Najskuplja slika na svetu - „Zlatna Adela” :: Sveze zanimljivosti iz zemlje i sveta

Najskuplja slika na svetu
„Zlatna Adela”, portret žene austrijskog fabrikanta šećera, za 135 miliona dolara prodata milijarderu, američkom fabrikantu kozmetike, i tako ostala u jevrejskom posedu

Mlada Adela, žena austrijskog fabrikanta šećera jevrejskog porekla Ferdinanda Bloh-Bauera, postala je izrazito čuvena jer je njen portret prošlog meseca prodat za 135 miliona dolara. Najskuplja umetnička slika ikad prodata na svetu.

Ni jedno remek-delo Rubensa, Rembranta, Van Goga ili Pikasa, koji su slavljeni kao najveći slikari modernog doba, nije dostiglo ni približno tako visoku cenu na tržištu umetničkih dragocenosti.

Portret „Adela Bloh-Bauer I” naslikao je austrijski slikar Gustav Klimt, 1907. godine. Tokom prošlog stoleća ova slika je prošla čitavu odiseju a još su zamršenije okolnosti koje okružuju život kako same lepotice, nazvane „Zlatna Adela”, tako i njenog slikara Gustava Klimta a pogotovu superbogatog kupca koji je za ovu sliku dao basnoslovni iznos.

Majstor bečkog jugendstila Gustav Klimt (1862–1918) ispoljio se početkom 20. veka dekorativnim stilom a pročuo se takođe boemskim, nesređenim životom. Lepu fabrikantovu ženu Adelu slikao je dva puta, nazvao „Zlatnom Adelom” a po bečkim salonima pod kraj habsburške epohe govorkalo se i o njihovoj, nedokazanoj romansi. Slikar je umro u godini raspada Habsburške imperije, Adela je umrla u 49. godini (1925), a njen muž Ferdinand morao je pred nacistima da emigrira u Pariz, zatim u Švajcarsku gde je umro 1945. Na njegovu zbirku umetničkih dragocenosti, kao i na portret „Zlatna Adela” bacili su oko nacistički glavari, čak i sam austrijski kaplar, Adolf Hitler.

Posle sloma nemačkog Trećeg rajha i reduciranja austrijskog carstva zbirka slika fabrikanta Bloh-Bauera delom je vraćena naslednicima. Posle dugogodišnjih parnica dospela je u ruke Adeline nećake Marije Atlman, devedesetogodišnje starice koja sada živi u Los Anđelesu.

Slikar Gustav Klimt nije spadao u red najslavnijih slikara 20. veka, u nekim istorijama umetnosti nije čak ni pomenut, a ostao je u senci raznih afera. U bečkoj galeriji „Belvedere” sve doskora bilo je izloženo pet njegovih slika koje nisu privlačile izuzetnu pažnju.

Tek kada je prošlog maja u vrtlogu skoka cena na svetskom tržištu umetničkih slika jedan portret koji je naslikao Pablo Pikaso prodat za rekordnih 95 miliona dolara nepoznatom kolekcionaru, što je dotle bila najviša cena, ustalasalo se nadmetanje na berzama, među milijarderima od Londona do Njujorka. Slika Pikasove ljubavnice Dore Maar iz 1941. godine prodata je proletos na Sotebi aukciji i uzvitlala nadmetanje kolekcionara.

Za „Zlatnu Adelu” vatreno se zainteresovao Ronald Lauder (62) koji je kao sin veoma imućne vlasnice kozmetičke industrije Este Lauder postao milijarder. Držao se tradicije i povezanosti jevrejskih porodica. Lauder je 80-ih godina postao američki ambasador u Beču, tamo se usredsredio na umetničku zbirku jevrejske porodice Bloh-Bauer. Pronašao je devedesetogodišnju naslednicu Mariju Altman u Los Anđelesu ali nije uspeo da direktno od nje kupi željenu sliku jer se starica obratila aukcionarskoj firmi Kristi. Tako je dostigla do sada nezapamćenu cenu. Niko do sada na tržištu nije jednu umetničku sliku platio tako visokom cenom. Plaćena je sumom koju 50 univerzitetskih profesora u Parizu ili Londonu ne mogu zajedno da zarade celog života.
Milijarder Lauder rešen da dragocena slika iz ranije jevrejske porodice ostane opet u jevrejskim rukama platio je za nju 135 miliona dolara. Bečka galerija ostala je bez atrakcije, milijarder Lauder je Adelin portret nazvao „Američkom Mona Lizom” i postavio kao glavnu atrakciju u svom privatnom muzeju u Njujorku, da podigne sopstveni prestiž.
Božidar Dikić

Izvor: Politika