Neću valjda zbog dečka (devojke)...

U ljubavnoj vezi je lako osetiti se rastrzano. S jedne strane, želite (valjda) da ugodite voljenoj osobi, a s druge, ne želite da se zbog dečka ili devojke menjate, a još manje da vam oni određuju šta ćete da radite i kako ćete da se ponašate. Naći ravnotežu nije uvek jednostavno.

Nije retka situacija da neka devojka kaže da neće valjda zbog muškarčevih kompleksa da radi to-i-to, ili da dečko kaže, naročito ako ga drugovi podbadaju, da neće valjda zbog ženskih bubica da se na takav-i-takav način ponaša, oblači, da radi nešto što ranije nije radio... A zbog koga ćete da menjate ponašanje, ako ne zbog voljene osobe? Dobro, usklađivaćete ponašanje i s onim što od vas traže roditelji, rodbina, prijatelji, vaša sredina... Ipak, najlepše je uskladiti ga s onim što želi voljena osoba.

Da odmah razjasnimo, ovde se uopšte ne radi o tome da treba slepo slušati hirove svog dečka ili devojke, da voljenoj osobi treba biti rob ili robinja, u potpunosti se podrediti onome što traže od vas. Međutim, isto tako, ne treba se ponašati ni kao nadureno detence koje još uvek veruje da se svet samo oko njega i njegovih potreba vrti.

Evo nekih konkretnih primera: nećete valjda da zbog dečka ne koristite svoj omiljeni parfem (hoćete, ako se njemu taj miris ne dopada, ili je na njega alergičan - valjda, kad izađete s dečkom, želite da on uživa s vama, a ne da samo vi uživate u sebi i u činjenici da dečka "šetate" kao kučence); nećete valjda zbog devojke da se lickate i sređujete (hoćete, stvarno bez veze izgleda ako se ona "skocka" za vas i izlazite na neko lepo mesto, a vi se pojavite u trenerci); nećete valjda da se ne našminkate i ne obučete minić jer je to želja vašeg dečka... Primera, najčešće sasvim trivijalnih, ima dosta. Uglavnom se radi o situacijama kada vas definitivno ne bi "ubilo" da se povinujete željama voljene osobe, niti bi njih "ubilo" ako to ipak ne uradite, ali bi ih u najmanju ruku oneraspoložilo.

Postavlja se pitanje kako odrediti granicu, u kojoj meri treba popuštati željama voljene osobe, a kada treba da se držite sopstvene ideje. Granicu i nije tako teško odrediti. Sasvim je normalno da prihvatite želju voljene osobe koja vama ništa drastično ne remeti (da li je zaista toliki problem da nosite dužu suknju ako vašem dečku smeta da vas vidi u kratkoj, naročito ako ste na mestu gde ima puno ljudi pa će svi da pilje u vas, ili ste na večeri kod njegovih roditelja pa on ne želi da vas njegova mama vidi u suknjici jedva dužoj od kaiša?), ali nipošto ne treba prihvatati ono što bi vas u iole većoj meri sputalo i/ili vas ograničilo (recimo, vaš dečko zahteva da se oblačite maltene kao kaluđerica, ili ne želi da izlazite s bilo kim osim s njim, ili vaša devojka zahteva skupe poklone kao "dokaz vaše ljubavi")...

Drugim rečima, ne treba prihvatiti da vas dečko ili devojka kontrolišu, da vam naređuju šta ćete da radite, ali treba prihvatiti kompromise i to da se prilagođavate jedno drugom - pri čemu je obavezno da se prilagođavate oboje, jer ako se prilagođavate samo vi, "voljena osoba" vas zapravo tiraniše i iskorišćava, a ako tražite da se prilagode vaš dečko ili devojka, a sami ne prihvatate ni mrvicu da promenite na sebi, onda ste tiranin vi.

Izvor: Krstarica

Budi svoj i ne napadan. Mera treba da se ima dokle moze a preko toga su razlike prevelike i preoset;ljive i bolje nadjes drugog.

Upravo to: budi svoj.