Prošlo je deset godina od smrti Milana Mladenovića, lidera kultne grupe "Ekatarina Velika"

Proteklo je deset godina od kada je u legendu otišao lider kultnog rok sastava "Ekatarina Velika" Milan Mladenović. Sin oficira JNA i majke domaćice, rođen u Zagrebu, detinjstvo je proveo u Sarajevu, bosanskoj kasabi koja se preko noći pretvorila u rokenrol meku, a od mladog Milana napravila pesnika i buntovnika.

- Sarajevo me je na svoj način očeličilo i odgajilo u rokera. Bio sam strašno ratoboran, istinoljubiv, mali, nikakav, i stalno sam se tukao sa starijima od sebe. Oni su me, naravno, mlatili i tako sam ja dolazio kući krvav, plačući, i to je trajalo tih šest-sedam godina, koliko sam živeo tamo. Bio sam klinac sa naočarima i nosio gitaru ispod miške od koje se nisam razdvajao. Odlazio sam na časove kod čuvenog Garija Garinče. Od njega sam naučio prve akorde! - sećao se kasnije Milan.

Sedamdesetih godina njegova porodica seli se u Beograd. Nakon rada sa grupom "Limunovo drvo", preokret nastupa kada Milan upoznaje Koju i Vda, sa kojima formira "Šarla Akrobatu". Vatreno krštenje bend je imao na već čuvenom koncertu "Pankrta" 1980, na kojem su nastupili kao predgrupa.

Godinu dana posle Titove smrti (1981) izašao je antologijski "Paket aranžman", album-manifest beogradskog novog talasa, kompilacija pesama kultnih rokenrol grupa: "Šarla", "Idola" i "Električnog orgazma". Iste godine izašao je i album "Šarla" - "Bistriji ili tuplji čovek biva kad...", a grupa se pročula po tome što je svirala gde god je stigla.

Nakon raspada "Šarla" i nekoliko godina Milanovog autorskog previranja, 1984. je formirano jezgro "Katarine 2", grupe koja je uskoro prekrštena u "Ekatarinu Veliku". Postava koja je ušla u istoriju ju-roka: Milan Mladenović, Margita Stefanović, Bojan Pečar i Ivan Firči Fece narednih godina požnjela je sva priznanja publike i kritike.

Po mnogima, vrhunac stvaralaštva predstavlja album "Samo par godina za nas" (1989), s kojim "Ekatarina" puni hale širom bivše Jugoslavije i širi krug fanatično odanih obožavalaca. Ali avaj, "EKV-u" i Milanu nije bilo suđeno da dugo uživaju u slavi širom avnojevske Jugoslavije. Usledio je građanski rat, a Milan je sa svojim prijateljima Canetom i Antonom ("Partibrejkersi") i Giletom ("Električni orgazam") bio tvorac jedinog ikad ostvarenog muzičkog antiratnog projekta u Srbiji: te 1992. godine snimili su singl pod nazivom "Rimtuti tuki", sa koga je u pozadini ratne grmljavine odjekivao hit "Mir, brate, mir!".

Poslednji, mnogi kažu i najzreliji album "EKV", pod nazivom "Neko nas posmatra", izašao je 1993. godine. Posle ove ploče grupa je nestala sa javne scene, a Milan Mladenović je nastavio sa solo projektima. Umro je 5. novembra 1994. u Beogradu od raka pankreasa. Samo četiri godine kasnije u legendu je otišao i basista Bojan Pečar, a 2002. od bede i bolesti umrla je i Margita, čime je "EKV" zaslužio neslavnu titulu ukletog rok sastava. I pored toga, njihova muzika i dalje, svake nove godine, sa svakom novom generacijom gimnazijalaca, pridobija novu vojsku fanova.
(R. S.)

I lomi se kristal
Svetlucaju staklene iskre
Pod našim nogama
Kao potpuni stranci
Sa staklom u očima
Sa staklom u grudima....


Bas sam ih nekad mnogo slusao...

Ovaj krug sam smislio
Ovaj krug sam stvorio ...
Ovaj krug sam razbio
U vetar rasuo ...

Ja ih slusam i danas naravno ...

voda pada.. na tvoje ochi boje meda....

Ja sam dechak iz vode
Imam trag pod levom mishkom..

Kada je on u pitanju, zalim samo jedno: sto ga nisam razumeo dok je bio ziv. Sada je mozda kasno. Nikada necu biti na njegovom koncertu, nikada... dok je bio ziv nisam ga slusao, nisam ga razumeo, nisam shvatao sta je pevao.