Отац Антоније о догађањима у Београду
    
НЕОБИЧАН ДАН ЈЕДНОГ СВЕТОСАВЦА У БЕОГРАДУ, 10.10.2010. ГОДИНЕ

        Дивно, прохладно, али сунчано октобарско јутро у Београду. Наравно, пошто је недеља, верни народ српски дан почиње одласком на Свету литургију. Али ово недељно јутро је другачије од прошле недеље, или претпрошле. Мноштво верног народа долази у Саборну цркву на Литургију, они који су спремни причешћују се. Затим се формира колона светосаваца, на челу са барјацима, српском заставом, иконама, крстовима и крећемо улицом Краља Петра према Кнез Михајловој. Колону предводи група монаха.



На делу Кнез Михајлове улице код „Руског цара“ кордон полиције. Уз убеђивање и помало гурања настављамо пут према Теразијама. Чује се галама, хеликоптери надлећу тај простор, пуно је младих револтираних људи, старијих који коментаришу да не желе да буду поносни што се нека парада одржава у Београду, сматрају да својим присуством на улици помажу својој деци и унуцима да живе у неком „бољем“ Београду и пуно, чак и збуњених, полицајаца, неки потпуно у чуду шта ту раде, већином млади људи.

Колона светосаваца иде и пева духовне песме, сви се окрећу, стају и слушају. Али, већ на почетку Краља Милана нови троструки кордон не дозвољава даљи пролаз. Монаси и неколико људи пролазе, један монах пада, гурнуо га је полицајац, вероватно ни сам не зна зашто. Остатак групе се враћа према Кнез Михајловој, неки остају и у чуду гледају полицију која надире са свих страна и људе који некуда беже или трче, не знам. Лете каменице, флаше, чује се лом, неки младић пада, полицајац га удара... Неколико старијих жена, види се први пут на улици у таквој ситуацији, неме стоје, запањене дешавањима око њих. Окрећем се и вичем да иду одатле, плашим се за њих, чују се пуцњи и види се, а и осећа,  дим од сузавца. Размишљам, шта ако некоме позли, старе су, а помоћ не може да стигне. У том тренутку чујем дивно појање. Окренем се и видим групу људи са иконама и свештеником како иду ка нама. Срце почиње да ми пева, радост ме обузима. Наши пријатељи из Шапца и Смедерева су ту са нама. Прикључујемо се њима и идемо са песмом поново према Теразијама. Кордон полиције нас тера да идемо испод хотела „Москва“ па у Краљице Наталије. Наравно, ту стоји следећи кордон који нас враћа истим путем. Поново Теразије, па Краља Милана, опет кордон. Неколико нас пролази кордон, а остали остају испред. Монаси и свештеник су сада заједно. Појање се наставља.


 
У смеру трга Николе Пашића чује се бука, осећа се мирис сузавца и немир код људи. Лети прва каменица, полиција почиње да сабија народ према Теразијама. У тој гужви се млади боље сналазе, један полицајац пада повређен, монаси и народ прискачу да му помогну и извуку га из гужве. Додајем папирне марамице, крв липти, на срећу није животно угрожен. Стиже хитна помоћ, Богу хвала. Пењем се на кров изнад подземног пролаза и покушавам да смирим народ, молим их, преклињем да се не туку. Дирљиво је било видети монахе који помажу и повређеном полицајцу и једном младом човеку кога је камен погодио у главу, а опет својим понашањем смирују ексцесне ситуације. Следећи камен погађа мене. Близу нас пада неколико патрона са сузавцем...

 
У улици Краља Милана кордон, а испред њега група светосаваца и монаси певају духовне песме. Народ почиње да се окупља око нас. Чујемо да је завршена парада срама, полиција се полако повлачи, ми крећемо да са иконама и крстом, прођемо пут из парка Мањеж куда су пре пар сати прошли „учесници параде...“. Они чије присуство на улици нама представљају као понос, они због којих сам поново на улици, они који су увек постојали али нису шетали и то представљали као највеће достигнуће демократије и највећу европску вредност. Зашто, морамо да гледамо понижавање овог дивног града, зашто не могу да кажем не газите Свето јеванђеље, ма, никог не мрзим али задржите свој приватни живот за себе, не замењујте вредности, не понижавајте, већ унижен српски народ, не газите Православље.

Улазимо у парк и шетњом правимо круг, круг који смо дан раније прошли и у крсном ходу. На самом крају тог круга преко пута СКЦ-а полиција нас зауставља вероватно наређење. Враћамо се назад према Кнез Михајловој...

Молим се Господу и Свим Светима да се ово никада више не понови, да нам ово помогне да се учврстимо у вери нашој православној, јер само такви се можемо супроставити злу које нам недобронамерни представљају као врхунско достигнуће.

