Završnica pregovora SDU i SPD o formiranju vlade

Nemačka dobija kancelara do nedelje

Pregovori o formiranju „velike koalicije“ skoro tri nedelje posle prevremenih parlamentarnih izbora u Nemačkoj ušli su u završnicu. Dve najveće stranke Socijaldemokratska partija (SPD) Gerharda Šredera i Hrišćanska demokratska unija (CDU) Angele Merkel i dalje su u pat poziciji, jer nijedna samostalno ne može da formira vladu i obe žele mesto kancelara.

Šreder uporno odbija da prizna poraz iako CDU ima četiri poslanička mandata više u Bundestagu (226 - CDU; 222 - SPD).

- Obavestila sam izvršni odbor stranke da će se razgovori sa SPD o budućem kancelaru nastaviti i verovatno nećemo doći do rešenja pre nedelje uveče - rekla je Angela Merkel posle sastanka čelnika CDU.

Merkelova je juče sa Edmundom Štojberom, liderom sestrinske stranke Hrišćanske socijalne unije (CSU), održala još jedan u nizu sastanaka sa čelnicima SPD. Delegaciju SPD je pored Šredera predvodio Franc Mintefering, šef stranke koji je uoči razgovora istakao da socijaldemokrate neće odustati od mesta kancelara.

- Stranka želi Šredera na mestu kancelara u novom sazivu parlamenta. Borićemo se i to ćemo tražiti u pregovorima - najavio je Mintefering.

Uprkos zaštiti koju mu pruža šef stranke, Šreder, koji je na funkciji premijera od 1998. godine, najavio je da je spreman da odustane od mesta kancelara ukoliko to bude bilo neophodno da bi se formirala stabilna vlada.



Izvor: Blic \ A. P.

Šta će biti sa dosadašnjim kancelarom Nemačke

Šreder postaje savetnik

Dok se Angela Merkel, lider Hrišćansko-demokratske unije (CDU) priprema da i zvanično postane prva žena kancelar u istoriji Nemačke, njen glavni rival Gerhard Šreder pakuje svoje stvari iz kancelarije u kojoj je proveo poslednjih sedam godina.

Dogovorom između CDU i SPD u Nemačkoj će drugi put od završetka Drugog svetskog rata biti formirana „velika koalicija“, a sam Šreder je nagovestio da u Merkelinom kabinetu neće biti mesta za njega.

„Moraćemo da sačekamo da vidimo da li će velika koalicija funkcionisati. U svakom slučaju radovaću se njenom uspehu. Što se tiče moje uloge jedna od varijanti da ne budem član nove vlade“, rekao je Šreder na sastanku biznismena u Berlinu.

Izvori bliski Šrederu navode da će on definitivno napustiti politiku i otisnuti se u vode biznisa, kako bi više vremena provodio sa porodicom. Dve opcije su najprimamljivije, mesto partnera u velikoj investicionoj kompaniji „Meril linč“ i mesto savetnika u ruskom naftnom gigantu „Gaspromu“. Kako prenosi „Fajnenšel tajms“ Šrederu je ostavljeno da sam izabere svoj sledeći potez u karijeri i da će ga stranka podržati ukoliko bude želeo da u novoj vladi bude zamenik kancelara. Ipak, ova opcija je malo verovatna jer je dobar deo uticajnih članova SPD nezadovoljan odlukom uskoro bivšeg kancelara da ide u izbore godinu dana pre roka.

„Šreder zna da je biznis najbolja opcija za njega. Malo je verovatno da će se vratiti pravu, njegovoj prvoj profesiji, kojim se bavio do 1990. godine. Zbog toga verujem da će se on za izvesno vreme povući iz javnosti i posvetiti porodici, pre nego što napravi sledeći potez“, tvrdi Jirgen Hogrefe, njegov biograf.

