Nedeljni utisak
Koštunjavo voće
Autor: Dragoljub Žarković | 17.03.2008 - 06:35


Tekst od prošle nedelje, u istoj ovoj rubrici, završio sam konstatacijom da će jedina korist za Vojislava Koštunicu od parlamentarnih izbora, zakazanih za 11. maj, biti to što će dobiti nacionalnu penziju. Bilo je to jedno kolumnističko preterivanje, ali, ne lezi vraže, to preterivanje su tokom nedelje potvrdili Tomislav Nikolić i Boris Tadić.
Dragoljub Žarković

Najzad su se i njih dvojica složili oko nečega. Gotovo istim rečima, bez pominjanja penzije, istina, otpisali su mogućnost da Vojislav Koštunica ponovo bude premijer, a teško da bi ovaj prihvatio da u nekoj novoj koalicionoj vladi bude, recimo, ministar za sport i omladinu.
Međutim, ono što jeste zanimljivo u ovoj epizodi s početka izborne kampanje jeste okolnost da su dežurni u DSS-u reagovali na Tadićevu izjavu o Koštunici, dok su prećutali izjavu vođe radikala u otadžbini, koja je usledila pre Tadićeve izjave i bila je prvo odricanje od političara koji je već osam godina, uz mali prekid, ovako ili onako, u vrhu vlasti.
Ne bih iz okolnosti oko DSS-ove reakcije izvlačio prevelike zaključke o tome kome je Koštunica bliži.
Ja sam barem priznao da sam preterivao, a Tadić i Nikolić neće dok traje kampanja. Vrlo je verovatno da bez penzionera s početka ovog teksta neće biti kraja izbornom nadmetanju, odnosno, da bez „narodnjačkog bloka“ neće moći da bude sastavljena vlada.
Sva istraživanja biračkog raspoloženja pokazuju da bi se u maju najverovatnije preslikala postojeća struktura stranačke moći, a kad krene trgovina po osnovu broja osvojenih mandata, onda tu slabo ko koga drži za reč.
Istina, malo je verovatno da će Koštunica biti premijer, ali ima on i druge mogućnosti na raspolaganju... Jedna od njih, od kojih se mnogima diže kosa na glavi, proizilazi iz same procedure. Republička izborna komisija ima rok do 15. maja da saopšti rezultate izbora. Konstitutivna sednica novog skupštinskog saziva mora biti održana do 14. juna. Od tog datuma teče ustavni rok za sastavljanje vlade – 90 dana. Ako do 14. septembra ne bude izabrana nova vlada, Skupština se raspušta, raspisuju novi izbori... Koštunica je i dalje premijer i tako u krug.
Koštuničini ljudi ovih dana reaguju na tu vrstu spekulacija. Dragan Šormaz iz DSS kaže da su sve to „pijačarske priče raznih pilićara“, a Matija Bećković citira Njegoša: „Tvrd je orah...“
Vrlo je verovatno da će pravi izbori početi tek posle 11. maja. To će biti dan prebrojavanja, a slede dani - prestrojavanja.

Izvor: Blic

Kontra, rekontra...
Autor: Dragoljub Žarković | 30.06.2008 - 08:45


Od trenutka kada je saopšteno da je Mirko Cvetković mandatar nove srpske vlade, saznali smo o ovom čoveku mnoštvo novih detalja iz života i karijere, a ne bih se začudio da su neki novi i za samog Mirka Cvetkovića. Jer tihi čovek iz sveta finansija na putu je transformisanja u estradnu zvezdu, mada mislim da će mediji skloni takvom profilisanju ličnosti ovaj put i u ovom slučaju imati izuzetno težak posao.

