Голијат-жаба из пакла :: Nauka ~ Tehnika ~ Military

Голијат-жаба из пакла

Огромна, здепаста, ружна и прождрљива, вероватно је најкрупнија (дугачка око пола метра и тешка четиrи и по килограма) која је икада скакала нашом планетом. Као да је „узимала стероиде”, како је шаљиво протумачено, угледајући се на данашње снагаторе

Престравили бисте да је спазите, нарочито кад разјапи голему чељуст. Огромна, здепаста, ружна и прождрљива, вероватно је најкрупнија жаба која је икада скакала нашом планетом. Као да је „узимала стероиде” угледајући се на данашње снагаторе, шаљиво је протумачено.

Дугачка малтене пола метра (претпоставља се више од 40 сантиметара), тешка четири и по килограма, са заштитним оклопом и зубима изгледала је веома застрашујуће. Палеонтолози су јој брже-боље склепали име од грчке речи ђаво (beelzebub) и латинске крастава жаба (bufo), уз обавезни латински додатак који означава да је носила штит (ampinga). У стручним књигама, дакле, води се као Beelzebufo ampinga. Звер која је прождирала младунце диносаура као да је стигла из самог – пакла.

Научници са Универзитета Стони Брук у Њујорку, предвођени Дејвидом Краусеом, остатке животиње која је живела пре 65 до 70 милиона година ископали су на острву Мадагаскар. Извесно је да је надмашивао све садашње и вероватно је највећа жаба која икада постојала на Земљи. Али није најкрупнији водоземац, то почасно место заузимало је створење налик крокодилу – Prionosuchus које је у доба перма, окончаног пре 250 милиона година, достизало мало више од девет метара.

Толико је била халапљива да је – како се претпоставља – таманила мање жабе, гуштере, сисаре, па и тек излегле диносауре. Навелико подсећа на садашњу рођаку из Јужне Америке коју су због великих уста из шале – према познатој рачунарској игрици – прозвали „пакмен”. На глави је имала некакве израслине налик на рогове који су јој служили као додатно чуло додира.

Необична је сличност с подврстом данас највећих водоземаца у Јужној Америци које сматрају завичајним (ендемске), за разлику од стотина врста жаба на Мадагаскару. Претпоставља се да је суперконтинент Годвана, састављен од Антарктика, Јужне Америке, Африке, Мадагаскара, Индијског потконтинента, Аустралије и Новог Зеланда, почео да се уситњава пре, отприлике, 160 милиона година. Остаци оријашког створења, међутим, указују да је одвајање започело знатно касније. Наиме, „ђаволска жаба” и преживела блиска рођака из Јужне Америке (Ceratophryinae) почеле су да се раздвајају од заједничког претка пре 70 милиона година. А још у касној креди (пре 80 милиона година) Мадагаскар-Индија и Јужна Америка били су повезани преко Антарактика.

Прве жабе појавиле су се пре 180 милиона година и до данас нису промениле телесни склоп. Џиновска је живела у доба креде, на самом измаку раздобља диносаура, који су с многим животињским врстама ишчезли пре 65 милиона година када је, вероватно, „космичка стена” погодила Земљу. Није боравила у води, већ у полусувим пределима вешто се прикривајући и ловећи плен.

Године 1993. нађене су прве кости и када их је прикупљено довољно (60 разноврсних) да се уобличи цео костур, истраживачи су обзнанили своје налазе у америчким „Списима Националне академије наука”. Није сасвим склопљена лобања, али је извесно да је била здепаста. Упоређујући је с јужноамеричком која се одликује снажним угризом и наслађује омањим кичмењацима – мишевима и гуштерима, она је прождирала све што је није надмшивало у величини, а пролазило је унаоколо.

Биолог Блер Хеџиз са Универзитета Пенсилванија, сматра да је откриће прилично неочекивано, иако није сасвим уверен да је голијат-жаба сродна садашњим јужноамеричким давид-жабама. Молекуларни часовник показује да су се разишле од истог претече скорије, а не пре седамдесетак милиона година. А то поткрепљује да је развиће (еволуција) које се сустиче у истој тачки (конвергенција), када неповезане врсте заузимају сличне животне просторе (нише), уобичајено код жаба.

Чак и ако су повезане, то не значи да су лутале толико далеко пре него што се Годвана расцепила.

Палеонтолог Сузан Еванс, која на Универзитету Колеџ у Лондону проучава грађу кичмењака, међутим, кратко оповргава: „То је иста породица, немам икакву сумњу”.

Стефан Вукашин

Izvor: Politika