A neznam kako da pocnem ni odakle.  Razvela sam se pre dve i po godine i ubrzo posle toga stupila u vezu sa covekom koji je 400 km udaljen od mesta u kojem sam zivela.  Lepo je pricao, obecavao sve i svasta i naravno sad kada sam ostavila sve i dosala sa decom kod njega, saznajem da je sve bila laz.  Nazad kod mojih ne mogu jer su bili protiv moje ideje da se udam po treci put.  Zivot sa njim je pakao, nema maltretiranja ali ne mogu ovako da zivim.  Nemam ovde nikog sa kim bi se mogla druziti ili bar popricati, njegovi me mrze sto su mi i otvoreno rekli.  Pate i deca i ja , a ja nevidim izlaz.  Nisam u finanskiskoj situaciji da bi sama sa decom pocela novi zivot.  Sta da radim gde da idem i da tazim pomoc i da li uopste ima ispravke ovoj mojoj ludosti.  Placem danima ,a i zravslje me polako izdaje.

Roditelj je roditelj, njegovo je da da savet, ali nikako i da se ucenom odrekne deteta. Bili su protiv, bili su u pravu, to ne znachi da te vishe ne vole niti da tu se unapred odrekli. Ono, ako cemo u krajnosti, ako su kivni na tebe, sigurno nece biti kivni i na unuke ukoliko je i njima zagorchan zivot.

Tako da ti ostaje to reshenje, kao vrlo optimalno - vrati se kuci kod svojih i pamet u glavu za sledeci put.

Verovala ili ne, bila je vec jednom chlanica na ovom podforumu bash sa ovakvim problemom (dodushe nije bila udata, nego je samo preshla navuchena na lazhi i nije smela da se vrati zbog straha od roditelja).

I njoj je bio savetovan povratak bez obzira na sve.

I sama kazesh, tamo nemash nikoga, ovde bar nekoga.

Ne mogu kod mojih i da me prime ne od sramote , jer sam zivela kod njih u kuci dok sam bila i u prvom i u drugom braku.  Ne mogu od sramote.  Moji i ako su bili protiv zive u ubedjenju da ja sada savrseno zivim, nisu zdravstveno dobro i moj povratak bi tatu dotukao , ima problema sa srcem. Malo je mesto i ne bih smela ni na ulicu izaci a i decu je sramota da se vrate, nisu mali.

Slushaj, mnogo stvari ljudi u zivotu proba pa se kasnije pokaje. Greska je tvoja, to stoji, nasela si na lazi, zbrzgala si u odluci, jednostavno - rizikovala si. Tu su ti shanse pola-pola, i tvoja je odluka bila pogreshna (to sama kazesh, ne ubedjujem te ja)

I shta sad? Branices ponos po ceni svog zdravlja i zdravlja dece. Ljudski je greshiti. Normalno je da te je sramota jer nisi bila u pravu, i normalno je da ce ti biti nezgodno da se vratish u tu sredinu, ali stavi sve to na papir.

Jel bi tezhe zivela sa tim ili da ostanesh tu gde jesi, bez igde ikoga, sa osobom koja te je vec lagala i sa njegovim roditeljima koji te otvoreno mrze?

Tvoji to nisu rekli. Oni ako su razocharani ne znachi da te mrze.
I deca tvoja to moraju da shvate, ako nisu mali, pitaj ih - jel vam vishe odgovara da se vratite ili da zivite ovim zivotom - nema trece.

A ako ti otac ima zdravstvenih problema, organizuj se prvo sa majkom, reci da bi zelela da im dodjesh u posetu, da ostanesh neko vreme, pa je polako uputi u prichu, reci da si pogreshila, da bi volela da te prihvate bez neke nepotrebne galame, da se povede rachuna o ocu i slichno.

Iskreno hvala na savetima ... samo ja to ne mogu nazad nema.

Nazalost po tebe, trebalo je bolje da gledas neke stvari ranije...

Roditelji su ti i sigurno te dosta vole, primice te nazad. Bolje i to nego da se i ti i deca patite. To sta ce drugi da ti kazu treba da te bude bas briga. Znas kako kazu: Svaka sramota prodje za mesec dana.  

Posao+alimentacija=sopstveni stan...

Ovde me je zaposlio al u firmu u kojoj je on suvlasnik, alimentaciju ne dobijam, a ni svoje nekretnine nemam


_{poruke spojene}


 Lako je reci - vrati se -, a sta kad se vrati od cega cemo ziveti, imala sam dobar posao i to sam napustila da bih bila sa onim koji mi je srce ukrao  Glupo zensko i pored svega ja ne mogu da ga ne volim, trudim se da ga izbacim iz srca al me ide...

Pa onda je prvi korak pronalazenje posla i naplata alimentacije.
Bez obzira u kakvim ste odnosima ti i otac tvoje dece, on mora da izvrsava svoje obaveze.

Mozda za promenu da prestajes da se udajes, jer ti je to ocigledno postao hobi i da pocnes da zivis svoj zivot i da se posvetis svojoj deci koja NEMAJU nikog drugog sem tebe, koja izgleda nemas preterano mnogo pameti u glavi.

Kad se previse puda udas i previse puta to pukne, nekako bi trebalo da izvedes neki zakljucak iz toga sto se desavalo... mislim samo se namece..

Da ne pricam do koje mere je besmisleno da se preselis kod nekoga koga uopste ne poznajes SA DECOM, nakon sto ti je obecavao kule i gradove..

Sve u svemu, najpre se vrati kod svojih roditelja, jer ti na to imas pravo. Ako bas hoce da te izbace iz zajednicke kuce, neka se sude sa tobom... sudjenja traju 20 godina, imas vremena da napravis nesto od svog zivota.. ponos okaci o klin, to to u ovom momentu nece doneti nista produktivno. Trudi se da nadjes posao i osim ako ne naidje neko ko zapravo zaista zasluzuje da ga volis, zaboravi muskarce, jer ti dolazis sa decom, a ne sama.

Srecno