Da je Srbija sav novac koji je u zemlju ušao posle petooktobarskih promena uložila u kapitalne projekte, na primer u izgradnju saobraćajne infrastrukture, danas bismo se vozili na gotovo 5.000 kilometara novih autoputeva.
Od donacija koje idu preko Narodne banke Srbije, ino kredita, privatizacije i direktnih stranih investicija od 2000. do danas u našu zemlju slilo se neverovatnih 37 milijardi evra!
Po gruboj računici, za taj novac može da se izgradi čak 308 "mostova-žirafa" (vrednost mosta koji je počeo da se gradi preko Ade ciganlije procenjena je na 120 miliona evra). Da je bar 10 milijardi evra uloženo u železnicu, Srbijom bi danas krstarili vozovi brzinom od 200 na sat. Za 37 milijardi evra mogli smo da imamo i više od 30 linija metroa u Beogradu.
Drumski i železnički Koridor 10, kao i beogradski metro, upravo su tri prioriteta koja je postavio i Nacionalni savet za infrastrukturu. Vlast je još jednom obećala građanima da će ovoga puta zaista prionuti na posao i konačno završiti projekte koji su stari i po nekoliko decenija.
Ako nijedan kapitalni projekat nije priveden kraju od para koje su ušle u Srbiju u proteklih osam godina, gde su milijarde završile?
Ekonomisti sa kojima su "Novosti" razgovarale, na ovo pitanje daju isti odgovor: sve je otišlo u potrošnju!
- Novac je najvećim delom utrošila država, plasirajući ga u penzije, velika socijalna davanja, konstantna povećanja plata proteklih godina, a koja nisu bila u skladu sa privrednim rastom - kaže ekonomista Danijel Cvjetićanin. - Zato smo danas, i bez ekonomske krize, u velikom problemu. Novac je mogao pametnije da se iskoristi. Svaki evro trebalo je da ide samo u dva pravca - u saobraćajnu infrastrukturu i energetiku. Umesto toga, neracionalno smo trošili, zbog čega deficit od 2000. vrtoglavo raste i već je dostigao 11 milijardi dolara.
Prof. Cvjetićanin kao dobar primer navodi Hrvatsku. Naime, naše komšije su se, kao i mi, poprilično zadužile - oko 30 milijardi evra. Ali, polovinu tog novca uložili su u - puteve!
Dok su Hrvati gradili i nove saobraćajnice, Srbija je uglavnom "krpila rupe". Zajmovi evropskih banaka, kao i Svetske banke, odlazili su u proteklih osam godina mahom na obnovu postojeće putne mreže, koja je bila u očajnom stanju. Izgrađena je samo leva traka autoputa Novi Sad - Beograd, jer novi most kod Beške nije završen. Za ovu deonicu Koridora 10 - izgradnja leve trake, obnova postojeće i novi most preko Dunava - evropske banke pozajmile su nam 192 miliona evra. Krajem prošle godine kompletirana je i obilaznica oko Beograda od Dobanovaca do Orlovače.
I tu bi mogla da se stavi tačka na kapitalne projekte.
Takođe, iz kredita međunarodnih finansijskih institucija srpski putari dobili su i 226 miliona evra za obnovu najvažnijih saobraćajnica. Pre svega, Koridora 10, Ibarske magistrale, puta koji preko Zlatibora povezuje Srbiju i Crnu Goru, sanaciju 29 crnih tačaka...
Železnice Srbije kreditima i donacijama "popunile" su kasu sa oko 340 miliona evra. Od tog novca remontovano je skoro 100 km pruga, šest tunela, 19 mostova, modernizovano je 38 elektrolokomotiva, nabavljene mašine za održavanje pruga, dok je za socijalni program otišlo 10 miliona evra. Nabavljeno je i 770 novih teretnih vagona...
Evropska agencija za rekonstrukciju dala je donaciju od 2,5 miliona evra za rekonstrukciju zajedničke srpsko-bugarske stanice Dimitrovgrad, čime je znatno skraćeno vreme zadržavanja vozova na granici.
Prema podacima koje je "Novostima" dostavila Narodna banka Srbije, bar što se tiče para iz kredita, država ih je potrošila i na programe za reformu privrede i jačanje platne i makroekonomske pozicije zemlje, rekonstrukciju elektromreže, lokalnu samoupravu, razvoj malih i srednjih preduzeća, rekonstrukciju škola, bolnica, carinske uprave, sanaciju poplavljenih područja, klizišta, izgradnju stanova za socijalno ugrožene kategorije stanovništva, reformu penzijskog sistema...
Sve to, tvrde ekonomisti, samo je mali deo od 37 milijardi evra koliko je ušlo u Srbiju. Naši sagovornici kažu da će, bar u bliskoj budućnosti, biti teško utvrditi na šta je ostatak para potrošen.
- Od 2000. godine nije urađena nijedna revizija budžeta, tako da mi ne znamo ni koliko je država prihodovala niti gde je novac odlazio - kaže prof. Cvjetićanin. - Veliki deo sigurno je utrošen i na kampanje i izbore, kojih je u proteklih osam godina bilo na pretek.
Veliki prihod Srbija je imala i od prodaje društvenih preduzeća. Prema evidenciji Agencije za privatizaciju, do novembra 2008. prodato je 1.763 firmi i inkasirano 2,3 milijarde evra. U ovu cifru nisu uključeni prihodi ostvareni prodajom na tržištu kapitala iz stečaja. Još oko 800 preduzeća čeka na privatizaciju, ali je teško proceniti koliko može da se inkasira od prodaje ovih preduzeća.
Prof. Jovan Ranković, ekonomista, kaže da je sav novac od privatizacije otišao u republičku kasu, gde mu se "gubi svaki trag":
- To je loš potez države, jer taj novac je morao da bude iskorišćen za pokretanje privrede. Umesto toga, on je trošen za druge namene, a gubici su se akumulirali. Tako danas samo privreda duguje 18 milijardi evra. I država je u velikom "minusu", a više nema šta da proda kako bi zapušila rupe.

