nikad nisam bila optimista. nekako mi lakše da se prijatno iznenadim. e sad,ne mogu da ne poreknem značaj stava i neke sile koja nas gura naprijed. kad god sam jasno rekla da nešto želim i da će nešto da se riješi,vjerovala sam u to i dalo mi je snagu. čemu sve ako nemamo nadu u bolje sjutra,makar samo sjutra?
i kad je sve loše,valja imati neku unutrašnju snagu,vjeru u oporavak koja će nas voditi dalje.
toliko je problema,samo treba vjerovati da postoji rješenje i znati da se nosimo sa činjenicom da je nešto najbolje ne dirati i da mu nema popravke,a to se uči

Video sam dosta neopravdanih optimista za života. Njihov problem je što svi mahom pate od kompleksa više vrednosti, koji u javnosti odaje utisak da su srećni non stop, zadovoljni životom, i imaju potpunu samouverenost. Isitna je pak, bolna i mračna. Gomila njih se na kraju dana jada što je nekima bolje, kako im nešto tokom dana nije pošlo za rukom. Otprilike kao automobil bez amortizera.

Ima i onih kojima ništa ne narušava dan, ali ja duboko u sebi verujem da ti ljudi zapravo nisu normalni, jer su u nemogućnosti da vide realnu sliku života.

Neopravdan optimizam, u oba slučaja, je poguban na duge staze, jer ili nisi normalan ili si i sam svestan da u životu stvari treba gledati realno, i ponašati se u skladu sa time.

poenta je u tome kako ko gleda na uspeh. Za nekoga je uspeh da jednom u zivotu postigne nesto i onda do kraja zivota vise nista, a za drugog da citavog zivota po malo pomera neku granicu uspeha i uvek bude uspesan u necemu. Ima ljudi koji uspehom smatraju to sto su zivi, ima onih kojima uspeh ne znaci nista, kojima je lepo u svojoj sobi sa knjigama.

Jedno je sigurno, ne mozes biti uspesan na svim poljima. To ne postoji i sto pre covek to proguta i svari, to ce mu zivot biti laksi i lepsi.

 

E sad:

Optimizam je dobar ukoliko je baziran na realnosti. Poznajes sebe, svoje ciljeve i svoje domete i ne bi trebalo biti problema. Medjutim, vecina ljudi postavlja svoje ciljeve nerealno pa se tako i dogadjaju velika razocarenja. Resenje je upoznati bolje sebe. Ukoliko to ucinimo znacemo bolje nase ciljeve i domete pa cemo mozda tako i doci do istih

Optimizam  nikad nije baziran na realnosti.....zbog toga se i zove optimizam....

Pa ako kazem da cu u dogledno vreme zavrsiti nesto a baziram se na realnim cinjenicama onda jeste. Jos uvek se nije desilo tako da sam optimista da ce se desiti 

To je onda realizam u optimizmu....stvar rezije....

Nisam  optimista, previše sam realna da bih to bila. Obzirom da stvarnost nije ružičasta, ne mogu biti optimista, sve i da to želim.  Osim toga, optimisti  imaju veće šanse za razočarenja i veće šanse da ispadnu budale.

Imao jedan čovek dva sina, optimistu i pesimistu. Jednog dana došlo mu preko glave optimistin optimizam, i pesimistin pesimizam, te on kupi gomilu igračaka namenjenih pesimisti i konjsku balegu namenjenu optimisti. Stavi pesimisti igračke u sobu, a balegu u gepek od auta. Malo kasnije dođe kod pesimiste u sobu i vidi ga kako plače.
"Šta je sad?" pita otac
Dečak kroz plač odgovara"Tata, tata, plašim se da slomim ove igračke"
Otac zatim otrča do garaže i zateče optimistu kako sav srećan kopa po balegi i "roni po njoj"
"Šta je ovo, za ime sveta?" upita Otac
"Tata, pokušavam da nađem u ovoj balezi - ponija"

Tim vicem ja sumiram Pesimizam i Optimizam.

realno, igračke se mogu slomiti, a ponija u balezi nema