95% svog vremena sam negativna. Brinem oko stvari..prakticno, brinem oko svega. Cesto lupam glavu oko gotovo nebitnih stvari. Jako mi je tesko da budem srecna ako svi segmenti mog zivota nisu zadovoljavajuci. Gotovo i sitnice mogu da me rastuze, neke nebitne stvari..
Ne znam sta mi se desava i pod hitno moram to promeniti kod sebe. Any ideas?

Pa one segmente života na koje možeš uticati pozitivno, utiči.

Ako se ne varam, ona tema o emocijama prema bivšem momku je tvoja. Najpre, eto, kreni odatle.
Znam mnogo ljudi (i ja sam među njima) kojima je faktički sve potaman kad su u zadovoljavajućoj emotivnoj vezi.
Sve drugo spram toga su rešive sitnice... čak i kad to nisu. 

Za ostale stvari... prosto moraš biti svesna da se nerviranjem ništa ne postiže. Apsolutno ništa.

Kako je rekao jednom vrli pisac:

Boj se ovna, boj se govna, a kad cu zivjeti?

Da, bambina, ono jeste moj problem, zbog koga, npr. vec danima ne spavam.
I sta vi meni sada predlazete? Kako da prestanem sa tim, ili bar smanjim
mogucnost da drugi to primete na meni?

 

ces,

da znas da je prokleto istinito...

malo je trenutaka u zivotu kada ce ti biti sve,ali bas sve  onako kako zelis i onako kako si zamislila da treba da bude.

ali i tada kazu da moras pod obavezno da stavis kamicak u cipelu da te zulja...za svaki slucaj

na stvarima koje mozes da mjenjas- radis...kod ovih ostalih...gledas da ih prihvatis ili da zauzmes drugaciji pogled na to...jer,se desi...da okolnosti i nisu toliko ruzne i tuzne,vec da je samo nasa percepcija pogresna

zivot...tesko pada razmazenima...
on voli da se desava...pa ili pratis njegov tok ili se ponasas kao Kalimero...
razloga za suze uvijek ce biti,ali i za radost...
i sve je to u uzasnoj ravnotezi...i sve necemu sluzi.

moje iskustvo govori da ne postoje nemoguce okolnosti...
vise je nemogucis ljudi u odredjenim okolnostima...nego sto je nemogucih situacija i problema.

da li je tesko nekad?
jeste...
da li mora nekad biti tesko?
mora...

ne vidim ja tu nista sto lici na nepravdu i nesto na sta u velikoj mjeri  ne mozemo uticati u pozitivnom smjeru...

"nije zivot sto i poljem preci"...ali je i lijepo...

prema tome,osim sto brines konstantno...probaj da se pobrines za svoj zivot i sebe...i za svoje misli...mozda ne mozes uticati na neke stvari u svom zivotu,ali mozes uticati na svoje misli...
a tako misliti...vidis i sama...ne vodi te gdje treba da stignes i nije u tvoju korist.

Plenty.

Ali sve se svode na to da treba da nađeš neku obavezu prema kojoj ćeš imati tu količinu odgovornosti da prosto nećeš imati vremena da misliš i razmatraš šta je pozitivno a šta negativno u životu.
Zapravo, ti Snežana imaš previše slobodnog vremena.

Rek'o bi čovek da neko ko živi sa 7 patuljaka ima i previše obaveza oko njih, al' ne i ti...



Ti ko moja drugarica što pati što je debela, a onda traži utehu u hrani koja je smiruje i ispunjuje. A onda kad se najede - pati...  što je jela.

I tako u krug.
Vrzino kolo.

Jel' radiš ti nešto povodom toga što "nisu svi segmenti tvog života zadovoljavajući".
Ili se samo bedačiš oko toga...  ?

 

Zapravo, trenutno se samo bedacim, jer ne vidim izlaz.
Naime, neke segmente sam uspela resiti. Ali jedan,
najveci [ljubavno - emotivni zivot] mi je trn u oku.
Znam da dok ne resim to, necu moci biti srecna.

moj ti je savet da malo ohladis tu tvoju "ludu" glavu ali bukvalno  
Jos si bre ti isuvise mlada da ne bi spavala zbog necega, ima ljudi nedao Bog nemaju da jedu ili su daleko bilo bolesni.... zivot bi bio jako dosadan kad ne bi bilo uspona i padova sta bi imala samo jednu pravu liniju=monotonija!
Reko sam ti vec i ja stojim iza toga taj tvoj problem i nije problem videces i sama za par godina smejaces se, veruj mi ja sam bio u tim godinama kao i vecina ovde i znamo o cemu pricamo!!!

Glavu gore i samo napred, resenje je tu negde!!

Nije to ta najveca briga. Ja sam uzasno emotivno osetljiva, i jedan me problem muci
vec duze vreme, i eto, toliko muci da sam se obratila za savet potpunim strancima.
Iako ne znate o cemu se radi, mozda ce vam delovati bezazleno, ali meni nije.
I volela bih, vise od svega, da se to resi.

Iskreno, ne tako davno sam i ja bila u njenim godinama. I znate šta? Mrzela sam savete tipa - ma šta se oko toga nerviraš, mlada si, to je smešno, čekaj da te stignu pravi problemi...

Uh, kako su me nervirali... ali je u tom nerviranju bilo i nešto dobro. Skretalo mi je misli, zamena jedne vrste nerviranja drugom.  

Dakle, svakom je njegova muka najveća. Kako to da neko nema pravo da se nervira, a drugi imaju?
Bezveze.

Devojci je teško, to nam je jasno. Nećemo joj pomoći time što ćemo obezvređivati njen problem.

@snow white
Tvoja ljubavna situacija se neće rešiti sama od sebe. Podsećaš me na nekoga ko sedi i čeka da se problem sam od sebe reši. Ali to se neće desiti. Evo ja ti garantujem da neće. Ti moraš biti pokretač tog procesa rešavanja problema.

Iako je ovo više za onu drugu temu, napravi malo rez u svojoj glavi. Jer, ti u stvari patiš zbog svoje neodlučnosti. Ne ideš za emocijama, jer se plašiš ponovnog upuštanja u nešto što je več jednom propalo, a ne daš ni tu sigurnost koju imaš sa sadašnjim momkom.

Razmisli, i emocijama, a i razumom, šta je ono što ti želiš?
I ne nadaj se da će biti lako. Neće. Čak se može ispostaviti da si donela pogrešnu odluku.
Nije ni to kraj sveta. Svi prođu kroz to, pa neko i izvuče pouku iz svega toga.

Napravi izbor, skupi hrabrosti, i učini nešto za tvoje dobro. Niko to ne može osim tebe same.


*videh tvoj post u međuvremenu. Sve što sam rekla se, sa neznatnim izmenama, može upotrebiti i za rešavanje maltene bilo koje vrste problema.