Велики успеси, које су за кратко време постигли немачки ратни бродови против британског транспорта на Атлантику, натерали су немачку команду да понови и појача овакве нападе. Надали су се да ће, настављањем и појачањем таквих напада, задати још теже ударце британским трговачким бродовима и тако погодити противника у најосјетљивије место. За наставак рата ништа није било за Британију важније од редовног и издашног снабдевања из прекоморских крајева.
  У то време немачка бродоградилишта су завршила бојни брод Бизмарк (Bismarck), ремек дело ондашње бродоградње.Он је већ недељама вршио пробне вожње и увежбавање посаде у Балтичком мору, па је убрзо био спреман за акцију.Већ 19. априла 1941. британски флота је добила обавештење да је Бизмарк, у пратњи лаких снага, примећен на пловидби према северу.Одмах су знатни делови британске флоте послати у прогон, али нису ништа пронашли.Заправо, овај извештај је био погрешан, јер Бизмарк тада још није испловио.Али, у страху и бризи „велике су очи“.Немачка команда брижљиво је спремала нови напад на Атлантику.Увече 18. маја 1941. испловили су из Гдањска бојни брод Бизмарк и тешка крстарица Принц Еуген. На Бизмарку се налазио комадант оперативне флоте адмирал Литјенс (Lutjens).Већ раније испловило је седам бродова за снабдевање, који су заузели одређене положаје у норвешким заливима и на пучини Атлантика.Мањи извиђачки бродови послати су напред да би преко Хитлр је изненада 5. маја 1941. обишао бојни брод "Бизмарк"радија извештавали о кретању британских бродова.О свему је вођено рачуна и све је добро припремљено.Већ 20. маја прошли су немачки бродови у пратњи три разарача кроз Категат (Kattegat), пловећи према северу.То је било истог дана када су немачки падобранци почели напад у Средоземљу на острвo  Крит.Наредног дана британски адмиралитет је био обавештен да су неки немачки ратни бродови прошли Категат.Одмах је обавештен адмирал Тоуви (Tovey) који се налазио на положају комаданта домовинске флоте, заменивши од 1. децембра адмирала Форбса који је преузео другу дужност.Ова вест о пролазу немачких бродова тешко је забринула комаданта флоте.
  Који су то немачки бродови који плове према северу и која је њихова намера, то Британци нису знали. Адмирал Тоуви је одмах затражио податке од шефа обавештајне службе и добио извештај, да је, највероватније, један од примећених бродова заправо Бизмарк. Адмирал Тоуви је сазвао састанак са вишим официрима флоте који је трајао два сата.На пространим столовима биле су распоређене велике карте северног Атлантика и све могуће комбинације су детаљно размотрене.Од размотрених претпоставки најопаснија им се чинила она о покушају пробоја немачких бродова на Атлантик. Зато је одлучено да се поступи као да непријатељ жели да изврши баш ову намеру.Случај је хтео да је то баш и била намера немачких бродова.Као што су Немци  и очекивали, време је нагло почело да се мења. Ветар је постајао све јачи, а тешки, густи облаци прекрили су небо. Врхови норвешких планина завили су се у густу маглу. Видљивост је била све слабија. То је било баш оно, што су немачки команданти и желели, надајући се да ће под заштитом слабог времена бродови успети да продру на Атлантик. Следећег дана журили су се према северу. Тај дан је прошао мирно, а и следећа ноћ. Затим су обишли Исланд са севера и 23. маја прошли су кроз тзв. Дански пролаз, то јест подручје између Исланда и Гренланда. Разарачи и транспортни бродови остали су у Норвешкој, а велики бродови пробијали су се сами према Атлантику. Примили су радио-депешу од адмирала Карлса, немачког обалног команданта северне зоне, о успешним немачким борбама за Крит, с намером да се то саопшти посадама ради подизања духа на почетку ове вратоломне акције.Док су немачки бродови настављали пловидбу, време се и даље стално погоршавало. Облаци су се спустили посве ниско, а ветар је почео да дува још јаче. До сада је све ишло добро и по плану. Заштићени овако лошим временом, немачки бродови још увек нису били опажени. Британска команда је још увек мислила да се Бизмарк налази у Норвешкој, а он је већ био надомак пучине Атлантика.