Отац Антоније

http://borbazaveru.info/content/view/2912/1/

Prvo nahuskate kerove i pustite ih sa lanca - a kad vas shinteri opamprce po tintari kriv vam je djavo i Sveti Sava. Veoma lepo nema sta.

Za politicko manipulisanje maloletnika treba da postoje iste ako ne i gore zakonske kazne kao i za pedofiliju.

Sram vas bre bilo, jos smes i da postujes ovde posle svega sto se desilo.

Ma, kao nisu znali šta se tog dana dešava u gradu, pa su se zatekli slučajno na ulici, a zavedeni policajci im nisu dali da šetaju...
A, ona deca iza njih, ona sigurno ne bi nikoga povredila da su ih kordoni propustili...
Nego bi pevajući verske himne mirno prošli pored učesnika Parade...mmm, da.

Vidim ja da bi Otac Antonije najviše voleo da se od Srbije napravi pravoslavni Iran...

srpska omladina nisu kerovi da ih neko hushka - nego ljudi sposobni da sami prepoznaju zlo koje se sprema narodu 

ALEKSANDAR PAVIĆ: U PRVIM REDOVIMA PROTESTNE LITIJE ILI GDE JE BIO KRST - TU JE BIO MIR

Mnogi su komentarisali da je na čelu litije bio patrijarh, bilo bi bar sto puta više ljudi i nikakav kordon ne bi pomogao. I, ne samo to - ne bi bilo ni nasilja, ni ovde ni u drugim delovima grada


Krenula je, negde pri kraju ligurgije, malo posle 10, povorka iz crkve Sv. Marka, ka mestu održavanja „parade ponosa", predvođena sveštenikom i čovekom sa visoko podignutim drvenim krstom. Ovde se bar održala liturgija. U Vaznesenjskoj, kako je policija doslovce saopštila - „liturgija je zabranjena", i prolaza nije bilo. Ni za stare žene, ni trudnice. Ove nedelje, sablazan je imala prednost nad spasenjem, kao i „ljudi" poput Franka Van Dala, Holanđanina koji se „izborio" za učešće dece na gej-paradama u Amsterdamu. A ništa, pa ni liturgija, nije smelo da remeti povorku koja je trebalo da prođe tik pored crkvene porte. Iste one iz koje kreće i Spasovdanska litija. Hoće li njen sledeći slogan biti „i Spasovdan i Sodom"? I hoće li ministar vera podneti ostavku koliko sutra?

Ali vratimo se crkvi gde se služilo. Već na desetak metara od stepeništa, povorku od stotinak ljudi čekao je približan broj policajaca sa štitovima i šlemovima. „Ne možete dalje," saopštavaju oklopnici svešteniku. „Crkvena porta se završava na ulici," odgovara im on. To, međutim, nije pokolebalo očigledno nevoljne branioce „evropskih vrednosti", bar ne odmah. Povorka se zaustavila, dok su je „plavci" postepeno opkolili. Sloboda kretanja se, izgleda, može ograničiti i unutar crkvene porte, ako je to zarad „Evrope".

No, sveštenik je blag ali uporan, i u jednom trenutku uspeva da prođe kroz kordon, kao nekad Hristos kroz fariseje koji su ga opkolili, i stiže, zajedno sa povorkom, do ulice. On je i dalje blag, ali odlučan kada im kaže da želi da se mirno, molitveno i sa krstom, usprotivi procesiji koja treba da označi novi sunovrat vrednosti u već teško ranjenom društvu. Istina je, blagi su i oklopnici, čak i kada ih povorka gura. „Nemojte na nas, molimo vas, mi mislimo isto." Objašnjeno im je da niko na njih nije ni krenuo, već samo u mirnu odbranu svog grada.

Čuju se lomljava i povici iz pravca Skupštine, i jedan deo policije u trku odlazi, što dozvoljava svešteniku i povorci koja je u međuvremenu narasla, da se probiju do sledećeg kordona na uglu Resavske i Krunske. I posle skoro dva sata provedenih tu, oči u oči sa policijom koja bi, čini se, radije bila u Drenici tog dana, uz povremena blaga tiskanja i skoro isto toliko blaga odgurivanja štitovima, ispostavilo se da se dalje nije moglo, osim uz rat. Mnogi su komentarisali da je na čelu litije bio patrijarh, bilo bi bar sto puta više ljudi i nikakav kordon ne bi pomogao. I, ne samo to - ne bi bilo ni nasilja, ni ovde ni u drugim delovima grada. Jer, i u ovoj povorci je bilo navijača koji su pevali pesme. Ali bez i jednog ekcesa, i jedne ružne reči.

