Nemojte da radite ništa važno pola sata posle buđenja
Efekti pospanosti lošiji od pijanstva
Ovo otkriće može biti važno za lekare koji dežuraju noću i koje bude da bi odmah obavili poslove od životne važnosti

Mentalne sposobnosti neke osobe mogu biti bolje posle 24 sata provedena u budnom ili pijanom stanju, nego posle dobro prospavane noći, nalazi su najnovije studije, objavljene u Žurnalu američke medicinske asocijacije.

Jedan tim Univerziteta u Koloradu je otkrio da su razumevanje i kratkotrajna memorija bili pogoršani nekoliko minuta posle buđenja. Ovo otkriće može biti važno za zaposlene, kao što su lekari koji dežuraju noću i koje bude da bi odmah obavili poslove od životne važnosti.

Učesnici u studiji su tokom šest noći spavali osam sati svake noći, da bi potom obavili test sposobnosti, koji je podrazumevao sabiranje nasumično izabranih, dvocifrenih brojeva. Na osnovu rezultata ovog testa, istraživači su zaključili da je kod učesnika najozbiljnija oštećenja kratkoročne memorije, matematičkih sposobnosti i kognitivnih sposobnosti uzrokovala pospanost tri minuta po buđenju.

Najškodljiviji efekti pospanosti su generalno nestajali u roku od deset minuta, mada su njeni efekti primećivani i posle dva sata, napomenuli su naučnici.
Niko od devet učesnika u studiji nije imao nikakve medicinske i psihijatrijske poremećaje ili poremećaje sna, niti su konzumirali alkohol, nikotin, lake droge ili kofein. Takođe, svakog dana su više sati provodili vežbajući matematičke zadatke koji su korišćeni da bi se izmerila inertnost izazvana snom.

Ova studija je usledila posle drugog istraživanja, koje je istraživalo efekte nespavanja tokom 24 časa, i otkrila da je to isto kao da ste pijani. Profesor Kenet Rajt, koji je vodio studiju, izjavio je da je ovo prvi put da je neko izmerio efekte inertnosti izazvane snom.

- Našli smo da su kognitivne sposobnosti testiranih subjekata bile gore posle buđenja nego posle dugog nespavanja. Može se reći da, bar u jednom kraćem periodu, efekti pospanosti mogu biti isto tako loši ili čak gori nego da ste pijani - rekao je profesor Rajt. On smatra da bi jedno objašnjenje moglo biti da je nekim oblastima u mozgu potrebno više vremena da se razbude.

Druga istraživanja su pokazala da predfrontalni korteks, koji je odgovoran za rešavanje problema, emocije i složena razmišljanja, jeste jedna od oblasti koje se kasno uključuju posle spavanja.
Profesor Rajt smatra da lekari u noćnim smenama, koje bude da bi rešavali hitne slučajeve, ili radnici hitne pomoći i vatrogasci, koji se bude da bi stigli na mesto nesreće, možda rizikuju svoj posao i tuđe živote. On je takođe dodao da ova studija baca svetlo na izazove s kojima se obični ljudi suočavaju, kada su prinuđeni da donesu ključne odluke pošto su naglo probuđeni.

- Ako neku osobu iznenada probudi alarm na kolima, na primer, sama motivacija (da se ustane i proveri auto) ponekad nije dovoljna da bi se prevazišla pospanost - rekao je Rajt, dodajući da je potrebno dalje istraživanje kako bi se izmerili efekti prekida sna i dremkanja ljudi koji dežuraju i ne spavaju dovoljno.

Doktor Nil Stenli, iz Britanskog udruženja za san, kaže da je kod puno ljudi, kao na primer kod lekara stažista, važnije kada spavaju i kako se osećaju kad se probude, a ne koliko sati rade.
- Niko ne bi trebalo da radi nešto stvarno važno u periodu od 15 do 30 minuta posle buđenja - smatra Stenli, napominjući da tada ljudi često rade manje dobro nego kad su dugo budni.
- Ako spavate, mnogo će vam teže biti da se razbudite nego da ostanete budni, čak i dosta dugo, jer ćete tad biti svesni da ste pospani - smatra doktor Stenli.
Prevela S. Ilić

Izvor: Glas Javnosti