Neda Arneric (rodjena 15 jula, 1953 u Knjazevcu) je srpska glumica. Završila Devetu gimnaziju u Beogradu. Studirala je Akademiju za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu. Debituje u trinaestoj godini, u filmu San 1966. godine. Zapažene uloge ostvaruje u filmovima Jutro (1967), Podne, Višnja na Tašmajdanu (1968). i mnogim drugim. Dobitnik je mnogih domaćih filmskih nagrada. Decembra 2000. godine izabrana je za poslanika na listi DOS-a u Skupštini Srbije.


Filmografija

San (1966)
Oh, divljino (1967)
Jutro (1967)
Visnja na Tasmajdanu (1968)
Podne (1968)
Vreme bez vojna (1969)
Kros contri (1969)
Divlji andjeli (1969)
Pucanj (1970)
Venom (1971)
Un peu, beaucoup, passionnément... (1971)
Istrel (1972)
Bez (1972)
Chamsin (1972)
Beati i ricchi (1972)
Shaft in Africa (1973)
Kolnati sme, Irina (1973)
Sutjeska (1973)
Paolo il caldo (1973)
L'erotomane (1974)
Uzicka Republika (1974)
Poznajete li Pavla Plesa? (1975)
Balada o jednoj zastavi (1976)
Ljubavni zivot Budimira Trajkovica (1977)
Ispravi se, Delfina (1977)
Dark Echo (1977)
Quand la ville s'éveille (1977)
Kvar (1978)
Gospodja ministarka (1978)
Najlepse godine (1978)
Nesto iz zivota (1980)
Ko to tamo peva (1980)
Pozorisna veza (1980)
Rad na odredjeno vreme (1980)
Lov u mutnom (1981)
Sesta brzina (1981)
Ucjena (1982)
Nedeljni rucak (1982)
Moj tata na odredjeno vreme (1982)
Juzna pateka (1982)
Razoruzanje zveri (1983)
Kratka sredba (1984)
Varljivo leto '68 (1984)
Kraj rata (1984)
Musica (1985)
Dvostruki udar (1985)
Tajvanska kanasta (1985)
Na istarski nacin (1985)
Vecernja zvona (1986)
Andjeo cuvar (1987)
Marjuca ili smrt (1987)
Haloa - praznik kurvi (1988)
Let u magli (1988)
Novogodisnja prica (1988)
Vreme cuda (1989)
Osmi dan u nedelji (1989)
Boj na Kosovu (1989)
Atoski vrtovi - preobrazenje (1989)
Sumnjivo lice (1990)
Profesionalac (1990)
Pokojnik (1990)
Le grand ruban (Truck) (1990)
Original falsifikata (1991)
Policajac sa Petlovog brda (1992)
Osmeh Margaret Jursenar (1993)
Obracun u kazino kabareu (1993)
Tri karte za Holivud (1993)
Pun mesec nad Beogradom (1993)
Bice bolje (1994)
Necista krv (1997)
Ptice koje ne polete (1997)
Tockovi (1999)
Nek bude sto bude (1999)
U ime oca i sina (1999)
Nebeska udica (2000)
Natasa (2001)
Promeni me (2007)
S. O. S. - Spasite nase duse (2007)
Ma nije on takav (2010)

Izvor: IMDB

U svakom glumcu čuče anđeo i đavo

Glumac mora da živi bogato, puni se tuđim iskustvima i svašta preživi. Najdraže su mi one uloge u kojima nimalo ne ličim na sebe, a ipak uspem da u sebi pronađem deo te osobe.


Na sceni od trinaeste godine... Neda Arnerić

Čuvena srpska glumica Neda Arnerić, dobitnica nagrade za životno delo Filmskog festivala u Nišu, poverava Pressu zašto su joj bile draže uloge seljanke nego seks-bombe, kako po glumačkom zadatku iz sebe izvuče đavola ili anđela, zašto sebe smatra velikim štreberom, kao i to zbog čega izbegava pojavljivanje u medijima.