Veliki biznis sa energentima u ruskoj kompaniji je za Šredera više nego primamljiva opcija. Gigant „Gasprom“ je nedavno učvrstio pozicije na tržištu kupivši kompaniju „Sibnjeft“ od milijardera Romana Abramoviča. Šrederu na ruku ide i to što je „Gasprom“ u državnom vlasništvu jer je blizak prijatelj sa Vladimirom Putinom. Na nedavnom Samitu EU i Rusije u Londonu Vladimir Putin je Briselu obećao sigurne isporuke neophodnih energenata u budućnosti. Posao je vredan desetine milijardi dolara, a funkcija savetnika u „Gaspromu“ bila bi sigurna luka za Šredera.

U SPD-u su energično demantovali izveštaje ruskih medija da će Šreder da će otići u „Gasprom“:

„To je glasina koja nema veze sa istinom“, rekao je Klaus Uve Beneter, generalni sekretar SPD.

Ruski mediji su preneli da je Šreder prošle nedelje prisustvovao Putinovom 53. rođendanu na proslavi u Sankt Peterburgu i da je tom prilikom dogovoreno sve oko odlaska u „Gasprom“. Američke kompanije se nadaju da će imati koristi od ovog transfera. Šreder bi iskoristio uticaj da se zaobiće glomazna ruska birokratija kako bi se i one dokopale unosnih poslova o izvozu energenata iz Sibira.

„Fajnenšel tajms“ prenosi izjavu anonimnog uticajnog bankara iz Frankfurta:

„Teška industrija je kao stvorena za njega. Tamo se još posluje na stari način i ima puno mogućnosti da se poslovi sklapaju na zadnja vrata. Zbog toga će Šreder sigurno završiti kao savetnik za neku francusku, rusku ili kinesku kompaniju gde ga najviše cene“.



Izvor: Blic \ A. Petrović

Koalicioni pregovori u Nemačkoj nisu ni počeli, a već su svi nezadovoljni

Pirova pobeda

BERLIN - Nova vlada Nemačke još nije ni rođena, jer koalicioni pregovori treba da počnu tek u ponedeljak, a već sada su svi nezadovoljni - i demohrišćani (CDU) budućeg kancelara Angele Merkel i socijaldemokrate (SPD) još aktuelnog šefa Savezne vlade Gerharda Šredera.

Angela Merkel jeste uspela da, u pregovorima sa (SPD), za sebe i svoju partiju konačno izbori kancelarsku fotelju, ali u krugovima demohrišćana, posebno ekstremno desničarskih poput Rolanda Koha, premijera pokrajine Hesen, govore o "Pirovoj pobedi".

- Šta vredi mesto kancelara kad će najvažniji resori u budućoj vladi pripasti SPD - izjavio je, ne krijući gnev, pokrajinski ministar privrede Šlezvig-Holštajna Ditrih Austerman.

Nezadovoljstvo vlada i u SPD, budućem mlađem partneru demohrišćana u vladi, iako su dobili sve što su želeli - sem, naravno, mesta kancelara koje je moralo pripasti partiji sa više poslanika u Bundestagu. Volfgang Klement izjavio je da su pregovarači u ime SPD, Šreder i šef partije Franc Minterfering, "suviše brzo izgubili živce" i "položili oružje".
 
 

Izvor: Glas Javnosti

Sveštenička kći doktor fizike!

Lider Demohrišćanske partije (CDU) Angela Merkel (51) ući će u istoriju Nemačke kao prva žena kancelar.
Ona je već razbila šablon u sopstvenoj partiji - istočnonemačka protestantkinja nametnula se stranci kojom su tradicionalno dominirali zapadnonemački muškarci katolici.

U javnost je izašla pre pet godina, kad je izbio skandal zbog nezakonitog finansiranja demohrišćana. Snažno je poricala optužbe da je primano mito za izvoz tenkova u Saudijsku Arabiju, ali kako se kriza produbljivala, a na svetlo dana izašla umešanost bivšeg kancelara Helmuta Kola u aferu, bila je prvi njegov saradnik koji je javno prekinuo vezu sa svojim dotadašnjim mentorom koji ju je i doveo u kabinet.

