Kratak uvod...moj prijatelj, stvarno dobar čovek, oženjen mojom dobrom drugaricom, imaju dvoje male dece, niti on niti ona mi se nisu žalili na međusobne odnose, lepo žive, putuju, solidno zarađuju, lepo su se skućili, kad god sam ih posetila osećala sam se prijatno, videla sam da se lepo slažu..nema tu nekog preteranog plamena, ali vlada harmonija....ipak, uzeli su s u tridestim godinama.
Elem, juče se vidim sa prijateljem koji se raspada na sastavne delove, a njegova priča meni još šokantnija.
Njegova supruga mu je onako usput spomenula da je srela njegovu bivšu devojku, koja inače ne živi u istom gradu..i iz njega odjednom pokulja istina...kako je nikad nije preboleo, kako je svim srcem voli iako je prošlo pet godina, kako je tek živeći sa drugom ženom shvatio šta je izgubio, kako su razlike koje su ih rastavile sada besmislene, kako od samog početka braka neprestano misli na nju, upoređuje suprugu sa njom, kako ga srce vuče ka njoj iako uopšte nisu bili u kontaktu.Kaže da ženu voli i da mu je lepo sa njom, ali da to nije TA ljubav koja mu je potrebna, da je jedino tu bivšu istinski voleo, da čezne za njom, da mu je nedostajala svakog dana i da ma koliko se trudio, nikako nije uspevao da je niti preboli, niti zaboravi.
Elem, pokušala sam da ga razuverim, da mu objasnim da postoji razlog zašto su se rastali, da je idealizuje, da se u braku podsvesno oseća kao u klopci i da na neki način traži ventil i način da pobegne.
Međutim, on mi je dao niz kontrargumenata među kojima je tvrdnja da je u dubini duše nesrećan, da je sto puta pomislio da bi voleo da su njegova deca i njena, kao i da pored svih kvaliteta, njegova supruga nije TA, da nikad nije uspeo da s njom ostvari bliskost, da je ona kompromis...i da je na žalost, toga postao svestan kasno.

I šta sad?
Rado bih ga posavetovala da se vidi sa tom bivšom i razbije svoje iluzije i shvati koliko je srećan što ima divnu ženu kod kuće...ali...šta ako je sve to što on govori zaista istina? Šta ako je ta ljubav zaista stvarna, ako je njegov život i brak zapravo samo kompromis i laž.

Što je najgore, ta njegova bivša je zaista sjajna i jako, jako neobična osoba i koliko sam načula nikad ga nije prebolela i nikog nije ni imala posle njega.
Užas, pojma nemam šta da radim...za sada sam uspela malo da ga smirim...ali stvarno brinem.

Jesi li ih ti rastavljala? Verovatno nisi.  Jesi li ti nagovorila prijatelja da uđe u drugi brak? Verovatno nisi. Jesi li mu asistirala kad je pravio decu? Verovatno nisi. On je te odluke doneo sam i odgovornost mora da nosi sam.

Ne možeš se dva puta okupati u istoj reci. Danas veza sa bivšom devojkom ne bi mogla biti ista kao pre 5-6 godina jer okolnosti nisu iste. Sve i da se ta devojka odluči da mu oprosti i primi ga nazad u svoj život to će zauvek biti hod po mukama jer će mu život samo postati još komplikovaniji. Pojaviće se razvod braka, teške reči, nesrećna deca, griža savesti kod njega a vrlo verovatno da će i odnosi sa bivšom biti suštinski drugačiji.

A da sam na tvom mestu rekla bih mu da stane pred ogledalo kad god pomisli na tu drugu ženu i zapita se da li mu je bitnije šta misli njegova donja glava ili su mu bitnija deca koju je sam svojom voljom doneo na svet. Neka bude muškarac i nek završi svoj posao podizanja dece. Ni u kom slučaju ne bih mogla da povlađujem sebičnom i neprincipijelnom stavu:" sad mi je teško da budem brižan otac sa gomilom troškova i obaveza, odoh da budem lelemud." Ima nekih obaveza u životu koje se ne mogu obrisati gumicom. Deca su jedna od takvih obaveza.