Neda Arnerić priznaje da joj je nagrada za životno delo donela sreću:

- Mislim da sam nagradu dobila zbog dugogodišnjeg rada u kojem je zaista bilo svega i svačega. Smatram da sam je baš zbog toga zaslužila jer sam uspela da ovolike godine opstanem u ovom poslu, valjda zahvaljujući zvezdama, sudbini ali, verovatno, i ukusu reditelja i publike.

Koliko je vama fizički izgled pomogao da stignete tu gde ste danas?

- To mi je samo odmagalo. Sećam se da me je to što sam važila za lepu i zgodnu devojku strašno nerviralo i da sam se borila da to svojim ulogama poništim. Zato sam najviše volela da igram zapuštenu seljanku. Sebe nikada nisam doživljavala kao neku lepoticu. Mene samo kamera voli, a to je osnovno u našem poslu. Kako god da me stavite pred tu kameru desi se čarolija, ona iz mene izvuče sve ono što možda privatno ne umem da vam pokažem ili pružim.

Bili ste možda prva seks-bomba srpskog filma. Kako ste se nosili s tim?

- Pa mislim da nije bilo mnogo takvih uloga. Međutim, u to vreme je to odjekivalo jer je naše društvo bila jedna patrijarhalna sredina. Jednostavno, bila sam jedan mali profesionalac. Kada vas bace u taj posao sa trinaest godina i kada radite s izuzetnim profesionalcima, kada ste vaspitani tako da sve shvatate vrlo odgovorno, postajete jedan mali štrebar. Kada bi mi se kazalo da nešto uradim, to bih maksimalno odradila, ma šta to bilo.

Koji su to najveći profesionalni izazovi u vašoj karijeri?

- Jedan od najvećih bila je uloga u filmu „Tatko" režisera Koleta Angelovskog, gde sam igrala snahu koja se upušta u strasnu ljubavnu vezu sa svojim svekrvom. Svekra je igrao Bata Živojinović. Ja sam u toj ulozi morala potpuno da poništim sebe jer sam igrala jednu divljakušu, što nema veze sa mnom. Slično je bilo i sa filmom „Ljubavni život Budimira Trajkovića", gde sam glumila uličarku. Takve uloge su mi najdraže, gde ne ličim nimalo ne sebe, a ipak uspem da u sebi pronađem deo te osobe, i u tom smislu, gluma je vrlo zanimljiva. Zato glumac mora bogato da živi, da se puni tuđim iskustvima, svašta preživi da bi onda iz sebe to izvukao i interpretirao, ali, naravno, to mora spontano da se događa. Tek kada bih završila film shvatila bih koliko sam se namučila da to pronađem u sebi. Negde u svakom od nas čuči mnogo toga što i ne slutite. Mnogo toga što je svojstveno đavolku, ali i onoga što je anđeosko. Većina ljudi ne može ili ne sme da pokaže obe strane. A privilegija glumca je da bar na sceni nekad bude đavo, a drugi put anđeo.

Na ovogodišnjim Filmskim susretima promovisana je i vaša profesionalna monografija. S druge strane, o vašem privatnom životu malo se zna.

- O mom privatnom životu malo se zna zato što nije zanimljiv. Živim jednim vrlo običnim privatnim životom, kakvih postoji milion. Suprug mi nije javna ličnost, dece nemam, nije bilo skandala, preljube, a u moje vreme nije bilo ni ovoliko tabloida tako da je moja privatnost vrlo neinteresantna za javnost, što je dobro za čoveka, brak i porodicu.

Kako vidite budućnost srpske kinematografije?

