Odmah da kazem da su ovo neka moja razmisljanja koja su vise nastala citajuci knjige i romane nego na nekim istoriskim cinjenicama jer pravo da kazem neznam koja je uopste nasa istorija od 1941 na ovamo, koje praznike sem crkvenih treba da slavim i koji praznik koji danas slavim vec sutra nece biti ukinut. Nemam nameru niti da se svadjam niti da se vredjam nego pisem onako sto licno ja osecam i sto me boli.
Nesto mi proslih dana pade na pamet te uzeh neke starije knjige i ponovo procitah „Knjigu o Milutinu“ i „Noz“ Razmisljah o nekim delovima Srpske golgote od 1941 do 2000 godine. Deda mi je bio Solunac – Podpukovnik Srpske Kraljevske Vojske. Njegov rodjeni brat je bio licni adjutant kralja Petra I. Posle rata (prvog) je radio u Generalstabu i imao cin Djenerala dok se moj deda posvetio zeleznici i radio u ministrarsvu zeleznica… Pricao mi je deda o prelasku preko Albanije i o beskonacnoj mrznji ondasnjeg stanovnistva prema nasim vojnicima…
Udaljih se od teme ali celo ovo je samo jedno razmisljanje, nesto probudjeno kao sto rece Milutin u knjizi.
I zavrsi se drugi rat, dodjose komunisti ali bolje receno dodje anti-srpska I antipravoslavna koalicija na vlast. Jedini cilj ubijanje srpseke duse I onesposobljavanje privrede. Fabrika aviona ode za Mostar, fabrika kamiona ode za Maribor, fabrika topova ode u Bihac… Ali jos gore je das u oni jos onda znali sta ce biti I pokusali da smanje broj Srba i u Bosni i u Hrvatskoj. Mucki su isterivali Svabe sa obala Dunava I Save I po Vojvodini nasilno naseljavali Srbe iz Bosne I Krajne sa jednim jedinim siljem samo da ih tamo sto manje ima. A ni mi nismo bili bolji, pojedinci su se ulagivali komunistima I pokusavali da budu jos veci komunisti I podpomagali trebljenje Srba I posle Jasenovca opet na teritoriji Hrvatske otvorise nesto jos gore tj Goli Otok. Najgore je bilo pokusaj istrebljenja srpske intelegencije I pokusaja da se Srbi obezvrede kao narod. Dok su svoje Hrvate prikazivali sa zirado sesirima I kao europljanine I intelektualce za nas izmislise naziv “Srbijanac” . Sebe su prikazivali po operama nas po zatvorima, na njihovom radiju prenaglaseno klasicna muzika samo kako bi se pokazalo da Srbi znaju samo narodnjakle a Bethowen, Bach ili ostali su Spanska sela. Kralj je bio zabranjen, proteran, opljackan… Napravise sebe jos vecim kraljevima, bespravno se uselise u nase Dvoreve cak su I po dvoristima dvorova sahranjivali konje I bivse ljubavnice… Zabranili sun am I Bozic, zabranili sun am veru. Svaki dan je neko cucao u blizini crkve I slao spisak u komitet ko je bio u crkvu ili ko je stao da poprica sa popom. Pokusavali su nasim svestenicima da nabiju imidz pijanica, bludnika i raspikuca. U svakom gradu je kruzila neka prica kako je Pop pokusao da povali udovicu odmah posle sahrane… A najvise ih je bolelo prvo sto su Srbi bili najbrojniji a drugo sto su bili i po teritoriji najveci. I dodjose na ideju da Srbiju podele na tri dela, a mi Srbi-somovi slavimo donosenje ustava kao praznik a meni bre kucu ruse. Posle prica Vuk Draskovic o ovcama koje vede na klanje a mi umesto da razmisljamo slusamo crvenu propagandu i vredjamo se sto smo ispali ovce… I opet im nije bilo dosta sto su rasparcali Srbiju vec pocinju i da spremaju scenario konacnog raspada. Nesto ich je mnogo bolela Metohija, kako da daju siptarima kosovo i metohiju kada siptar nezna ni da izgovori ime Metohija… I dodje 1974 godina, opet mi slavimo ustav a u stvari slavimo smrtnu presudu. Srbija je zvanicno podeljena na tri dela. Kosovo I Metohija postaju Kosova a na granici Uze Srbije (kako su je nazvali) I Vojvodine izlaze policajci I carinici sve pod nekim plastom kao utaja poreza I kontrole sverca.
Sledeca izdaja I smisljena igra je bilo formiranje predsednistva SFRJ. Tito I lopovi nam prodase patku o ideji predsednistva od osam clanova I kako ce Srbiji biti mnogo bolje jer ce imati tri glasa, ali nelipsi magare do zelene trave jer Srbija dobi jos dva glasa protiv sebe… Jovanka Broz postena zena, srpkinja, oseti da nepravda boli I samo pita da ako se vec prave autonomne pokrajine po Srbiji sta je sa Likom I Kninskom Krajinom I u roku od dva minuta s’eba Stane Dolanc Jovanku I nabi je u dozivotni kucni pritvor. A mi umewsto da slavimo zenu pocesmo jos vise da pljujemo po njoj a zena je osetila nesto sto smo mi tek posle dvadeset godina postali svesni.
Rasmisljam da mi nikada necemo biti dobri politicari I da se Nikola Pasic radja kod nas svakih petstotina godina. Necu ovde da spominjem Petra Dobrnjca jer se njegova politicka taktika bila skroz drugacija od Pasiceve. (Za one koji neznaju neka se sete uzreke “Hvala Potru Dobrnjcu I njgovom k…..”
Mi smo posten, radan pravoslavan narod I das mo neki bolji politicarti nebi u himni pozivali Boga Pravde da nas spase nego bi tu pravdu uzeli u svoje ruke. (Uzimanjem pravde u svoje ruke nemislim od Boga nego od zlotvora)
I tako sun as pljackali, ubijali, tamanili, zlostavljali, napisali nam scenario po kojemu jos uvek gubimo a mi jednostvano smo ih voleli, pisali im pesme I pravili stafete, sletove I mahali im ulicama Beograda. Cesto pomislim na pricu Vuka Draskovica o ovci I kasapinu. Jebi ga bas mi je zao I krivo ali ipak sebe jos uvek prepoznajem u ovci…