Ma to i jeste najčudnije od svega što on baš nije tip koji razmišlja "donjom glavom", a sjajan je otac...više vodi brigu o deci nego njihova majka, uopšte nije tip koji bi pobegao od obaveza.
S tom bivšom je imao stvarno čudesnu vezu, nikad nisam videla da se dvoje ljudi toliko voli (ruku na srce), a razlozi za rastanak su bili krajnje glupi i bezvezni.
Meni je skroz fascinantno da posle toliko vremena oboje i dalje čeznu jedno za drugim, da ni njegova supruga pa ni deca nisu uspeli da je istisnu iz njegovog srca.
Nije on od onih muških kretena koji bi napravio nepromišljeno neku glupost, ali mi ga je stvarno bilo žao,plakao je kao malo dete...da mu je toliko vremena bilo potrebno da shvati da je oženio pogrešnu ženu, a da sve vreme čezne za drugom.
Jbt, koji je to pakao živeti sa nekim, biti dobar suprug i otac, a zapravo voleti drugu.

Pa ne poznajem ga pa da znam ali stvarno mi deluje da je ovo sto si rekla tj da se u braku oseca "u klopci" pa da zbog toga "idealizuje" bivsu. Postoji razlog zasto je proslost jednostavno proslost ali mnogi ljudi jednostavno to zaboravljaju pa se desavaju ovakve situacije

Nije do tebe. Otvoreno ga posavetuj a to sta ce on da uradi sa njegovim zivotom nije tvoja stvar  

Ovo što si rekla da je imao divnu vezu, da su bili idealan par, a da je onda okrenuo leđa čitavoj toj idili pokazuje da tvoj prijatelj ipak ima deo pameti koji nije tako iskren i pouzdan. On poseduje svest o tome šta je socijalno prihvatljivo, šta stvara lepu sliku a šta je ružno i neprihvatljivo, a onda kad dođe do odlučujućeg trenutka to skriveno ja pretegne.

Da li ti Brano želiš jednostavno da pomogneš dobrom prijatelju i osećaš krivicu ako okreneš glavu, da li si uplašena da bi ti se mogla eventualno slična stvar dogoditi i želiš iz sebičnih razloga da "porodične vrednosti" po svaku cenu pobede, da li samo nemaš pametnija posla i guraš nos u tuđe porodice i probleme zanemarujući svoje... da li imaš neki treći četvrti prljaviji-čistiji motiv...  nije naročito ni bitno. Niti me zanima.
Ne vidim ni zašto bi druge.

Savetovati Branu da zakopa glavu u pesak baš i nije neki poseban i značajan savet i verovatno je čista racionalizacija. A racionalizacija je u većini slučajeva "laž" koju govorimo sami sebi kako bi se bolje osećali, objašnjavajući sebi logičan sled događaja i kako je to sve razumljivo.
Ta uteha traje neko vreme (nekad su samo minuti u pitanju ) dok opet ne preovlada onaj prvobitni naizgled iracionalni osećaj.
Zato 'ajde da se koncentrišemo na ono iracionalno... a šta drugo nego... ljubav. 

Svi mi, verovatno, znamo ovde da su deca bitna i da se treba posvetiti njima i da zbog njih trebamo zakopati sopstvene hirove i nagone, da se trebamo žrtvovati zbog njih pa čak i sopstvenu sreću i da čovek u određenim godinama treba postaviti prioritete koji mu se možda ne dopadaju... svi mi to ovde znamo i želimo da tako bude (primetićete i verovatno da sam dosta puta upotrebio reč "treba" i "trebalo" koja se bitno razlikuje od "mora" i "morati")... ali, činjenica je jednostavno da... ljudi kad se zaljube rade glupe stvari.     
Na to uvek mogu da računam.

Nisam nikad bio u braku da bih mogao bolje od vas malo starijih da razumem situaciju, ali ono što pouzdano znam je da su sve porodice posmatrane iz komšijske perspektive sjajne i lepe, jer se svojski trude da se tako predstave, dok samo oni između sebe znaju čega tu sve ima (i nema)... tako da, ne kažem Brano da bolje ja iz virtualnog sveta poznajem tvoje prijatelje, nisam baš tako arogantan... ali teško da su oni imali 5 godina besprekornog braka. To je već naivno. Neke stvari su tu verovatno postojale dugo vremena, stvar je samo nedavno kulminirala i dozvolila i turistima malo atrakcije u toplo i harmonično porodično gnezdo.

