Крстарица Китаками (јап:北上 軽巡洋艦) је била јапанска лака крстарица класе Кума, и активно је учествовала у Другом светском рату. Једна је од ретхих јапанских бродова, који су дочекали крај рата на површини воде. Име је добила по реци Китаками, која протиче кроз префектуру Ивате, Јапан

 Позадина 

Китаками је била трећи од пет бродова серије јапанских лаких крстарица класе Кума. Као и остали бродови ове класе, она је требало да служи као брзи извиђачки брод, или командни брод флотила разарача и подморница.

 

Рани период 

Крстарица Китаками је грађена у бродоградилишту Сасебо, Нагасаки, и комплетирана је 15. априла 1920. године. Убрзо по завршетку градње, она одлази у базу Макунг, Пескадорска острва, одакле учествује у заштити јапснских искрцавања на обале централне Кине, током Другог Кинеско-Јапанског рата.

Дана, 25. августа 1941. године, Китаками се враћа у Сасебо, ради преправке у „торпедну крстарицу“, са десет четвороцевних торпедних апарата Тип-92, за торпеда великог домета Тип-93. Јапанци су планирали да оформе специјалне „Ноћне ударне снаге“, које су требале да чине торпедне крстарице. Преправка је завршена 30. септембра 1941. године, након чега је Китаками увштена у 9. дивизију крстарица контра-адмирала Фукуђи Кишиа, из сатава Прве флоте.

Рана фаза Пацифичког рата 

У време напада на Перл Харбур, Китаками је ескортовала јапанске бојне бродове од Хаширађиме до острва Бонин, а затим се враћа у Јапан.

Од јануара до маја 1942. године, крстарица Китаками изводи тренажне пловидбе по домаћим водама. За време битке за Мидвеј, Китаками и крстарица Ои су део снага, које изводе напад на Алеутска острва.

Брзи трупни транспорти 

Од августа до септембра 1942. године, крстарице Китаками и Ои су преправљене у брзе транспортне бродове. Од њихових десет четвороцевних торпедних апарата, одстрањена су четири (остало је 24 торпедних цеви). На њима су постављена по два „Daihatsu“ транспортна чамца, и по два троцевна против-авионска топа од 25 mm. Такође су на крми постављене и шине за дубинске бомбе. Након конверзације, Китаками и Ои укрцавају 4. Маизуру специјалну морнаричку десантну јединицу, коју превозе до атола Трук, Каролинска острва, и острва Шортленд, Соломонова острва.

Јапанска 9. дивизија крстарица је расформирана 21. новембра 1942. године, након чега је Китаками уврштена директно у Комбиновану флоту. До краја новембра, она транспортује трупе из Маниле, Лузон, до Рабаула, Нова Британија, а затим се крајем године враћа у Сасебо.

Јануара 1943. године, Китаками је уврштена у заштиту за појачања јапанских снага на Новој Гвинеји, и ескортује конвој који је превозио 20. јапанску пешадијску дивизију од Пусана - Кореја, преко базе Палау, до Вевака - Нова Гвинеја. Фебруара, Китаками ескортује конвој који је превозио 41. јапанску пешадијску дивизију, од Цингтаоа - Кина, до Вевака, опет преко базе Палау.

Дана, 15. марта 1943. године, Китаками је уврштена у састав 16. дивизије крстарица, флоте југозападне области, адмирала Такасуа, као стражарски брод, и базира у Сарабаји – Јава. Она ескортује три конвоја током априла и маја, од Сарабаје до Каимана - Нова Гвинеја.

Крстарице Китаками, Ои, Кину и Кума, су 23. јуна 1943. године нападнуте у близини Макасара од америчких бомбардера Б-24 Либератор из 319. ескадриле, 5. ваздушне армије. Ниједна крстарица није директно погођена, али су неке претрпеле лакша оштећења од бомби које су пале у њиховој непосредној близини.

