Nemačka je interesantna kako za domaće, tako i za strane turiste. Na 357.020 kvadratnih metara živi 82 miliona stanovnika. Nemačka je poznata po svojim filozofima i pesnicima. Glavni grad je Berlin.



Berlin je simbol nemačkog ujedinjenja, pošto je sve do 03.10.1990 bio podeljen na zapadni i istočni Berlin. Nemci govore nemački jezik, ali i drugi jezici su u upotrebi. Pošto u Nemačkoj živi i 7,3 miliona stranaca.

U Nemačkoj se od 1. januara 2002 koristi evro kao platežno sredstvo. Pakovanje cigareta košta npr. tri evra. Jedan evro je otprilike 1,10$.

Nemci rado putuju

Celu zemlju prekriva mreža železničkih šina i autoputeva. Od Hamburga do Minhena ili od Kelna do Berlina, svuda se lako stiže. Bez obzira dali se putuje autom, vozom, autobusom, avionom ili čak biciklom.

Čak je i rečni i morski saobraćaj odlično povezan. Nemačka je ispunjena pejzažima i netaknutom prirodom.

U sklopu nacionalnih parkova postoji i puno oaza. Jug Nemačke je idealan za ljubitelje planina i snega, dok je sever više za ljubitelje mora, jezera i ravnica.

Klima u Nemačkoj

U Nemačkoj je klima umerena, pri tome varira od dela zemlje.

Na jugu često pada kiša, na istoku su leta toplija, dok na zapadu retko kada pada sneg.

Promena klime oseća se poslednjih godina i u Nemačkoj, ali su leta i dalje u većem delu zemlje blaga i kišovita, uostalom kao i zime.

"Živimo u zoni umerene klime", objašnjava Rajk Šab, stručnjak za klimu iz Ofenbaha.

Uticaj mora

Međutim, umerena klima zavisno o kome delu Nemačke je reč. "Severni i zapadni deo su pod uticajem mora", kaže Šab. Što znači da leta nisu vruća, kao što ni zime nisu hladne. U drugim delovima zemlje su promene temperature drastičnije, pre svega na jugu. Najhladniji region je oko Brandenburga, gde su leta najtoplija.

Sunčani gradovi

Ljubitelji lepog vremena bi trebalo da posete jug Nemačke, preciznije Frajburg u Brajsgau. Gde je Šab zabeležio prosečnu letnju temperaturu od 20 stepeni. Taj deo je i pretežno sunčan: 1740 sati godišnje.

Ipak, najsunčanije mesto u Nemačkoj je Cinovic (Zinovitz) na istočnom ostrvu Usedom - sa 1917 sati sunca godišnje. Najmanje sunca ima u regionu Gotingena, koji nema ni upola sunčanih sati poput Cinovica.

Provale oblaka

Najkišovitija mesta nisu na severu Nemačke, kako se obično pretpostavlja, već na jugu, u blizini Alpa. Balderšvang u Algau je najkišovitiji grad, sa 2450 litara po kvadratnom metru godišnje. Dok u području oko istočnog grada Hale ne padne ni jedna šestina kiše od toga - samo 400 litara.

Da li je kišovito ili ne, Šab se ne žali na nemačku klimu. Reč je o plodnom delu zemlje, gde vegetacija buja. U poređenju sa Artiksom, mi smo još dobri.

Veseli narod

Kliše koji postoji o Nemcima je da su hladni a vredni. Ponekad se nađu i na udaru negativnih kritika medija, ali ipak ne postoji razlog da se Nemačka ne poseti.

Ko stupi u kontakt sa Nemcima, često je iznenađen: večina njih rado slavi i druži se. Najradije se sastaju u pivnicama. Kiseo kupus se tom prilikom više ne jede, kao što se ni kožne pantalone ne nose kao što je to ranije bio slučaj.

Praznika ima u izobilju

Najviše se slavi karneval. U Kelnu i Majncu se na primer i čak nepoznati maskirani ljudi grle i ljube na ulicama u slavskoj atmosferi.
Ljudi se hvataju pod ruku, plešu, pevaju pesme koje inače nikada ne bi pevali u svakodnevnom životu. Maskirana vozila u koloni prolaze kroz grad, predstavljajući karnevalski voz odnosno povorku.

Mržnja prema strancima (ni)je tema

Od početka devedesetih, u domaćim i stranim novinama se pojavljuju tekstovi o mržnji prema strancima. Većina Nemaca zgranuto reaguje kada čuje o napadima na strance. Mnogi izlaze na ulice i demostriraju protiv mržnje prema strancima ili se organizuju u saveze koji pokušavaju da približe ljude različitih nacionalnosti. Političari takođe osuđuju desničare i mržnju prema strancima, jer kako kažu, to nije u skladu sa životnim principima u Nemačkoj.

