Specijalne kamere, reklamni panoi i bilbordi koji motre na naše reakcije i mimiku dok prolazimo kraj njih, prikupljajući informacije o nama i našem ponašanju, uskoro će nas vrebati na svakom koraku. Jedna istraživačka agencija iz Singapura uspela je da napravi elektronske reklamne bilborde koji prepoznaju pol prolaznika, a uskoro će moći i uzrast posmatrača, zahvaljujući specijalnim senzorima i kompjuterskom softveru.

Zahvaljujući tehnologiji prepoznavanja lica, dostupnoj za komercijalnu upotrebu, uskoro ćemo imati reklamne panoe koji će motriti na svaku osobu u tržnom centru ili stanici metroa i pozdravljati ih određenom porukom i melodijom. Pomoću tih „alatki“ reklamne agencije će moći detaljno da prate uticaj svojih reklama na ljude.
„Elektronske oči“ su specijalne kamere koje mogu da razaznaju u kom pravcu prolaznici ispred reklame gledaju, što oglašivač koristi da izbroji koliko ljudi je videlo reklamu i koliko dugo je posmatralo. To mogu da rade i obične kamere, uz pomoć određenog softvera, poput onih na reklamnim panoima nemačke firme „Wall AG“ koji menjaju sadržaj kad im okrenete leđa.
Nedavno je poznata američka kompanija IBM napravila računarski program koji može, za svega par sekundi, da sa samo jednog snimka specijalne kamere proceni koliko ljudi ima u gomili prolaznika, u kom pravcu gledaju, kog su pola, uzrasta i rase. Takvi računarski programi i oprema za nadzor su toliko napredni i sofisticirani da mogu uočiti marku garderobe ili tašne koju nosite, tako da nađu li se u „pogrešnim rukama“ bićete zatrpani reklamama tog proizvođača, ne biste li ponovo kupili baš njihov proizvod.
Proizvođači ovih tehnologija uglavnom se pravdaju tvrdnjama da će one doneti boljitak svima. Prolaznici, prema rečima proizvođača, neće biti zasuti obiljem različitih reklama, već određenim koje ciljaju direktno na njih. S druge strane, oglašivači, navodno, neće trošiti novac na onu publiku koja ne predstavlja njihovu ciljnu grupu.
Te tvrdnje, međutim, nisu umirile brojne građanske pokrete i advokatske kancelarije koje tvrde da nije stvar u tome ko ima korist, već da je reč o ljudskom pravu – ne možete nikog posmatrati i snimati bez pristanka. Prema mišljenju mnogih, taj potez je samo bezobrazno izbegavanje razgovora o očuvanju naše privatnosti na internetu i u svakodnevnom životu.

Internet špijuniranje

Podatke poput naših adresa, brojeva telefona i kreditnih kartica, imena članova naše porodice i prijatelja, ali i fotografije i video snimke koji nas mogu kompromitovati, najčešće „kradu“ hakeri. Međutim, taj metod dobijanja informacija mnogo više koriste reklamne agencije i multinacionalne kompanije, koje žele da što preciznije „pogode“ ciljnu grupu.



Izvor: Blic

Skoro sve oko nas je mač sa dve oštrice. Može se koristiti i za dobro i loše.

It Happens When Nobody's Watching (Poster)

http://2.bp.blogspot.com/__XCWUd8FFjQ/SkOyX_k1aSI/AAAAAAAAHS4/HmQf-bZijxE/s1600-h/AIdomesticviolence.jpg

Već je uveliko počelo...