Након ремонта у бази Сингапур, августа 1943. године, Китаками почетком септембра ескортује трупни конвој из Сингапура за Никобарска острва, а почетком октобра ескортује два конвоја до Порт Блера, Андаманска острва.

Почетком јануара 1944. године, Китаками ескортује нови конвој до Порт Блера. У повратку, док је пролазила кроз пролаз Малака, југозападно од Пенанга – Малаја, 27. јануара 1944. године, Китаками је погођена са два торпеда, која су испаљена са британске подморнице Темплар. Крстарица Кину одвлачи крстарицу Китаками у залив Ангса – Малаја, ради најпотребнијег ремонта, а одатле се пребацује фебруара у базу Сингапур, где је урађен комплетан ремонт, који је завршен 21. јуна 1944. године. Међутим, након што је напустила Сингапур, ескортујући танкер Кјокуто Мару, у крстарицу Китаками почиње лагано да продире морска вода. Због тога, она остаје у бази Кавите - Филипини, од 12. до 26. јула 1944. године, где је урађен краћи ремонт. Упркос овом додатном ремонту, у крстарицу Китаками и даље наставља да продире морска вода, те је она била приниђена да оде у бродоградилиште Сасебо, Јапан.

Носач живих торпеда „Каитен“ 

Од 14. августа 1944. године, Китаками се налазила у бази Сасебо, ради ремонта и преправке у носач „Каитен“ живих торпеда, са капацитетом од 8 торпеда. Један 20-тонски кран, који је скинут са носача хидроавиона Читосе, је постављен, како би торпеда могла да се подигну или спусте у воду. Крма је била преправљена у известну настрешницу са стрмим странама. Крмене турбине су уклоњене, и тај простор је употребљен за држање резервних делова и ремонтне опреме. Уклањањем ових турбина, смањена је брзина брода од 36 на 23 чвора. Сви топови главне артљерије су одстрањени са крстарице Китаками, а постављен је један двоцевни топ од 127 mm. Број против-авионских топова од 25 mm је повећан на 67 цеви (12x3 и 31x1). Такође су постављена два радара за ваздушно осматрање Тип-13, као и један за површинско осматрање Тип-22. Два шинска лансера за дубинске бомбе су постављена на крми, као и два бацача дубинских бомби. Преправка је завршена 20. јануара 1945. године, и Китаками је укључена директно у Комбиновану флоту.

Дана, 19. марта 1945. године, америчка оперативна ескадра ТФ-58, у чијем саставу су се налазили носачи авиона Есекс, Интрепид, Хорнет, Весп, Хенкок, Бенингтон и Бело Вуд, изводи први ваздушни препад на базу Куре. Више од 240 америчких авиона (СБ2Ц Хелдаивер, Ф4У Корсер и Ф6ф Хелкет), је напало бојне бродове Хјуга, Исе, Јамато и Харуна, носаче авиона Амаги, Кацураги, Рјухо и Каијо, и остале јапанске ратне бродове. Китаками пролази без оштећења.

Јула 1945. године, на крстарици Китаками су постављена још 27 једноцевна против-авионска топа од 25 mm. Међутим, 24. јула 1945. године, око 200 америчких авиона са носача авиона из оперативне ескадре ТФ-38; Есекс, Таикондерога, Рендолф, Хенкок, Батан и Монтреј, изводи нови напад на базу Куре. Овог пута, крстарица Китаками је претрпела оштећења, а 32 члана њене посаде је погинуло.

Након рата

Након предаје Јапана 2. септембра 1945. године, Китаками је пребачена у базу Кагошима и укључена је у службу за повратак јапанских вијника у домовину. Она је коришћена у својству брода радионице, за бродове који су превозили јапанске војнике назад у Јапан.

Крстарица Китами је официјално обрисана из списка јапанске флоте 30. новембра 1945. године, а сесечена је у бази Нанао, префектура Ишикава, Јапан, у периоду од 10. августа 1946. до 31. марта 1947. године.

