Nedostatak joda
umanjuje inteligenciju

BEOGRAD - Najnovija istraživanja pokazala su da nedostatak joda u svakodnevnoj ishrani umanjuje koeficijent inteligencije i može dovesti do oštećenja mozga i mentalne retardacije. Dr Igor Raković u svojoj studiji "Značaj adekvatnog unosa joda u trudnoći i predškolskom uzrastu" kaže da je jod neophodan za razvoj centralnog nervnog sistema i psihomotornih funkcija kod deteta.

- Oko milion ljudi širom sveta je u opasnosti od posledica manjka joda. U programe zdravstvene zaštite kuhinjska jodirana so se preporučuje kao najpogodnija nadoknada joda zbog široke zastupljenosti i lake dostupnosti u domaćinstvu. Ipak, pokazalo se da u ishrani trudnica i dece nije dovoljna nadoknada jer je u ovim periodima života potreban i oprez od prevelikog unosa soli.

U većini zemalja to se reguliše multivitaminskim tabletama koje sadrže jod. Nedovoljnim unosom joda tokom trudnoće majka može ugroziti razvoj mozga i intelektualni potencijal deteta. Ali izlaskom deteta iz stomaka ne završava se uloga jer snabdevanje novorođenčeta jodom tokom dojenja zavisi od količine joda u majčinom mleku - piše dr Raković.

Da bi štitasta žlezda normalno funkcionisala, potrebno je unositi od 150 do 200 mikrograma joda dnevno. Osim jodirane kuhinjske soli, značajna količina joda nalazi se i u mleku, mlečnim proizvodima, ribi, plodovima mora, kao i u mineralnoj vodi "minakva". Redovna upotreba ovih namirnica i mineralne vode "minakva" može povećati koeficijent inteligencije kod dece.

Istraživanja su pokazala da deca sa nedostatkom joda u ishrani imaju značajno sporije reakcije i manji ILj nego njihovi vršnjaci koji unose dovoljno joda.
M. J.