Novac od ”Mobtela”

Prodajom "Mobtela" Srbija je zaradila 1,5 milijardi evra. Tim novcem trebalo je da se finansiraju projekti iz Nacionalnog investicionog plana, koji je te, 2006. godine, i osmišljen. Međutim, pare su se slile u republički budžet pa su planirani kapitalni projekti uglavnom bili uskraćeni za obećane finansije. Koridor 10 bio je prvi na listi prioriteta, ali se osim obilaznice oko Beograda malo toga iz NIP uradilo.
U 2006. godini iz NIP je potrošeno nešto više od devet milijardi dinara. Rekordna je bila 2007, kada je na projekte NIP otišlo više od 39 milijardi dinara, dok je lane potrošeno 77,66 odsto predviđenih sredstava - blizu 24 milijarde dinara.
Novac iz NIP trošio se uglavnom na saobraćajnu i komunalnu infrastrukturu, gasifikaciju, formiranje industrijskih zona i parkova, turizam, remontovani su i vojni avioni, obnovljeni domovi zdravlja, bolnice, škole...

Dobar primer: Napreduju radovi na mostu preko Dunava, Beška do kraja godine

Uprkos niskim temperaturama, nesmetano se odvijaju radovi na novom mostu preko Dunava kod Beške. Ministar Milutin Mrkonjić obišao je u subotu gradilište, gde je do sada pobodeno 250 šipova ukupne dužine osam kilometara, ugrađeno 15.000 kubika betona i završeno deset stubova. Neimari obećavaju da će do kraja godine novi most biti pušten u saobraćaj, a četiri meseca kasnije zablistaće i stari, čija je sanacija takođe poverena konzorcijumu austrijske "Alpine" i nemačkog DSD.
- Plan Vlade Srbije je da do maja naredne godine bude završena i leva traka autoputa od Horgoša do Novog Sada, čime će severni krak Koridora 10 biti kompletiran - istakao je Mrkonjić. - Ta deonica bila je deo koncesije Horgoš - Požega. Sa koncesionarima "Alpinom" i "Porom" do kraja meseca biće postignut dogovor o spornim pitanjima vezanim za raskid ugovora, preuzećemo projektnu dokumentaciju i država će sama graditi. Sredinom godine očekujemo i potpisivanje ugovora sa međunarodnim finansijskim institucijama o kreditu za Koridor 10. Nijedan dogovoreni zajam za najvažniji pravac u Srbiji uprkos krizi nije stopiran. A dok novac ne pristigne, izgradnju će finansirati država.
Po rečima Zorana Kostića, tehničkog direktora "Alpine", trenutno je na gradilištu kod Beške angažovano više od 120 radnika. Glavni podizvođač je srpska "Mostogradnja".

Krediti: I privatni sektor

Od 2000. do kraja novembra 2008. po osnovu dugoročnih inostranih kredita ukupno je povučeno 20,98 milijardi evra, tvrde u Narodnoj banci. Od ovog iznosa na korišćenje inokredita javnog sektora otišlo je 3,22 milijarde, od čega je država koristila 2,72 milijarde. U privatnom sektoru iskorišćeno je oko 17,76 milijardi evra (4,27 milijardi evra koristile su domaće banke, a 13,49 milijardi preduzeća).


Izvor: Novosti