Anyway.
Stvar je izuzetno jednostavna, kao i posledice svakog dostupnog izbora...  ono što je komplikovano su pokušaji da svi budu srećni i zadovoljni.

Verujem tvojoj proceni da ti je prijatelj pametan, razuman i odgovoran čovek svestan svojih dela i koje posledice one donose, ako je tako nije mu mnogo ni potreban tvoj savet... možda eventualno tvoja podrška ako odluči da dopusti vremenu da reši stvar, da prođe još malo i uvidi da li će ga proći neki sadašnji osećaj.
S obzirom da je mala verovatnoća za tako nešto (ipak je to nešto što traje godinama)...  pah... i razvod je za ljude.
Valjda za ovakve stvari i postoji dođavola.   

Postoji mogućnost i da je najbolja opcija i za tu decu za koju se svi toliko brinemo...  (pritom kažeš da je brižan otac, tako nešto se ne mora promeniti)
...ja bi lično uvek više voleo da se moji razvedu ako se ne slažu nego da nastave da žive u očaju i mizeriji nekog fucked-up braka u kojem se moj ćale loži na školsku drugaricu zadnjih 20 godina.  Al' to sam samo ja...

Opet, da ne zanemarim, postojiš i ti... posmatrač sa strane i kućni prijatelj koji se boji da bi sve ovo moglo i da funkcioniše ako se razvedu.

Btw... a koji je stav njegove supruge?  Ona želi i dalje da bude s njim u braku? 

Ne znam zašto me napadaš i procenjuješ moje motive...ja sam nevoljno upletena u priču, prosto me je zatekao...volela bih da ne znam to što sad znam.On se izjadao, tražio savet, ja sam vrlo uzdržano rekla šta mislim.

Kakav je njihov brak mogu da sudim samo na osnovu toga što su oboje govorili i onoga što sam videla...delovali su mi srećno, nisam ih čula da se svađaju...kakav je istinski njihov odnos, to ne znam.
Činjenica je da je on ubedio sebe da je srećan jer "tehnički gledano, on svojoj supruzi nema šta da zameri"....ali je on, nekako (možda se meni čini odjednom) postao svestan jakih osećanja prema drugoj ženi, za koju tvrdi da je jedina koju je istinski voleo.

Njegova supruga nema pojma o tome, celu tu priču je za sada zadržao za sebe.

Verovatno, ali realno ako cemo:

Sta ona moze uraditi povodom toga ako ne da da iskren savet prijatelju i to je to

Sta? Treba mu podrska od nekog kako bi napustio svoju porodicu i pokusao da "nadje ljubav" u narucju bivse devojke. Samim tim cinom pokazuje da je slaba licnost cim sebi moze da dozvoli da uopste razmislja o tome a kamoli da trazi podrsku od nekoga kako bi to i uradio  "Ljubav" se trazi onda kada je vreme za to a ne kada vec imas zenu i decu iza sebe

Brano, posavetuj ga onako kako mislis da treba i ne uplici se previse. Veruj mi, svako vece uplitanje donece probleme tebi a to ti sigurno u zivotu ne treba 

Ima decu, a plache za bivshom ribicom ...   evo, bicu fini ... ja sa tim ne mogu da se postavim u istu ravan.

Brano ako si pametna zena a jesi svog prijatelja ces savetovati da o tome razgovara sa svojom zenom .
nemoj da se mesas u smislu savetovanja druga , ni da je poseti ni da je ne poseti .
neka sa svojom zenom raspravi i rascisti . neka se nadju svo troje . samo pazi sta govoris . i kome govoris.
jedna moja bivsa koleginica je tako savetovala kolegu da ide da se vidi sa bivsom pa uvredjena zena dovela dete kod nas na posao i pred svima rekla : evo sine gledaj , ovo je kurva sto ti savetuje tatu  
a opet imas i druge primere iz istorije : ubiti glasnika ?

licno milsim da nemas ovde posla