Zelim da zivim.  Imam trioje divne dece.  Ali problemi su preveliki i ne mogu da se izborim sa njima.  Ni ja ni suprug nemamo posao, a gde nema para, odmah je tu i svadja.  U stvari, ja i on se nikad nismo ni slagali.  Interesovanja su nam dijametralno suprotna.  Posto sam ja obrazovanija od njega, uvek je zeleo da me spusti na svoj nivo.  Nisam ga napustila ranije, jer nisam imala gde da odem.  Sad kad sam bez posla, pogotovu nemam gde.  On svoju nervozu prazni tako sto vice na ukucane, vrlo cesto bez razloga.  A ja sam emotivac.  Meni sve to tesko pada.  Ne tuce me, ni mene ni decu, ali u nekim trenucima pozelim da se ubijem samo da se njemu osvetim za sve.  Nekako sam njega okrivila za sve.  I za to sto sam iz grada dosla u selo gde nemam ni jednog prijatelja, i za to sto me je odvojio od svih mojih bivsih prijatelja, i za izgubljenu karijeru jer sam posao napustila zbog njegove ljubomore.  A najvise za duboku depresiju u koju sam upala.  Ne izlazim iz kuce, ni sa kim ne pricam, kljukam se sedativima pa pola dana prespavam, mnogo citam da ne bih mislila na svoje probleme, nemam knjizicu pa ne mogu ni psihologa da posetim. . .  A jedina moja svetla tacka - deca - traze: patike, knjige, odela, sladoled. .
I ni malo me ne tesi kad kazu da ima i gorih sudbina.  Svakom je njegov problem najtezi, a moj je neresiv.  I ovo mi je prvi put da se nekom zalim i to zato sto ne mogu da spavam.  A iskreno, ne verujem da savet ili pomoc za mene postoji

I ubiješ se i šta onda? Jel bi tako rešila problem? Šta bi time postigla?  Kako bi svojoj deci pomogla?

Ako se ne slažeš sa suprugom, ako vam brak ne funkcioniše, razvedi se. Dogovori se na sudu sa njim oko starateljstva. Vrati se kući. Potraži pomoć roditelja, familije, prijatelja... Nije sramota. Pogotovo ne u tako kriznim situacijama.

Jedan od mojih najboljih drugara je izbegao iz Hrvatske posle Bljeska. Došao je u Srbiju sa ocem, majkom, babom, dedom i dve sestre i jednim traktorom i prikolicom. Majka ga je napustila posle 2 godine, jer je u naletu besa isprovocirala njegovog oca koji je nakon toga popizdeo i išamarao je. Ostavila ih je tako i nije se vraćala punih 8 godina. Preudala se, otišla u Švedsku, započela biznis... a moj drugar sa ocem je bio primoran da sve vreme živi na ivici egzistencije. Živeli su u staroj trošnoj kući, koju im je jedan čovek bez naknade ustupio na korišćenje. Preživljavali su od rada oca i dede, koji su se bavili svim i svačim... od obrade zemlje do fizikalisanja, dok na kraju otac nije našao posao. Sada taj njegov otac ima svoju kuću od 120 kvadrata, vozi Mercedes E klasu, a moj drugar, koji takođe radi, namerava da kupi Audi A6.

Misliš da bi to imali da mu se otac ubio? Najlakše je predati se.


Dakle saberi se. Nađi posao. Ako ne u struci, bedno plaćenih poslova uvek ima. Nemoj biti jedna od stotine hiljada ljudi kojima je ispod časti da konobarišu ili beru voće. Ljudi najme radnike iz Rumunije da bi im brali maline. Iz Rumunije. Zato što je ovdašnjoj gospodi glupo da bere maline za 1000 dinara dnevno. Što, malo mu je 30k dinara mesečno? Više zaradi tako što ne radi?

Samo počni.

Buki lepo rekao.

Verovatno je trol al ajde.  

Samoubistvo je za kukavice. Imas troje dece, saberi se, nadji bilo kakav posao i zivotarite nekako. Ako ti je zaista tesko, sredi knjizicu i odi popricaj sa psihologom posto ti mozda bude lakse od toga pa odluci sta dalje. Evo majka od drugarice pre neki dan napustila njenog oca i otisla sa svima njima(imaju tu drugaricu i jos dvoje dece) kao podstanar posle 20 godina braka pa zive nekako. Eto, jednostavno nisu mogli vise tako i verovatno je i tako bolje i po nju i po tu decu. Jbg, covek se psihicki izivljavao nad njima a takvi ljudi nisu ni za brak ni za decu.