  Извиђачки авиони, који су били разаслани из британских аеродрома над угрожено подручје, нису могли ништа да примете. Зато је командант аеродрома Хатстон на Оркнејским острвима, који је био искусан официр, одлучио да лично извиди норвешке заливе.Уз највећу опасност, по веома ветровитом времену, узлетео је и докопао се норвешке обале где је нашао лепо време. Надлетио је Корстфјорд и, на своје запрепаштење, опазио да је залив празан. То је значило да су немачки бродови испловили.Немачка је ескадра несметано настављала свој пут према пучини Атлантика. У зору 23. маја 1941. оба велика немачка брода заобишла су Исланд са севера и наставила вожњу брзином од 25 миља на сат. Ветар је још увиек био јак, а облаци су постали још гушћи. Видљивост је била врло слаба, а пучину је покривала јака магла, тако да се видело једва на 200 метара. Немци су били одушевљени, јер боље време нису могли ни пожелети.
  У британској флоти, која је прошлу ноћ испловила, грозничаво су очекивали вести. Али никакви подаци нису долазили. Прошло је пре подне, а још увек никаквих вести. Поподневни сати вукли су се у бесконачност, а још увек ништа. Спустила се и вечер. Прошло је већ 24 сата откада је британски извиђачки авион открио да је норвешки залив празан.Ситуација је била све лошија што је време више одмицало, јер је тиме опадала вероватноћа да ће се пронаћи непријатељски бродови. Они су се могли кретати у стотину разних праваца, пловећи разним брзинама, могли су бити на толико разних места да се није могло унапред претпоставити подручје где их треба тражити. Време је и даље пролазило и већ је 30 сати било од њиховог одласка. Они су већ могли превалити и 700 миља.Преостала је још нада да се ухвате при продору у Атлантик. Ту су они морали ипак проћи кроз одређена подручја и премда су и та била велика, онде су постојале јаке патролне линије. Британске крстарице, одређене да чувају ове пролазе, попуниле су своје залихе горива на Исланду и већ су биле на својим положајима. Свака од њих требала је да  надзирате ширину од око 80 наутичких миља. То није било лако, јер су чак и при доброј видљивости могле видети на сваку страну 10 миља. При слабој видљивости и с мало среће немачки бродови имали су много изгледа да се пробију.
  Када се спуштало вече 23. маја, немачка ескадра била је већ у Данском пролазу, настојећи да се између Исланда и Гренланда пробије у Атлантик. До сада је све ишло добро. Било им је јасно да су још увиек неоткривени, а то је било најважније. Већи део пута прошли су у магловитом времену, са слабом видљивошћу. Сада се, додуше, разведрило, али су се опет видели облаци који се приближавају. Немачки бродови пловили су што су могли више према северу, свега неколико миља удаљени од границе вечног леда. Тај им је лед сметао, јер је ширину Данског пролаза, која је иначе била око 200 миља, смањио на половину; друга половина била је залеђена. Немачка ескадра је мислила да се провуче уз саму границу леда и надала се да ће неопажено стићи у Атлантик. На командном мосту Бизмарка стајао је командант, капетан бојног брода Ернест Линдеман (Ernest Lindermann), и његов шеф штаба, капетан бојног брода Нетзбанд (Netzband), забринуто и незадовољно проматрајући ведро време које је владало на хоризонту у правцу пловидбе низ Дански пролаз. Али ту се није могло ништа променити.Све су се више приближавали подручју које су надзирале британске крстарице.У читавом Данском пролазу су се налазиле само два британска брода, и то крстарице Сафок (Suffolk) на севернод делу и Норфок (Norfolk) око 15 наутичких миља јужније.Сунце је почело да се спушта према западу и било је већ 19:00.Осматрање на Сафоку које је и до тада било јако, појачано је још више.У свим правицима бројни осматрачи напето су проматрали пучину.У 19:22 морнар који је осматрао у правцу крме, повикао је: „Брод на видику под углом од 140 степени!“ Одмах након тога морнар се исправио: „Два брода на видику“. Ова вест је наелектрисала командни мост.Двогледи официра усмерени су у том правцу.Није било сумње, то су били они.Све су се јасније оцртавали обриси великих немачких ратних бродова.