Do sledece price (ako je uopste bude)  voli Vas Vas RadovanIII

     Dakle, 1945. dođoše komunisti sa jedinim ciljem ubijanja srpske duše itd. A sad lepo uzmi istorijske knjige (bilo kog autora) pa proveri ko je činio najveći procenat boraca JA i partizanskih odreda.
     Jeli to onaj isti narod za koga kažeš da je "pošten, radan pravoslavan" ? Da li iz tog istog
naroda potiče i Kralj Aleksandar koji nas je 1918. ujedinio sa "onima" jer je hteo veeeliku državu ?
Nisam srećan zbog toga, naravno, ali mi se čini da smo za mnoge nesreće i promašaje sami krivi.
Ako to shvatimo tj. ako odbacimo želje tipa "Rusi su naša slovenska i pravoslavna braća koja će
nam uvek pomoći", ako počnemo da se smejemo teorijama "komunističko-vatikansko-masonskih
zavera", izbeći ćemo greške u budućnosti.

Po mom skromnom mišljenju, problem nas Srba leži u 2 stvari:
1. Uvek nam preči tuđin od nas samih, i složimo se tek onda kad nas drugi napadnu, čim dođe primirje, opet se posvađamo
2. Imamo velik procenat poltrona i priučenih ljudi (koji su gori od neukih, neuk čovek kad nešto ne zna, on ćuti i ne sere, dok priučen misli da je posisao svu pamet sveta) koji poltronisanjem i tapšanjem dobijaju vodeće pozicije, a kad budala vodi narod, onda je sasvim jasno gde će narod stići.

Dakle, kroz istoriju, yebo nas je ko je stig'o, to je tačno, ali smo se mnogo yebali i između sebe, i mnogo toga im time olakšavali. I što je najgore, išli smo iz krajnosti u krajnost, i nismo se pronašli.