Zaboravi na samoubistvo kao opciju. Ako ne mozes da budes jaka zbog sebe, budi zbog dece.

da si se raspitala, znala bi da zdravstveno osiguranje mozes da dobijes na vise nacina... na primer da se prijavis na biro za zaposljavanje ili, ako ti je to prevelik problem, da se prijavis u lokalni SUP i zatrazis zdravstveno osiguranje za socijalno ugrozene o trosku drzave, koje se dobija u dva slucaja: ako zivis sam na nekoj adresi i nemas nikakva primanja ili ako ukupna primanja u domacinstvu u kome zivis ne prelaze (ja mislim) 25000 dinara ...

Tako da, mozes ujutru kad se probudis iz sedativa, da odes da predas radnu knjizicu, potvrdu o drzavljanstvu i izvod iz maticne knjige rodjenih i popunjen obrazac koji ce ti oni dati da ga popunis... i da prekosutra pre podne imas overenu zdravstvenu knjizicu ... i mozes da odes u popodnevnu smenu kod psihologa ...

Toliko o zdravstvenoj knjizici ...

O ostalim problemima... realno je da si sebi toliko zagovnala zivot, da sad tacno kad bi za to optuzivala osam muzeva, to ne bi bilo adekvatno poredjenje..

Prva stepenica u popravljaju odnosa prema zivotu i samoj sebi je - priznavanje svojih gresaka i njihovo razumevanje. Kad prodjes fazu samosazaljenja u kojoj si trenutno, shvatices da je covek sposoban da se surva u provaliju, ali i da se iz nje izvuce. Nateraj se da budes covek za promenu. Ovo sto si sad je pateticno i sramotno u odnosu na troje dece koju planiras da ostavis bez majke, sa ocem koji ne radi... Verujem da se njima ta ideja ne bi preterano dopala. Stavljanje u tudju kozu... i to pomaze ... sebicnim roditeljima poput tebe.

Opali sebi samarcinu, jako najjace sto mozes ... mozes i da pljunes svoj odraz u ogledalu ... i pocni da menjas svoj dan zarad svakog sledeceg boljeg dana. Nikome nije lako, a mnogima je hiljadu puta gore nego tebi. Odluci sta zelis i kreni ka tome, bez obzira na sve. A suicid zaboravi i pripisi ga svojoj trenutnoj slabosti.. zavuci ga negde u neku fijoku i vise o tome ne razmisljaj, nikad.

I možeš preko zavoda uzimati par meseci novac (kakav takav) kao nezaposlena i socijalno ugrožena... ako to već nisi uradila.

Postoji resenje - posao.

еее...једну си велику грешку направила
отишла си из града на село.

dosza ljudi koji ti ovjde pišu nemaju još djecu. a vidiš koliko im je usadjen taj osjećaj da djeca ne smiju da trpe,da zbog njih...moraš imati neku nekima neobjašnjivu roditeljsku snagu. gdje se sve ne vrti oko tebe i tvojih svadja sa mužem. ne trebaju njima patike koliko im ti i on trebate . trebate im koliko-toliko normalni i X puta posvećeniji. svaki bogovjetni dan.
da ljudi krenu redom da se ubijaju jer nisu ostvarili karijeru iz snova i udali se/oženili  sa osobom iz 'snova'...ostalo bi nula zarez nešto ljudi  .
uvijek se neko za nešto  žrtvuje,preraste komplekse i nesigurnosti zarad nečeg većeg.
samoubistvo i otudjivanje od porodice je uvijek loš izbor jer ćeš nekom i sebi prvenstveno da se use*eš u život.
a bog ti ga je dao,uradi nešto s tim.
bićeš ponosna na sebe kad vidiš da si baš TI promijenila stvari,usrećila djecu i prerasla neke glupe boljke. ti si sad odrasla  ,odgovorna prema sebi i drugima,žena

дечији додатак за троје деце је око 6.500 динара
родитељски додатак за треће дете је око 6.000 динара месечно док дете не напуни две године

државна управа...шта ћеш

а трол вероватно јесте