  Комадант Сафока, капетан бојног брода Елис, одмах је увидео да се налази у неповољном положају, јер је крстарица Сафок од 10 000 тона пред собом имала немачки бојни брод од 45 000 тона и тешку крстарицу од 15 000 тона.Три минута касније издато је наређење да се Сафок сакрије иза густог покривача магле.Истовремено је радио станица крстарице емитовала депешу, јављајући о појави и кретању непријатељских бродова.Потом је крстарица Сафок лукаво пропустила немачке бродове и сакривена у магли неприметно је кренула за противником.Тешка крстарица Норфок је примила радио сигнале са Сафока.Њен комадант, капетан бојног брода Филипс одмах је наредио борбену узбуну и пуном брзином кренуо према означеном положају непријатеља.Негде око 20:30 британска тешка крстарица је изашла из магле на чистину, али у зао час.Немачки бродови журили су ка Атлантику када је из магле изронила крстарица Норфок.Њен положај постао је јако критичан.На тако малој удаљености, од око 6 наутичких миља, само један плотун тешких топова могао би заувек да запечати њену судбину.Снашавши се брзо, комадант Филипс је наредио да се кормило одмах окрене у крајњи положај и, нагнувши се у страну, крстарица је кренула натраг у правцу магле. Да се некако заштити, комадант је наредио пуштање димне завесе.Шта се у то време догађало на немачкој ескадри? Немачки бродови пловили су великом брзином кроз Дански пролаз. Било је јасно да су сада у најопаснијој зони британске патролне линије и ако њу прођу, пут на Атлантик им је отворен. Море пред њима било је чисто и видљивост добра, али се према северу јасно оцртавала бела граница вечног леда, а према југу се уздизао зид густе магле. Изненађује да се немачки бродови, којима је било од животне важности да не буду откривени, нису користили том маглом и, скренувши само неколико миља јужније, нису се користили барем рубом малог подручја да плове у заклону и да сваког тренутка могу скренути према још гушћој магли. Напротив, они су пловили кроз најчишћи део као кроз неку светлу улицу, широку свега неколико миља.
  На командном мосту Бизмарка још увек су стајали командант и начелник штаба. Овај последњи је и упозорио команданта на опасност од маглене завесе, истичући сумњу да ће британски бродови, ако су овде, вероватно бити одмах иза почетка зида магле, заклоњени њеним покривачем. Неколико корака иза њих стајао је инжењер ескадре, капетан бојног брода Танеман, држећи у руци таблицу на којој је проучавао бројке досадашње потрошње горива оба брода. Скренуо је пажњу да након сретног пролаза кроз ово уско подручје треба помишљати на скору попуну залиха горива.Но то није била никаква тешкоћа, јер је на пучини чекало, у разним деловима Атлантика, 9 бродова са залихама за немачку ескадру. Сваки од њих имао је не само гориво, него и муницију за топове, торпеда и све остало што је ратним бродовима требало. Ове опсежне и темељите припреме стварале су осећај сигуности на ескадри, зато што нису били препуштени сами себи. Операција је имала много изгледа на успех, јер су немачки бродови били не само посве нови, већ и врло јаки, а опремљени одлично извежбаним посадама.Пловидба се настављала. На површини сивозеленог мора, обасјаног сунцем, пливале су санте леда. То је захтевало пажњу при пловидби. Море је било лагано валовито и тешки бродови полако су се надизали и спуштали. Зид магле с југа покривао је својом нечистом сиво-жутом бојом читав тај део хоризонта. Та магла стално је привлачила пажњу немачких осматрача, као да су предосећали да се иза те магле нешто миче и да са те стране прети опасност.
  Изненада се зачуо глас осматрача: „Велики брод на видику!“ Неколико секунди касније исправка: „Конвој на видику!“ Но то је била варка. Осматрач је приметио дим из три димњака, али није због магле приметио да сва три припадају истом броду. Била је то тешка крстарица Сафок која је прва опазила немачку ескадру.
На немачким бродовима је оживело. Одјекнуле су команде, кратки звукови звонца или јаки глас звучника, и читав артиљеријски апарат стављен је у погон. На нишанским справама већ су очитавали удаљеност и већ се зачуо глас с телеметра: „Удаљеност 124 стотине!“ То је значило да је противнички брод удаљен 12 400 метара. Још увек је танки слој магле покривао противнички брод, а његови обриси нису се још јасно разазнавали. Други артиљеријски официр, који је пажљиво проматрао с двогледом окренуо се команданту: „Вероватно тешка крстарица класе Лондон!“То је било тачно.Али пре него што су немачки топови отворили ватру, сене су нестале. Као што је познато, Сафок се брзо повукао у маглу, да не би постао жртва немачких топова. Његова радио-станица већ је слала познату вест коју је једини примио Норфок.
  Прошао је сат времена без догађаја. Немачки бродови пловили су даље с напрегнутом пажњом, нарочито у правцу магле, а онда се око 8:30 изненада појавила нова сенка из маглене, и то овог пута много ближе. Као авет изронила је тешка крстарица Норфок. Њена три димњака јасно су се истицала. Опет су официри на мосту немачких бродова констатовали: „Тешка британска крстарица класе Лондон“. Било је то тачно, али овога пута догађаји су текли другачије.Док је Норфок настојао највећом брзином да нестане у магли и избегне критичну опасност, тешки топови Бизмарка отворили су ватру. Огромни стубови воде од граната калибра 381 mm дигли су се увис у непосредној близини британске крстарице. За кратко време нови плотун, испаљен је с Бизмарка, а стубови воде били су још ближе. Следећи плотун пребацио је преко крстарице. На њеном мосту знали су шта то значи.