U tim sećanjima na detinjstvo i mladost novog srpskog premijera na mene je najjači utisak, valjda i zbog mojih sklonosti, ostavilo ono sećanje koje opisuje način na koji Mirko Cvetković igra preferans. Svedok tvrdi da je Mirko ziheraš, da igra uvek na sigurno, a iz te obazrivosti proizilazilo je da je gotovo uvek pobeđivao.
Ne bih potcenjivao tu karakternu osobinu, tim pre što sam pristalica one škole mišljenja koja osporava narodnu mudrost - kakav na jelu, takav na delu, odnosno verujem da čovekov karakter najbolje opisuje način na koji se igra.
Drugo je, naravno, pitanje da li će ta crta ziheraštva biti od neke pomoći u vođenju srpskih poslova i održanja stabilnosti unutar koalicione vlade ili će tu morati da se igra malo riskantnije. Očigledno je da se Boris Tadić opredelio za kandidata koji predstavlja srednje rešenje i da veruje da je Cvetković u „zlatnom preseku“ aspiracija unutar Demokratske stranke.
Mandatar je ekspert i ne bih rekao da liči na nekog ko bi pokazao neke političke ambicije, a kamoli liderske aspiracije, pa sve da ga stave na teške muke, a to bi Tadiću trebalo da ostavi širok manevarski prostor na terenu politike i liderstva.
Prvi put od 2000. godine jedna stranka, u ovom slučaju Demokratska stranka, našla se u situaciji da je u njihovim rukama i nož i pogača, odnosno da su predsednik države i premijer iz istog tabora. To pojednostavljuje traganje za adresom na koju se upućuju primedbe, kritike i žalbe, a neće biti izgovora da je kohabitacija faktor usporavanja u državnim poslovima.
Vlada će, istina, biti sastavljena od vrlo šarolikog partijskog i ljudskog materijala, ali će ziheraš iz Zaječara imati „zlatnu akciju“ u tom preduzeću.
Ovih dana svi nam pomalo dokazuju da je voda mokra, pa se tog dokazivanja latio i Vojislav Koštunica, koji je, na sednici Glavnog odbora DSS, ustvrdio da je stvorena neprirodna koalicija. Kao da je bila prirodna koalicija između Koštuničine stranke i G17 plus kada su vodili Srbiju kao manjinska vlada uz podršku socijalista.
A ispostaviće se, gledano tek malo unazad, da je to bila vrlo uspešna vlada i pride jedna od dugotrajnijih. Dakle, nije problem u koalicijama samim po sebi. Njihov uspeh ili neuspeh zavisi od umeća da se kanališu različiti pogledi na svet unutar vlade. A za to je potreban čovek čvrstih nerava, dakle neko ko se ne zaleće i ne prati ako nema barem tri rezona, a od toga jedan - adutski.

Izvor: Blic

Nedeljni utisak
Prodor po levom krilu
Autor: Dragoljub Žarković | 29.09.2008. - 05:00


Dragan Džajić postao je državljanin Crne Gore. Nemam ništa protiv. I ja bih voleo. Imam kuću na Crnogorskom primorju. Istina, nije u Miločeru. Kupio sam je pet-šest godina pre nego što je Džajić kupio svoju. Još, ako je to prednost, majka mi je rođena u Podgorici. Mislim da bih ispit iz jezika lako položio.

Inače, ovo srpsko državljanstvo, odnosno pasoš, vredi koliko pola lule duvana i nema tog razloga koji bi me sprečio da optiram za neki pristojan pasoš s kojim ne bih stajao u redovima da dobijem vizu.

To nema veze s patriotizmom. Kad imate dobru sošku, niko vas, uostalom, ne pita za osećanja. Primetili ste da nas najradikalnije lekcijama o srpstvu uče oni koji su odavde odavno utekli, stekli pasoš zemlje domaćina, a da je količina njihovog rodoljublja srazmerna udaljenosti od epicentra srpstva.
Pasoš je samo papir, a domovina se nosi u srcu. Na granici vam skeniraju pasoš, a ne dušu. Rekao bih, dakle, da je u pitanju praktičan razlog kad se čovek odluči za dvojno državljanstvo ili čak promenu državljanstva.
Šta to najboljem levom krilu donosi crnogorsko državljanstvo?
Svi smo, ovako sumnjičavi, kakvim nas je bog kao naličje svoje blagosti stvorio, pomislili da Džajić nešto mulja, da ne kažem dribla, povodom optužbe oko one afere s transferima igrača, koja čeka sudski epilog. Kad mi, sve po zakonu, ne damo Amerikancima onog košarkaša, što bi nama Crnogorci dali fudbalera?
Ali, nije to to. Advokat Dragana Džajića lepo nam je objasnio da će se ovaj uvek redovno odazivati pozivima srpske vlasti, mada ne mora kao crnogorski državljanin, a da je pretežni razlog Džajićevog optiranja za dvojno državljanstvo činjenica da je Crna Gora uvela bezvizni režim sa - Rusijom.
Nema dokaza da Dragan Džajić ima neke neodložne poslove u Rusiji, ali me je ova advokatska domišljatost podsetila na te takozvane izlazne vize, relikt iz godina Informbiroa koji nekako opstaje dugo nakon nestanka i Jugoslavije i SSSR-a.
To su vize koje vam izdaje matični MUP. Policija potvrđuje vašu podobnost da putujete u Rusiju. I ja sam pre par meseci vadio tu vizu. Platite na račun MUP 330 dinara (i slovima: tri stotine trideset dinara) i lupe vam u pasoš pečat tog ministarstva, potpiše ga neko ko se tituliše kao šef odseka, pa putuj slobodno naredne godine dana. Ne proveravaju više da li si za Staljina ili Tita i šta si pričao u kafani.
Sad se ja pitam kako je srpska država našla snage da s Rusima uđe u posao oko gasa i nafte, da ratifikuje u Skupštini impresivnom poslaničkom većinom posao vredan milijarde evra, a nema snage da ukine ovu budalaštinu oko izlaznih viza.
Ako im je stalo do tih 330 dinara, to bi mogli da naplate i pre ulaska u avion, a ne da se muvamo po policijskim postajama.
Eto, Crnogorci su to sredili. Ali, njih je ionako s Rusima trista miliona, plus polovina Dragana Džajića. Reč je, ipak, o dvojnom državljanstvu.

Izvor: Blic