Moj drug Verin je non stop pricao da smo mi Srbi slozni samo kod pisanja... Nikako nisam shvatao poentu svega toga jer se to tolko rasirilo svojevremeno da je pola Pomoravlja pricalo tu izreku. Pitah Verina da mi objasni malo bolje i on mi isprica sledecu pricu. U jednom selu tri kilometar od Cuprije bila je kafana koja je radila do kasno u noc.( Osamdesetih godina je bilo normalno da kafane zatvaraju u 22 sata u unutrasnjosti dok su samo hoteli radili malo duze) I posto onda nije bilo automobila nego se islo peske onda smo pesacili i uz put se non stopo oko necega prepirali a jos je gore bilo u povratku onako svi pod gasom te je diskusija bila jos jaca a i cesto su padale i pesnicine da bi pojacale diskusiju, ali cim bi neko stao da pisa svi bi mi stali da pisamo kao po komandi tako da se sem mlaza vode i izduvnih gasova  dva tri minuta nista nije culo... I posle bi opet posli prema kuci i opet bi se svadjali, raspravljali pa cak i pobili uz put... I tako nastade izreka da smo slozni samo kod pisanja...

Текст ти је одличан. Види се да те све ово боли баш као и мене. Међутим, нису криви други што себи желе добро на туђу несрећу, поготово ако том народу дугују неизмерну захвалност.Наши највећи непријатељи (поред неприкословене католичке цркве) смо управо ми сами, односно један део нашег народа. Како неко може да стави на коцку  све што су генерације стицале на основу "визије" и идеје полуписменог човека који и не припада овом народу ни крвно ни културно? Да ли је неко стварно покушао да схвати поенту наше заставе са оцилима ? Наши стари су је знали што и доказују њихове жртве у ратовима за ослобођење.Ми је очигледно не знамо.

Srbija je stradala više puta kroz istoriju. Nekad zbng reči i obećananja pa bila prevarena a nekad i krvavo. Nije to zbog globalne zavere protiv srba, već zbog globalne zavere prema svim ljudima, koji nisu bolje tretiriani od ovaca. Jedni stradaju, drugi dobijaju sve prema potrebama svetskih moćnika. Vidite palestince na primer stradaju zadnjih 50 godina. A ima i drugih naroda koji su loše prošli ili ih to čeka uskoro. Svakom je njegova muka najveca pa i ne vidi druge koji jednako loše prolaze.

Da bi se bolje shvatila tematika a i prica od Vuka Draskovica na televiziji o ovci i kasapinu je stara evo vec vise od 20 godina tako da je verovatno mnogi i neznaju prepricacu je ukratko... Vodio coban ovce na pasu i usput razgovarao sa jednom ovcom. Pita on ovcu kako moze da ga slusa i prati kada zna da joj je prekjuce zaklao rodjaku, ovca mu odgovori da to i nije vazno glavno je da ona jos zivi. Pita je kako moze da ga prati i slusa kada joj je on juce zaklao brata... opet ce ovca da je dobro sto je ona ziva ostala i da mu je zbog toga zahvalna... onda coban opet upita ovcu i rece zasto ga jos prtati kada zna da ce joj sutra zaklati i dete ali ovca opet rece da je stado veliko i da je ustvari dobro sto nju nije zaklao i dok ona zivi dobro je sto je tako i ona ce ga pratiti.

Sta je Vuk hteo da kaze u toj prici u vremenima diktature proletarijata i jednopartiskom rezimu naslutite sami...

Pusti ti Vuka, bio je on na prs' u dupe sa tim jednopartijskim režimom dok mu je odgovaralo.

kamo srece da je takav bio samo Vuk... Uzoh Vuka onako za primer jer mi pade ta emisija na pamet  a i ima nega u tome... Pa zar penzioneri mesecima nisu primali penzije a uporno uzdizali te iste koji im penzije nisu davali... to sam ja razmisljao i mislio kakve smo samo ovce bili

Bili? Zar nismo još uvek. I bićemo još dugo ako ovako nastavimo.