Tako je bilo i u povratku. Na uglu Resavske i Kralja Aleksandra žestoka bitka - demonstranti kamenicama potiskuju žandarmeriju. I onda - isti sveštenik sa povorkom staje između njih i poziva na mir, jer su isti ljudi na obe strane, sa istim vrednostima. Evropskim, a ne „evropskim". I - stali su. Kamenice su prestale da lete. Krst i blaga reč. Kao na ispraćaju patrijarha Pavla. A onda su umireni demonstranti prišli i pitali: „Oče, stali smo. A šta dalje?" Nije mogao da im odgovori. On ipak ne odlučuje već, još uvek, oni koji su Beogradu ovo priredili. A to nisu oni koji su demonstrirali.

Vidovdan

http://www.standard.rs/vesti/36-politika/5625-aleksandar-pavi-u-prvim-redovima-protestne-litije-ili-gde-je-bio-krst-tu-je-bio-mir-.html

Bf,
dosta onih koji su učestvovali u neredima su mlade i politički nezrele osobe. Pošto nisu sasvim formirani kao ličnost podložniji su manipulacijama.
Ne slažem se paradom, mnogim postupcima vlade a najmanje sa zloupotrebom maldih u političke svrhe.

naprotiv , to su vrlo pametne i svesne mlade osobe . to shto kazesh da nisu zrele u stvari znachi da nisu trule - odnosno da ih zivot nije iskvario u toj meri da pristaju na razne trule kompromise , tipa  : malo ga primi pa cesh da dobijesh paricu  

A ti zreli mladi ljudi se bore protiv tog zla tako sto pale i unistavaju sopstveni grad, lome izloge i kradu patike. A to zlo, kako ga ti zoves, se olicava u tome sto neko ima drugacije sexualno opredeljenje od tebe. Kolko se ja razumem zlo se ne olicava u tome sta ulazi ili izlazi iz dupeta nego iz usta, i koja akcija prati to sto je receno. Reci i akcija tih mladih ljudi lepo pokazuje gde se zlo nalazi.

mislio sam da si malo pametniji od onih koji ovde prosipaju bljutavu rezimsku propagandu  .

 ljudi su izashli da se bore protivprirodnog poretka koji se ovde pokazao u svoj svojoj ochitosti . ako tebi zatvaranje centra grada da bi u njemu gomila pedera , narkomana i pedofila mogla da paradira nije razlog za borbu onda stvarno nemamo o chemu da prichamo .

Da li sam pametan ili ne ne znam. Ali znam tacno koji je razlog protesta i znam da su pederi samo nevazni izgovor da se izadje na ulicu i protestvuje protiv svega sto vam sadsnji "demokratski" establishment donosi. Isto tako podjednako sam protiv paradiranja bilo koje vrste jer se time osecaj podvojenosti samo povecava, bez ulazenja u to ko je izopacen i neprirodan a ko nije. Peder ili lezbejka koji su mirni u sebi sa sopstvenom sexualnom opredeljenoscu nemaju potrebu za paradiranjem kao sto ja ne vidim svrhu paradiranja heterosexualaca. Ipak, oni jesu manjina i tako se osecaju. Protestvovanje, a posebno nasilno protiv njih samo pojacava njihov osecaj ugrosenosti i pojacava zelju za nasiljem i borbom jer iza celog vrzinog kola stoji samo strah. Samim tim oni nisu dovoljno dobar povod da se izadje na ulice i pali i rusi grad i maltretiraju ostali gradjani koji su isto tako protiv parade ali nisu za nasilje.

Isto tako veoma dobro znam i vidim odakle dolazi tkzv demokratizacija Srbije, kuda vodi vas evropski put i ruku na srce - srce me boli kad to gledam iz sopstvene perspektive koja je van vase. Ne vidim to kao pozitivan put Srbije ali jos manje vidim pozitivnim ideju SPC da od Srbije napravi pravoslavnu dzamahiriju. Jednostavno oba puta vidim podjednako destruktvnim i nazadnim.

Kada to podvuces - postavlja se pitanje kako omoguciti svim tim ljudima koji su rusili grad i nasli to veoma zabavnim da iskazu svoje misljenje na drugi mozda malo kreativniji nacin. Kako razumnije pokazati ljudima da postoje drugi nacini da se pokaze nezadovoljstvo prema drzavnoj politici a da se tim iskazivanjem nezadovoljstva postuju oni koji su suprotnog misljenja.

Jednostavno ne vidim razlog zasto se u toj zemlji svaki put kada dodje do razilazenja misljenja izmedju dve ili vishe socijalnih grupacija zapocinje nesto sto je veoma blizu gradjanskom ratu. Zar su pederi toliko bitni da zbog njih treba ginuti???

Ako ta crkva manipulise ti mladim ljudima onda je bolje da ih nauce da se opismene i artikulisu i pocnu razumno da rzmisljaju umesto sto razbijaju izloge i tudje glave. Jedini je problem sto onda oni pocnu da razmisljaju svojom glavom i onda nisu tako pogodni da budu crkvena jagnjad koja svako moze da vuce za nos kako mu se prohte.