Taj potez joj se isplatio - izabrana je za predsednika partije u aprilu 2000, ali još nije bila dovoljno popularna da bi je stranka izabrala za kandidata za kancelara 2002. Nadigrao ju je Edmund Štojber, moćni lider demohrišćanima sestrinske, bavarske Hrišćansko socijalne unije (CSU). Odnosi između njih dvoje i dalje su komplikovani, a Štojberove kontroverzne primedbe na račun istočnih Nemaca tokom kampanje nimalo ih nisu popravile.

Neki mediji nazvali su je nemačkom Margaret Tačer, ali Ulrih Klinkert, koji joj je bio zamenik dok je bila ministar za zaštitu životne sredine sredinom devedesetih, kaže da su sva poređena sa "čeličnom ledi" pogrešna. - Ona je malčice Margaret Tačer, a malciče Toni Bler - kaže on.

Kad je reč o političkim stavovima, Merkelova je po socijalnim pitanjima, kao što su abortus i ozakonjavanje homoseksualnih zajednica, bliža centru. Ali zato je nemilosrdno kritikovala još aktuelnog kancelara Šredera zbog ekonomije, pre svega zbog rekordne nezaposlenosti. CDU planira da omogući lakše otpuštanje radnika, limitira raspon plata u okviru pojedinih prirodnih grana i poveća porez na promet.

Merkelova ne pridaje mnogo važnosti činjenici da će biti prva žena kancelar, kao ni zajedljivim komentarima medija na račun njene skromne, nimalo harizmatične pojave. Zato što je zastupnik porodičnih vrednosti, neki članovi CDU vide je kao uzor.

Angela Merkel je rođena 1954. u Hamburgu. Imala je samo nekoliko meseci kada je njen otac, luteranski sveštenik, dobio parohiju u malom gradu u Istočnoj Nemačkoj. Odrasla je u ruralnoj oblasti nedaleko od Berlina i od malena bila talentovana za matematiku, nauku i jezike. Doktorirala je 1978. fiziku, ali kasnije je radila kao hemičar u naučnoj akademiji u Istočnom Berlinu.

Uključila se u sve snažniji demokratski pokret 1989, a posle pada Berlinskog zida i prvih demokratskih izbora postala je portparol vlade. Učlanila se u CDU 1990, samo dva meseca pre ujedinjenja Nemačke, a tri meseca zatim obrela se u Kolovom kabinetu kao ministar za žene i omladinu. U svojoj političkoj karijeri "nadživela" je četvoricu političkih gazda i postala jedini Osi (istočnjak) koji je opstao u rukovodstvu CDU. Udata je za Berlinca Joakima Zauera, profesora hemije, ali nemaju dece.



Izvor: Glas Javnosti \ Pripremila V. Popović

Ne shvatam zasto je toliko vazno mesto kancelara,valjda zato sto ce biti prva zena kancelar...

Merkelova objavila spisak ministara
 
Budući nemački kancelar Angela Merkel saopštila je juče u Berlinu, neposredno pred početak zvaničnih koalicionih pregovora o programu njene vlade, listu imena ministara iz redova demohrišćana, na kojoj se posebno ističe bavarski premijer Edmund Štojber, budući ministar privrede i tehnologije.


Prema sporazumu, Socijaldemokratska partija (SPD) bivšeg kancelara Gerharda Šredera imaće osam, a Hrišćansko-demokratska unija (CDU) šest ministarskih mesta.

Ministar unutrašnjih poslova biće Volfgang Šojble, iskusan političar, dobar strateg i analitičar. Šef biroa saveznog kancelara biće Tomas de Mezijer koji važi za velikog intelektualca, a ministar za porodicu Ursula fon Lejen, dosadašnji ministar za socijalnu politiku pokrajine Donja Saksonija. Ministar prosvete biće Aneta Švan. Novi ministar odbrane biće Franc Jozef Jung, ministarstvo poljoprivrede i zaštite potrošača pripalo je Horstu Zehoferu . Svi ostali ministri su iz CDU Merkelove.



Izvor: Blic