Neobičan hobi inženjera elektronike Ivana Juškovića
Samostalni eko-ustanik
U gradovima asfalt i beton odvojili su ljude od prirode, od mirisa zemlje, a seljaci su u stalnom kontaktu sa prirodom i bolje kapiraju koliko je važno čuvati je. Oni znaju da će požnjeti kako i poseju, da se šuma ne treba seći bez kontrole

Još uvek me gledaju kao čudaka i zanesenjaka, neki verovatno i kao ludaka u ovom ludom vremenu, ali ja na to ne obraćam pažnju nego i dalje sadim. Pričam da se od prirode ne može samo uzimati, nego da joj se mora i davati i da je velika misija za svakog pojedinca ako u svom dvorištu, u vikendici, ili gde god vidi zgodno mesto, posadi po neko drvo, kaže niški inženjer elektronike Ivan Jušković koji već godinama ima hobi koji se može opisati kao "samostalni ekološki ustanik".
   
Obnavljam prirodu i sebe

Nedavno je Ivan na keju kraj Nišave delio prolaznicima sadnice. Mnogi su nezainteresovano prošli, ali mnogi i zastali, saslušali ga i uzeli makar po jednu sadnicu.
- Oni koji su ih uzeli verujem da će ih i zasaditi. Jer, čini mi se da mi ljudi sve više veruju kada im objašnjavam da obnavljanjem šuma i prirode, obnavljamo sebe i narod. LJudi treba da se naviknu na korisnu pozitivnu akciju prema prirodi. A ako su ljudi plemeniti prema prirodi, biće i prema sebi i drugim ljudima - kaže Ivan.
      
Ivan nije član nijednog udruženja ekologa ili nevladine organizacije koja se bori za zdraviju čovekovu okolinu. A objašnjava i zašto?


- Svraćao sam u neke od tih organizacija i odmah video da u njima ima mnogo onih koji žele da promovišu sebe, a ne ekološku ideju, a neki su se, nažalost, brzo i politizovali poput Pokreta zelenih. Zanimljivo je i da se međusobno ne podnose i ogovaraju, a ciljevi su im na papirima koje vam pokazuju, navodno identični. Zato sam odlučio da svoju ekološku misiju obavljam samostalno i uporno. Jedino sam veran član svoje četvoročlane porodice u kojoj je supruga biolog, a kćeri Zvezdana (7) i Anastasija (6), iako rođene na asfaltu, već zaljubljenici u prirodu - kaže Ivan.

Prošle godine je obilazio sela u Pustoj Reci i Jablanici i noseći plakate objašnjavao tamošnjim meštanima i gorštacima da treba čuvati, a ne po svaku cenu uništavati orlove i poharati njihova gnezda. Kaže da je zanimljivo da su ga upravo ti ljudi koji nemaju mnogo zvaničnih razreda škole, brže i bolje razumeli i shvatali nego neki učeni u gradovima.

- U gradovima asfalt i beton odvojili su ljude od prirode, od mirisa zemlje, a seljaci su u stalnom kontaktu sa prirodom i bolje kapiraju koliko je važno čuvati je. Oni znaju da će požnjeti kako i poseju, da se šuma ne treba seći bez kontrole, jer nastaju goleti, bujice i poplave. Da sve divlje životinje nisu štetne i da ih ne treba ubijati, pa čak ni zmije. Preskoči je i ne diraj, ako ona ne dira tebe, često sam čuo u brdima - kaže Ivan.

Stalno je u prirodi i stalno nešto sadi i presađuje. Nije baš beležio u tefter, ali neprekidno "lovi" hrastov žir i zakopava ga i pokriva travom da iznikne što pre. Od oka procenjuje da je na raznim terenima okoline Niša i juga Srbije "kriv" za najmanje hiljadu novoizniklih hrastovih stabala. Često je među klincima iz predškolskog odelenja OŠ "Učitelja Tasa" koja mu je inače u niškom komšiluku.

- Sadimo drveće i pratimo ga kako raste. Učim ih i da se od razne plastične ambalaže mogu napraviti saksije u kojima lako "zapatite" drvo ili neku drugu biljku, pa kad dođe vreme, presadite u dvorište ili park. Raduje me da su ti klinci brzo i svoje roditelje "popalili" za sličnu misiju - kaže Ivan koji je i u dopisništvo "Glasa" došao sa zbirkom saksija sa izniklim mladim stablima hrasta.

Poslednjih dana Ivan Jušković se sa ovakvom svojom "pričom" pojavio i na nekoliko niških lokalnih TV stanica i prema reagovanjima gledalaca već je osvojio veliki broj pristalica. Zovu ga ljudi i zahvaljuju na tako lepoj misiji, a i činjenici što ih je, makar na trenutak, otrgao od političara i političkih duela od kojih inače vrve naši TV ekrani. Zahvaljivao im je ljubazno uz poruku - posadite već danas ili sutra negde neko stablo!
M. Doderović