Od 82 miliona stanovnika 7,3 miliona građana su stranci. Statistika pokazuje da stepen mržnje prema strancima nije veći nego u ostalim evropskim zemljama. Tako da se stranci mogu osećati sigurno u Nemačkoj.

Nemačka kuhinja

Nemci vole da jedu brzu i tradicionalnu hranu. Što ne znači da bi probirljivi gurmani trebalo da padnu u očaj.

Kobasice su za Nemce omiljeni tradicionalni obrok. Postoje razne varijante u zavisnosti od dela Nemačke, npr. u Bajernu se prodaje bela kobasica, u istočnoj nemačkoj Turinger Rostbratvurst, u Frankfurtu frankfurtska kobasica. Ipak na top listi nemačke omiljene brze hrane nalazi se karivurst sa pomfritom. To je kobasica od svinjskog, telećeg i goveđeg mesa sa kari sosom, kečapom i majonezom.

U Nemačkoj je popularna i internacionalna kuhinja. U Minhenu postoji više italijanskih restorana nego u Milanu. U svakom većem gradu postoji i mnoštvo kioska sa turskim "dönerom" i sa grčkim "girosom". Takođe su popularni španski "tapas", japanski "suši" i američki "baget".

Prošla su ta vremena kada su probirljivi gurmani morali da u potrazi za vrhunskim restoranima putuju u Francusku ili Belgiju. Godine 2003. je "Vođa Mišelin hotela i restorana" dodelio još pet puta po tri zvezdice objektima u Nemačkoj. Tako su do sada 189 nemačkih restorana uspeli da dobiju po jednu zvezdicu.

Inspiracija nije samo u francuskoj kuhinji

Regionalna kuhinja je Nemci takođe veoma bitna. Mnogo dobrih restorana ima u pokrajini Baden Vurtemberg.

Gurmanima će se Nemačka svideti, naročito zbog svinjskih potkolenica, kobasica, šnicli, obavezno sa porcijom krompira i sa sosom. Posle par sedmica, kada vam pojas popusti, primetićete da je ukusni kolač uz kafu možda ipak bio previše.

U nemačkim domovima je dugo vladalo pravilo, da dan treba početi sa obimnim doručkom. U međuvremenu je nedostatak vremena nametnuo nove trendove. Nemci imaju sve manje slobodnog vremena i vrlo često preskaču doručak. Zato se ne odriču večernjeg piva, koje postoji u hiljadu različitih vrsta. U kafanama se rado diskutuje o njegovom kvalitetu i o tome koje je pivo najbolje.

Kulturni život

emački kulturni život ima dugu tradiciju: od Getea i Baha, do Fatih Akima i Pine Bauš.

Kroz centar Berlina subotom uveče, prodefiluje neverovatan broj ljudi zainteresovanih za kulturna zbivanja u gradu. Te iz jedne galerije u drugu neumorno obilaze izložbe raznih umetnika.

Uz šampanjac i crno vino diskutuje se o novim trendovima, promatraju slike, druže se.

Pozorište - od tradicionalnog do provokativno

Za ljubitelje pozorišta u Nemačkoj gotovo uvek postoji prilično raznovrstan pozorišni repertoar. Pored reke Spre se nalazi pozorište "Theater am Schiffbauerdamm" sa izvrsnim repertoarom.

U njemu je 1904.godine Maks Rajnhardt režirao "Sommernachtsraums", 1928 godine je tu izvedena predstava Bertolda Brehta sa muzikom Kurta Vajla "Dreigroschenoper".

Vodeći i na internacionalnom nivou

Nemački kulturni život je veoma raznovrstan. U više od 450 pozorišta godišnje bude izvedeno preko 2500 najrazličitih predstava. Geteov "Faust" je i dalje omiljena predstava publike, ali izvode se i mnogi drugi komadi, poput modernih predstava.

Hamburg je u poslednjih par godina uspeo da stvori imidž centra međunarodne muzičke scene. Dok je Berlinski festival pored Kana i Venecije postao centar zbivanja u domenu sedme umetnosti.

U nemačku kulturu se ubrajaju i dela stranaca

Kao predstavnici nemačke filmske kinematografije ne navode se samo imena poput Rajnera Vernera Fasbindera ili Folkera Šlondorfa. Novi talenti poput turskog režisera Fatiha Akima su takođe postali sastavni deo nemačke kulture.

U Nemačkoj živi više od 7 miliona stranaca, koji imaju pravo glasa. Istočnoevropski dramaturzi, zajedno sa japanskim muzičarima i Geteom, Šilerom i Bahom - to je današnji kulturni svet Nemačke.

Izvor: B92