Zdravo drugari,
Imam mali problem ,nemam devojku a nemam ni prijatelje 
Moj problem je sto retko izlazim tacnije nemam sa kim - nemam drustvo sa kojim bih mogao negde da izadjem tako da nemam ni neku priliku da prosirim svoj krug prijatelja ili da upoznam neku devojku koja bi bila zainteresovana ili mene zainteresovala bar-osim preko interneta .  
Malo je glupo da sam izlazim po kaficima i klubovima i pokusavam nešto sam probao sam i ne ide i stvarno glupo deluje,još vise se deprimiram
Da li imate neki savet,ima li pomoći?


[Edit by Anea: Pisanje teksta velikim slovima [ALLCAPS] zabranjeno Pravilnikom Burek Foruma. Koristite blagodeti formatiranja teksta ako zelite nesto naglasiti!]

baš mi situacija koja se trenutno odigrava oko mene liči na ovo... čini mi se da mi je ukočena svaka koščica, promaja lumpuje oko mene, a ja želim da zatvorim prozore....  Nije-nego... ne želim da ih zatvorim, lepo mi je ovako : ))

Ako ti to želiš, neće ti biti prepreka da ustaneš i učiniš nešto po tom pitanju... pa makar i da sam sediš u kafiću (o neeee!!!) iako je glupo 

KOje si godishte? Idesh li u shkolu, na fax? Shto ne izadjesh sa svojim  kolegama?

Imam 26 godina.  
Pokusavam vise da se otvorim i napravim neki krug prijatelja ali to ne ide jednostavno .  
Pokusavam da  poradim,mislim da treba na sebe prvo srediti da bih mogao da budem dopadljivim drugima  ali ja stvarno više ne znam kako,trudim se,pokusavam uvek da budem prijatan u razgovoru i uponaznavanju sa drugim ljudima ali nema rezultata ili se čak desi da ljudi tu ljubaznost protumace kao znak da mogu da iskoriste priliku i dobiju ono sto im treba - obično na poslu .  
Za mene je stvarno pravi izazov da krenem od 0 napred ali ne znam kako

Hocu ja ali ne znam kako a ako sam negde da sedim to me jos vise deprimira : (

Pa je l si se selio cesto pa nisi stigao da steknes prijatelje, osnovna, srednja skola, u njih si valjda isao?

.Nisam se selio iz mesta u mesto,rođen sam u Beogradu ali sam živeo u nekoj materijalnoj oskudici od malena jer moja porodica nije imala stan pa smo živeli privatno i to po jako malim stanovima-ako se to i tako može nazvati pre renovirane supe bez sa vlagom i bez betoniranog poda bez telefona,kupatila ma da ne pricam ... važno je da je to prošlo
Uglavnom zbog toga nisam tada imao prijatelje jer roditelji nisu želeli da iko zna kako živimo jer tek bi nas onda izbegavali.I onda se desi da vreme prolazi a problemi se gomilaju i znam da to ne može odjednom da se resi ali ja sam strpljiv i uporan a i vredan i hoću da radim na tome ali ne znam kako da pocnem-procitao sam dosta knjigao kako iz socijalne psihologije tako i psihologije i shvatio sam neku poentu ali ne umem da primenim ili bar to ne deluje u praksi .

Nesto mi ne stima 26 godina... bar na poslu mozes da steknes makar jednog drugara

Nemojte slati vise komentara za redom. Postoji dugme izmeni ako ste nesto zaboravili reci. Postovanjem vise odgovora zaredom tema se samo razvodnjava i smanjuje se preglednost. Za ostala pravila ponasanja pogledajte pravilnik Burek Foruma.

To je bila tvoja sudbina do sada, da li ce ona i dalje nastaviti da bude takva zavisi od tvojih mogucnosti da to promenis, posto ocigledno da do sada nisi imao tih mogucnosti, ili nisi bio svestan da ih imas.
Evo ti primer osobe koja nema ni noge ni ruke, a danas je zatrpan bracnim ponudama, zato sto je shvatio
ko je, sta je, i gde je. Nase gore list, upoznaj Nick-a Vujicic-a

On kaze "Attitude i Altitude" (that's why He's The Dude) ili  Tvoj stav prema tvom zivotu je mesto gde se tvoj zivot nalazi
http://www.attitudeisaltitude.com/
Ako je tvoja situacija "gora" od njegove, onda ne znam u kakvoj si ti situaciji.

JA mogu da budem tvoj prijatelj, ali ja nikome ne govorim sta da radi.