najvažnije je da se pacijent na vreme javi lekaru opšte prakse, koji će proceniti da li je potrebno konsultovanje sa psihijatrom i koja će se terapija primeniti - da li antidepresivi, psihoterapija ili oba pristupa. Za lečenje depresije koriste se antidepresivi nove generacije, među kojima je „citalopram“, lek sa kojim je lečenje depresije postalo uspešnije, jednostavnije i sa manje rizika.
Pored ovoga, veoma je važno i da osoba koja boluje od depresije promeni i način ishrane. Naime, tokom ove bolesti veoma je bitno da uzima namirnice koje podstiču lučenje serotonina.
Poslednja, ali ne i manje važna stvar je da se obolelom pruži dosta pažnje, ljubavi i podrške kako bi se izlečio i izašao iz mraka koji ga okružuje.


Osnovni simptomi 
- nedostatak životne radosti, intenzivna tuga, samosažaljenje, napadi plača
- strah, nemir, zabrinutost, strepnja
- osetljivost ranjivost, razdražljivost
- usamljenost, bezvoljnost
- oslabljena koncentracija i poremećaj pamćenja
- nesanica ili velika potreba za snom
- umor, iscrpljenost, manjak energije
- značajno smanjen ili povećan apetit
- somatski bolovi koji nemaju fizičke uzroke
- želja i razmišljanje o smrti ili planiranje samoubistva



Izvor: Blic

"Samoća je predivna, samo trebaš imati nekoga da ti to kaže." - Balzak

Ja volim povremeno da se osamim, da sredim misli.
I čudna je ta igra sa samoćom pomalo... postoje osobe u mom životu za koje ponekad jedva čekam da ih se rešim jer počnu da me guše (u pozitivnom nekako), ali čim mi okrenu leđa, nedostaju mi i počnem da ih dozivam... čuju me, vrate se i zagrle me...  i onda kad me puste razmišljam kako opet da ih oteram, i tako sve iz početka. 

Edit:
Btw, nije isto samoća odnosno osamiti se i biti usamljen. Barem meni.
Po meni  je "osamiti se" predstavlja naći malo svog mira na neko privremeno vreme i "oterati" neke ljude koji se kasnije vrate... biti usamljen - kad nema nikoga da se vrati jer prethodno niste imali nikoga ni da "oterate".

Jedan od najjacih strahova je upravo strah da cemo ostati sami...
Narocito kod zena ... (  )

“Cijenjena prijateljice,
Pitas me, gospodarice moja, da li sam u mislima, u srcu i duhom sam. Kako da ti odgovorim? Cini mi se da moja samoca nije izrazenija niti veca od samoce drugih ljudi. Svi smo mi sami. Svi smo mi zagonetka. Svi smo mi pokriveni hiljadu i jednom koprenom i kakva je razlika izmedju dva usamljenika, osim sto jedan govori o svojoj samoci, a drugi uvijek cuti?
Ne znam, gospodarice moja, da li je moja samoca, zajedno sa tugom koju nosi, ispoljavanje “ponora nekih mojih unutrasnjih stanja” ili dokaz nepostojanja licnosti u ovom bicu koje zovem “JA”. Ne, ne znam. Ali, ako je samoca adresa slabosti, zasigurno, najslabiji sam covjek.
… Moja gospodarica zna da je nasa zelja da u case drugih uspemo sadrzaj naseg duha nemjerljivo jaca od zelje da zedj utolimo onim sto nam drugi izlivaju u case. U tom svojstvu ponekad ima sujete ali je prirodno.
… Ljudi su , i ja medju njima, skloni dimu i pepelu.Vatre se boje, jer zasljepljuje vid i opece prste. Ljudi se, i ja medju njima, prihvataju istrazivanjem nabora na ljusci. Jezgro ne diraju, jer je izvan domasaja.
A jezgro se moze vidjeti tek kada se razbije ljuska. Nije lako da covjek iskida srce kako bi ljudi vidjeli sta je u njemu.To je samoca, gospodarice moja, to je tuga….”

(dio pisma koje je Halil Dzubran pisao Mej Zijadi, zeni koju nikada nije vidio ni upoznao, i sa kojom je obavljao “duhovnu razmjenu” pismima koja su pisali jedno drugom 20 godina…..)

Simptom samoće je usamljenost... ajde!



sjajan tekst.

Samo ja ipak mislim da je čovek previše društveno snalažljivo biće. I ako nema sa kim da se druži, družiće se sam sa sobom. 

Problem se javlja ako je neko ceo život proveo sa drugim ljudima i odjednom ostane sam bez ikoga. To je bolno... Skoro na nivou najgoreg fizičkog bola, jer se neretko javlja i želja za oduzimanjem sopstvenog života. 

Ja sam u depresiji kad ne radim tj kad nemam obavezu .Jednom nisam 4 meseca radila i jako sam bila nervozna,agresivna i pratio me osecaj nekorisnosti.
Kada mi je umro otac ,nisam htela da uzmem slobodne dane i isplacem se ko covek ,razmisljam -sta ima da sedim kuci ,gledam njegovu sliku i samo placem ,idem da radim i ne mislim na to .Nakon nekog vremena sav taj bol mi se nakupio i poceli su problemi sa disanjem tj nedostatkom vazduha .Dok se nisam posteno isplakala i posvetila svom bolu ,od kojeg sam bezala ,nije mi bilo bolje .Dakle ,moramo sebi priznati da smo ljudi od krvi i mesa ,a ne Bogovi ,da imamao emocije i da treba da ih pustimo da odrade svoje .
Kad samo pomislim koliko sam skupljala u sebi svega sto mi ruzno desilo i pravila se hladna i jaka ,dobro sad i ikako funkcionisem .