- To niko živi ne zna. Znate li vi koliko divnih scenarija, za koje znam da sadrže i uloge za mene, stoji na čekanju. Ljudi se bore da naprave tu finansijsku konstrukciju, ali sve se u ovoj zemlji radi ad hok, cela nam država živi na taj način. Nemamo sistem, nemamo protokole, nemamo ništa zacrtano. Sve funkcioniše na principu „snađi se". Pa kako kome pođe za rukom. Kinematografiju su preuzeli neki mladi ljudi, što je dobro jer još samo oni imaju energije da se bore za to malo para i svaka im čast što uspevaju da ih iščupaju.

Izvor: Press

Dokumentarac u čast Nede Arnerić

Nagradom „Pavle Vuisić“ prošle godine krunisana je četiri i po decenije duga karijera Nede Arnerić, što je bio povod za nastanak monografije i dokumentarnog filma. U ekskluzivnom intervjuu za RTS proslavljena glumica ističe da i posle priznanja za životno delo očekuje dobre uloge.

Glumačka karijera zvezde jugoslovenskog i srpskog filma Nede Arnerić, duga četiri i po decenije, krunisana je 2010. godine jednom od najznačajnijih filmskih nagrada „Pavle Vuisić", koja se dodeljuje na Festivalu glumačkih ostvarenja u Nišu.

To priznanje bilo je povod za nastanak monografije iz pera Vesne Milić, i dokumentarnog filma u okviru edicije Ličnosti i događaji „Centar filma".

Da je rođena u zapadnoj Evropi zvala bi se Ana Karina ili Izabel Iper. Do kraja urbana, a to znači slobodna. Lepa, inteligentna, produhovljena, žena sa istančanim osećajem za umetnost. To su o Nedi rekli oni koji je poznaju.

„Neda Arnerić je žena u poznim srednjim godinama, koja sebe još smatra mladom i koja još ima optimizma. Jovan Ćirilov mi je rekao da sam najveći optimista među pesimistima", objasnila je kako sebe doživljava popularna glumica.



Od Sna, Jutra i Podneva Puriše Đorđevića, koji je otkrio kada je imala 13 godina, Višnje na Tašmajdanu, preko Užičke Republike, Ko to tamo peva, Varljivog leta 68, do Ma nije on takav.

„Kad sam dobila ovu nagradu, ja sam mislila da mi je prerano uručuju, jer prosto osećam se još vrlo potentno i moćno da radim dobre uloge", naglasila je Arnerićeva.

Svet se vrteo oko nje i ona oko sveta. Marija Šel htela je da napravi evropsku zvezdu od mlade glumice. Snimala je od Francuske, Italije, Španije do Amerike, a onda se vratila u Beograd.

Prekretnicu, nakon koje više nije bila „mala Neda", donela joj je uloga plivačice maratonke u makedonskom filmu Ispravi se Delfina.

„To je prva 'noseća', glavna ženska uloga koju sam dobila u svojoj karijeri i bilo mi je jako teško. Prvi put sam radila ozbiljno na toj ulozi i shvatila da je glumački poziv divan i ozbiljan", istakla je 58-godišnja umetnica.

Snimala je sa svima koji suvereno vladaju rediteljskim zanatom, ipak jedan autor je najviše glumački oblikovao.

Na televiziji je najbolje

„Mnogi će se naljutiti, ali ja moram da kažem da je to ipak Lordan Zafranović. Mislim da sam radeći sa njim dva filma naučila mnogo više nego radeći pedeset drugih filmova", istakla je glumica koja je u svet filma zakoračila davne 1966. godine.

U Nedi Arnerić i televizija ima dragocenog saradnika, iza nje su uloge u svim igranim TV žanrovima od Nevena i Poletarca, preko Otpisanih, do Gorkih plodova.

„Televizija je nešto između pozorišta i filma i tu se najbolje i osećam", otkrila je Neda.

Na kraju se nameće logično pitanje, da li nakon četiri i po decenije ispunjene sa više od stotinu uloga, postoji još izazova?

„Izazov je da svoj život provedem u što većem miru, do kraja", objasnila je Neda Arnerić.

Izvor: RTS