Nedelja borbe protiv karcinoma

Prošle godine od raka je umrlo više od 7 miliona ljudi, što predstavlja 13 odsto svih smrti širom sveta. Posebno zabrinjavaju crne prognoze da će se tokom naredne dve decenije ovaj broj popeti na 10 miliona godišnje. Svetska zdravstvena organizacija upozorava da se moraju preduzimati energične mere kako bi se obuzdao rast malignih bolesti, a osnov za ovakve akcije je činjenica da se od preko 100 tipova raka koji mogu zahvatiti bilo koji deo tela 43 odsto može sprečiti.

Glavni faktori rizika su poznati, pa je na zdravstvenim i prosvetnim radnicima, a posebno na roditeljima, da decu od malih nogu uče zdravim stilovima života. Upravo zato se ovogodišnja kampanja borbe protiv raka, koju je pokrenula Internacionalna unija za borbu protiv raka i njene udružene organizacije u preko 80 zemalja, među kojima je i naša, vodi pod motom: “Današnja deca, sutrašnji svet”.

Roditelji su ti koji mogu doneti odluku i učiti decu, što će značajno povećati šanse za budućnost bez ove opake bolesti. Kako lekari kažu, ovo proizilazi iz činjenice da rak obično nastaje kao rezultat izlaganja faktorima rizika koji se nalaze u vazduhu, hrani i piću, ili u stvarima koje ubrajamo u našu životnu sredinu. Ograničavajući izlaganje dece ovim faktorima može se smanjiti oboljevanje od raka.

Naglasak borbe je na četiri glavna rizikofaktora: korišćenje duvana, nezdrava ishrana i gojaznost, infekcije koje mogu prouzrokovati rak i preterano izlaganje suncu. Pušenje je pojedinačno najveći preventabilni faktor rizika na svetu koji dovodi do oko 30 odsto smrti od raka, a kada se govori o raku pluća odgovoran je za 90 odsto smrti. Većina pušača počinje s pušenjem u detinjstvu, pa se smatra da će se broj karcinoma značajno smanjiti ukoliko se smanji broj pušača među mladima.

Ishrana je odgovorna za razvoj oko 30 odsto svih slučajeva raka u razvijenim zemljama sveta i oko 20 odsto u nerazvijenim. Prekomerna težina i gojaznost doprinose pojavi raka jednjaka, debelog creva, dojke i materice. Prekomerno korišćenje alkohola takođe povećava rizik od nastanka raka usne šupljine, grla jetre i dojke, dok ishrana bogata mesnim prerađevinama i crvenim mesom može biti udružena s povećanim rizikom od nastanka raka debelog creva. Kako su mlade generacije sve češće gojazne, najčešće konzumiraju brzu hranu, zloupotrebljavaju alkohol... njihovo zdravlje je ugroženo, a rizik da u kasnijoj životnoj dobi obole od raka je znato povećan.

Prevencija počinje učenjem dece o koristima pravilne ishrane i obezbeđivanjem uravnotežene ihrane bogate voćem i povrćem. Održavanjem optimalne telesne težine, izbegavanjem alkohola i većom fizičkom aktivnošću takođe se može smanjiti rizik od nastanka raka.

Nada u vakcinu
Petina svih slučajeva raka u svetu uzrokovana je hroničnim infekcijama. Hepatitis B, na primer, dovodi do ciroze jetre i raka jetre, bolesti koja izaziva smrt oko milion ljudi svake godine. Humani papiloma virus godišnje uzrokuje oko 50.000 novih slučajeva raka grlića materice. Bolesti izazvane ovim virusima se mogu prevenirati vakcinama protiv hepatitisa B i novom vakcinom protiv raka grlića materice, ali i nezamenjivim redovnim pregledima kod ginekologa. S obzirom da se ove bolesti prenose seksualnim putem, roditelji treba decu da uče zdravom seksualnom ponašanju.

Izvor: Dnevnik