  Труп крстарице још је подрхтавао од последњих експлозија које су биле у непосредној близини њеног трупа. Брод је био посве нагнут од брзог скретања, али круг окрета био је превелик због велике брзине с којом је желела да што пре нестане у магли. Из тешких топова Бизмарка праснуо је четврти плотун. Норфок је имао велику срећу.Тешке гранате пале су непосредно иза крме брода у пенушави траг.Неколико секунди раније крстарица се налазила на том месту.Пре него што је Бизмарк успео да испали и пети плотун Норфоку је пошло за руком да нестане у густој магли.Норфок је прошао без икаквих оштећења и одмах је преко радија послао радио депешу о овом сукобу.Главе британске снаге налазиле су се на 600 наутичких миља јужније и ова депеша је била прва вест коју су примили о појави немачких бродова.
Тешке крстарице Норфок и Сафок, под командом контраадмирала Волкера, су наставиле свој задатак.Бизмарка је требало пратити на таквој удаљености, да не буду уништене од стране његових топова, а да ипак могу јављати његово кретање.На немачкој ескадри нису се много забрињавали због појаве британских крстарица. Било је јасно, да их оне не могу напасти, него да се морају држати изван домета немачких топова. Нису се бојали ни тога да ће непријатељске крстарице навући на њих јаче британске снаге. Приближавали су се већ излазу из Данског пролаза и за кратко време пред њима ће се отворити широка пучина Атлантика. Онда ће моћи потпуно да развију своју пуну брзину коју британски бродови неће моћи да следе и тако ће им се изгубити из вида. На пучини Атлантика неће их више нико пронаћи, а они ће несметано уништавати британске конвоје.Чини се да је срећа била на страни Немаца. Ноћ се све брже приближавала и већ се спуштао сумрак, а на хоризонту су се виделе тамне вертикалне пруге кише или снежне вејавице према којој су њемачки бродови пловили. Према томе, за кратко време они ће се отрести и својих гонича и нестати из вида британских бродова.
  Све је ишло баш како су Немци очекивали. С британских аеродрома узлетили су, додуше, четверомотоми хидроплани великог акционог радијуса ради извиђања. Исто то радили су и авиони са Исланда. Али време је у том подручју било превише магловито да би ови авиони било што приметили. Када је почела да се спушта ноћ, авиони су постали немоћни. Са британских крстарица на светлом делу мора још увек су видели Бизмарка, сада на удаљености око 13 миља. Он се већ приближио подручју кише. За кратко време његова је сена почела да бледи, јер је почела да га прекрива киша.Пљусак је захватио и британске крстарице, а видљивост је пала на 2 миље. Киша је помало прешла у снег и густа вејавица је захватила пучину. Видљивост је била све слабија и слабија у мрачној ноћи пуној олује. Напетост је на британским крстарицама порасла. Ни по коју цену нису смели да изгубе из вида немачке бродове. Појачано је осматрање, а са екрана радара нису се скидале очи. Али време је постајало све горе. Само су повремено видели немачке бродови, а онда су они опет нестали иза слапова кише и снега.
  Изненада се догодила нагла промена. Бизмарк се неочекивано окренуо и почео да плови право на крстарицу Сафок.Очигледно је било да је желео да је нападне.На Сафоку нису губили време.Кормило је одмах окренуто у крајњи положај па је крстарица почела да плови у контра смеру.Нешто пре поноћи Бизмарк је успео да нестане у снежној олуји.Сатима и сатим су се трудиле британске крстарице, пловећи пуном снагом кроз артичку ледену ноћ, да пронађу противника.Немачким бродовима је успела варка.


КАРАКТЕРИСТИКЕ БОЈНОГ БРОДА "БИЗМАРК"

* Држава- Немачка
* Класа- Бојни брод
* У наоружању- 24. августа 1940.
* Маса-  празног 41 700 тона,  пуног 50 900 тона
* Димензије- дужина  251   m
* Мотор-  138 000 КС
*  Максимална брзина- 29 чворова
*  Наоружање- топ  8   x 380 mm (4 x 2), топ  12 x 150 mm (6 x 2), пво  16 x 105 mm (8 x 2), пво  16 x 105 mm (8 x 2), пво  12   x 20 mm,          авиони 6 x  Арадо Ар-234 (полетали су уз помоћ катапулта)
* Посада- 2 092 чланова

samo jos nesto..............znam da tema o ovom brodu ( gde i nije nesto posebno receno) postoji na ovom sajtu jos od 2006. godine al sam ipak odlucio da otvorim novu

Sjaaaajno! , cepaj samo

Odlicno predstavljanje.

Bio je to ponos Nemacke i projekat kakvog do danas nema.