Листа Капетана 

    * Капетан Теиђи Сакамото – 15. април 1921. – 15. март 1922.
    * Капетан Мусаши Јамазаки - 15. март 1922. – 1. децембар 1922.
    * Капетан Рицуто Такахаши – 1. децембар 1922. – 1. децембар 1923.
    * Капетан Того Кавано – 1. децембар 1923. – 1. новембар 1924.
    * Капетан Макото Јошикава – 1. новембар 1924. – 4. децембар 1928.
    * Капетан Шосуке Шимомура – 4. децембар 1928. – 5. октобар 1929.
    * Капетан Наохико Саито – 5. октобар 1929. – 5. децембар 1929.
    * Капетан Барон Минору Сонода – 5. децембар 1929. – 1. децембар 1930.
    * Капетан Рокуро Хорие – 1. децембар 1930. – 14. новембар 1931.
    * Капетан Ђиничи Кусака – 14. новембар 1931. – 1. децембар 1932.
    * Капетан Барон Томошиге Самеђима – 1. децембар 1932. – 14. март 1934.
    * Капетан Мориђи Такеда – 14. март 1934. – 15. новембар 1934.
    * Капетан Јасуо Иноуе – 15. новембар 1934. – 10. октобар 1935.
    * Капетан Мицухару Мацујама – 10. октобар 1935. – 1. децембар 1937.
    * Капетан Хађиме Хориучи – 1. децембар 1937. – 15. децембар 1938.
    * Капетан Масао Уено – 15. децембар 1938. – 19. октобар 1940.
    * Капетан Шигејасу Нишиока – 19. октобар 1940. – 1. новембар 1940.
    * Капетан Шунсаку Набешима – 1. новембар 1940. – 1. септембар 1941.
    * Капетан Цутау Араки – 1. септембар 1941. – 28. новембар 1941.
    * Капетан Саиђи Норимицу – 28. новембар 1941. – 5. септембар 1942.
    * Капетан Нобумичи Цуруока – 5. септембар 1942. – 17. мај 1943.
    * Капетан Томекичи Номура – 17. мај 1943. – 2. новембар 1943.
    * Капетан Ђо Танака - 2. новембар 1943. – 10. јун 1944.
    * Капетан Сабуро Касе – 10. јун 1944. – 29. август 1944.
    * Капетан Масамото Шимизу – 29. август 1944. – 1. децембар 1944.
    * Капетан Кунизо Канаока – 1. децембар 1944. – 15. август 1945.

Белешке 

   1. ^ Лекроис, Japanese Cruisers, с. 794.

 

Књиге 
    * Браун, Дејвид (1990). Warship Losses of World War Two. Naval Institute Press. ISBN 1-55750-914-X.
    * D'Albas, Andrieu (1965). Death of a Navy: Japanese Naval Action in World War II. Devin-Adair Pub. ISBN 0-8159-5302-X.
    * Дул, Пол С. (1978). A Battle History of the Imperial Japanese Navy, 1941-1945. Naval Institute Press. ISBN 0-87021-097-1.
    * Ивенс, Дејвид (1979). Kaigun: Strategy, Tactics, and Technology in the Imperial Japanese Navy, 1887-1941. Naval Institute Press. ISBN 0-87021-192-7.
    * Ховарт, Стивен (1983). The Fighting Ships of the Rising Sun: The drama of the Imperial Japanese Navy, 1895-1945. Atheneum. ISBN 0-68911-402-8.
    * Јенцура, Хансгеорг (1976). Warships of the Imperial Japanese Navy, 1869-1945. Naval Institute Press. ISBN 0-87021-893-X.
    * Лекроис, Ерик; Линтон Велс (1997). Japanese Cruisers of the Pacific War. Naval Institute Press. ISBN 0-87021-311-3.
    * Вајтли, М.Џ. (1995). Cruisers of World War Two: An International Encyclopedia. Naval Institute Press. ISBN 1-55750-141-6.


Izvor: Wikipedia

Steta sto je nisu sacuvali.